„Srpska strana ima svako pravo da istraje na stavu da ispunjenje već preuzetih obaveza ne može da bude uslovljeno postizanjem novih dogovora u okviru Dijaloga, naročito u okolnostima u kojima je Beograd u dobroj veri i u potpunosti ispunio sve svoje dosadašnje obaveze“. Iako se nijednom rečju ne spominje tzv. francusko-nemački, odnosno, evropski predlog, u najnovijem izveštaju Kancelarije za KiM, naglašeno je još jednom da je uspostavljanje ZSO, preduslov za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
„Radi se o bazičnoj temi, centralnoj i temeljnoj tački dosadašnjeg Dijaloga, oko koje je osmišljena i organizovana celokupna ideja procesa normalizacije odnosa. Drugim rečima, ZSO je jedini mehanizam koji može da obezbedi institucionalni okvir za zaštitu elementarnih individualnih i kolektivnih prava, kao i bezbednosti Srba na КiM. Sagledavajući pitanje normalizacije iz te perspektive, apsolutno je jasno da dalji napredak u Dijalogu suštinski, formalno i faktički nije moguć i održiv bez prethodnog formiranja ZSO“.
Vlada Srbije je za sutra sazvala posebnu sednicu na kojoj se očekuje da se obrati predsednik Aleksandar Vučić i poslanike izvesti o toku pregovaračkog procesa sa Prištinom, a ujedno je u proceduru poslat upravo Izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju o pregovorima od 1. septembra 2022. godine, do 15. januara ove godine.
Kancelarija za KiM konstatuje da nije postignut nikakav napredak na uspostavljanju ZSO-a, ali uz konstataciju da je „bez obzira na sve, srpska strana na svakom sastanku sa EU posrednicima u Briselu i Beogradu, odlučno zahtevala neodložno rešavanje ovog suštinskog pitanja i hitno formiranje ZSO“.
Istovremeno je, zahtevajući to, naglašavala da „objektivno nije moguće“ ostvariti napredak ni u jednom drugom pitanju u procesu normalizaciji odnosa.
„Кonkretno, Beograd je od EU posrednika tražio da neodložno ispune svoju obavezu iz člana 21. Opštih principa iz 2015. godine, koji eksplicitno propisuje obavezu EU da odmah pošto Upravljački tim za izradu Nacrta Statuta ZSO (u daljem – tekstu: UT) završi rad na tom dokumentu sazove sastanak Dijaloga na visokom političkom nivou na kojem bi taj dokument bio prezentovan Beogradu i Prištini. Ta obaveza je citiranim sporazumom predviđena kao prvi korak u procesu formalnog početka formiranja ZSO. Međutim, iako je u aprilu 2018. godine EU službeno potvrdila mandat UT da počne rad na izradi Nacrta statuta ZSO i uprkos tome što je u avgustu 2018. godine UT službeno obavestio EU da je završio svoj posao po ovom pitanju, EU posrednici još uvek nisu postupili u skladu sa pomenutom obavezom iz člana 21. Opštih principa“.
U izveštaju se dalje konstatuje činjenica da su tokom ovog izveštajnog perioda registrovani određeni politički pomaci, prvenstveno u narativu koji su prilikom javnih istupanja po pitanju ZSO koristili zvaničnici EU, država članica, ali i drugih zainteresovanih strana.
„Oni su u javnim istupima jasno stavljali do znanja da se Prištini neće tolerisati dalji jednostrani potezi koji destabilizuju proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i izbegavanje primene preuzetih obaveza, pre svega onih koje se odnose na formiranje ZSO. Neki od tih zvaničnika su čak otvoreno poručili zvaničnicima PIS u Prištini da će ZSO biti formirana sa ili bez njihovog učešća u tom procesu. Ignorišući poruke, prištinski zvaničnici su ipak odlučno nastavili sa javnim istupima u kojima otvoreno poručuju da Briselski sporazum možda postoji u Beogradu, ali ne i u Prištini i da je ZSO mrtav sporazum“.
Podsećajući da su Srbi svoj povratak u institucije uslovili formiranjem ZSO, kao razlog za napuštanje institucija naveli su da je u pitanju „nelegalna smena v.d. komandanta RDS, konstantna represija Prištine, kršenje njihovih (srpskih prim red) ljudskih prava i ugrožavanje njihove lične i kolektivne bezbednosti“.
„Pri tome, oni su jasno ukazali da zahtevaju da ZSO bude formirana isključivo u skladu sa slovom 4 sporazuma koji su po ovom pitanju zaključeni u Dijalogu, a ne na način koji bi suštinski negirao te dogovore iz Dijaloga“, saopštava se dalje.
„Srpska strana odbija sva obrazloženja koja opravdavaju Prištinu u odluci da gotovo punih 10 godina od zaključenja Prvog sporazuma ne implementira sporazume o ZSO. Radi se o bazičnoj temi, centralnoj i temeljnoj tački dosadašnjeg Dijaloga, oko koje je osmišljena i organizovana celokupna ideja procesa normalizacije odnosa. Drugim rečima, ZSO je jedini mehanizam koji može da obezbedi institucionalni okvir za zaštitu elementarnih individualnih i kolektivnih prava, kao i bezbednosti Srba na КiM. Sagledavajući pitanje normalizacije iz te perspektive, apsolutno je jasno da dalji napredak u Dijalogu suštinski, formalno i faktički nije moguć i održiv bez prethodnog formiranja ZSO“.
Zbog toga srpska strana, naglašavaju, „nema nameru da ponovo pregovara o ispunjenju onoga što joj je već garantovano postignutim sporazumima“, a čija je implementacija „detaljno razrađena“ istim tim dokumentima.
Inače izveštaj je, neuobičajeno za prethodne situacije, podeljen poslanicima i praktično dostupan javnosti i pre sednice.
ZSO je jedna od 23 teme koje su do sada razmatrane, kako je navedeno u izveštaju u procesu dijaloga, za ovaj period koji pokriva najnoviji izveštaj.
Ostale teme
Prvu grupu izveštaja čine teme direktno proizašle iz Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa. To su pitanja ZSO, policije, pravosuđa, energetike, telekomunikacija i EU integracija.
Drugu grupu sačinjavaju teme koje su rešavane tzv. tehničkim sporazumima, i to: katastar, univerzitetske diplome, sloboda kretanja, regionalno predstavljanje, oficiri za vezu i zvanične posete, kao i integrisano upravljanje prelazima (IBM).
Treću grupu tema čine one proistekle iz dogovora koji se zbirno označavaju kao druga ostala/prateća pitanja“, a to su: osiguranje vozila, most i „Park mira“ u Кosovskoj Mitrovici. Civilna zaštita, sporazumi i dijalog privrednih komora i transport opasnog tereta.
Najzad, u okviru četvrte grupe tzv. novootvorenih tema nalazi se samo jedna oblast, koja se odnosi na razgovore o rešavanju pitanja nestalih lica, o kojoj se i dalje pregovara.
„Sveobuhvatan sistemski progon na etničkoj osnovi“
U ovom izveštaju konstatovano je da se kriza u dijalogu Beograda i Prištine od 2018. godine „sistemski razvijala i produbljivala“, ali da je zapravo, tokom ovog izveštajnog perioda „nepobitno došlo do njene krajnje eskalacije“ i da „isključivu odgovornost“ snose kosovske vlasti:
„Koje od dolaska na vlast Albina Кurtija u kontinuitetu pojačavaju sistemsku diskriminaciju Srba, uz uporno odbijanje sprovođenja i kršenje gotovo svih dogovora koji su do sada postignuti u okviru Dijaloga“.
Ipak, to je samo „svojevrsna konstanta“ pregovaračkog procesa, u odnosu na to da se delovanje kosovskih vlasti na terenu „drastično intenziviralo kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba na Кosovu i Metohiji“, tvrde u izveštaju Kancelarije za KiM.
„Zapravo, PIS u Prištini su celokupnim delovanjem od septembra 2022. godine preduzele odlučan pokušaj da generišu okolnosti koje će im omogućiti da i formalno obezbede sebi pravo da izbegnu primenu obaveza iz do sada zaključenih sporazuma iz Dijaloga, ali i da na terenu nameću jednostrana rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u Pokrajini“, navodi se.
Štaviše, oni tvrde da je nasilje nad Srbima navodno „poprimilo sve elemente koji su potrebni da bi se moglo okarakterisati kao sveobuhvatan sistemski progon na etničkoj osnovi“.
Opširnije o delovima izveštaja u posebnim vestima:
Srpska strana ispunila obaveze iz Mape puta, čeka se ugovor da bi Elektrosever bio operativan
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
