Među 49 osoba koje je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao neposredno pre odlaska sa funkcije nisu samo učesnici sukoba tokom studentskih protesta i novosadski aktivisti. Na kompletnom spisku, koji je Ministarstvo pravde objavilo juče, nalaze se i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, nekadašnji funkcioneri niških institucija protiv kojih su vođeni postupci zbog zloupotrebe službenog položaja, političari sa pravnosnažnim presudama, čovek osuđen u slučaju pogibije dvojice radnika fabrike u Lučanima, kao i osobe kojima se sudilo zbog napada na demonstrante. Za razliku od dela pomilovanih kojima je oprošteno izvršenje kazne, mnogi su oslobođeni krivičnog gonjenja pre donošenja presude.
Ministarstvo pravde Srbije objavilo je juče, 3. novembra, kompletan spisak 49 pomilovanih osoba, čija imena javnosti nisu bila poznata više od mesec dana nakon što je tadašnji predsednik Aleksandar Vučić saopštio da je doneo odluke o pomilovanju i aboliciji.
Objavljivanje spiska usledilo je nakon što su pojedini sudovi u Srbiji, 2. i 3. novembra, počeli da saopštavaju imena osoba na koje se odluke odnose.
Viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu prekjuče su potvrdili identitet 23 osobe.
Potom su objavljena i imena drugih pomilovanih, među kojima su bivši i aktuelni funkcioneri, pravnosnažno osuđene osobe, ali i okrivljeni u postupcima zbog nasilja nad građanima.
Ministarstvo pravde navodi da spisak nije moglo da objavi pre zvaničnog dostavljanja odluka nadležnim sudovima.
U saopštenju objavljenom na sajtu Vlade Srbije Ministarstvo ističe da je pravo pomilovanja ustavno ovlašćenje predsednika Republike i odbacuje tumačenja prema kojima njegovo korišćenje samo po sebi predstavlja zloupotrebu službenog položaja.
Ipak, objavljeni spisak otvara pitanje kriterijuma za donošenje odluka o pomilovanju, posebno u predmetima koji se odnose na nasilje prema građanima, zloupotrebu javnih sredstava i odgovornost za smrt radnika.
Među pomilovanima i osuđeni u slučaju pogibije dvojice radnika u Lučanima
Jedno od imena koje do sada nije bilo poznato široj javnosti jeste Tomo Stojić, bivši rukovodilac fabrike „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima.
Stojić je pravnosnažno osuđen na dve godine zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, u vezi sa eksplozijom i požarom u fabrici u julu 2017. godine, kada su poginuli radnici Milomir Milivojević (25) i Milojko Ignjatović.
Do eksplozije je došlo prilikom istovara buradi sa tehnološkim otpadom baruta.
Slučaj je godinama bio u fokusu javnosti zbog borbe porodice Milivojević da se utvrdi odgovornost za smrt njihovog sina.
Otac poginulog mladića, Milovan Milivojević, javno je govorio o pritiscima kojima je porodica bila izložena tokom postupka.
Posebnu pažnju izazvao je njegov raniji susret sa Aleksandrom Vučićem, koji mu je tom prilikom rekao da njegov sin „nije radio na modnoj pisti“.
Posle višegodišnjeg sudskog postupka, Stojić je pravnosnažno osuđen na dve godine zatvora, dok je drugi optuženi, Vladimir Lončarević, oslobođen.
Pomilovani i optuženi za napad na demonstrante u Ubu
Na spisku su Radoš Kadijević, Slobodan Pećinar i Željko Milivojević, kojima se pred Osnovnim sudom u Ubu sudilo zbog napada na Miloša Petkovića.
Napad se dogodio 5. aprila 2025. godine, nakon protesta srednjoškolaca u Ubu.
Petković je tom prilikom zadobio lakše telesne povrede.
Trojica optuženih povezuju se sa Srpskom naprednom strankom, a pojedini mediji navode da su bliski funkcioneru SNS-a Darku Glišiću.
Postupak protiv njih obustavljen je na osnovu odluka o pomilovanju.
Petković je za Insajder rekao da je za pomilovanje saznao na ročištu, na kojem je očekivao nastavak suđenja.
Na spisku je i Slobodan Đukić, povezan sa napadom na Zorana Jovanovića u Kosjeriću u aprilu ove godine.
Prema ranijim izveštajima, Jovanović je napadnut u kabinetu predsednika opštine, gde je došao da se raspita o radovima na ulici.
Đukić je nakon incidenta bio u bekstvu, a potom se predao policiji. O ovim slučajevima detaljnije je izvestio N1.
Pomilovan i vozač koji je automobilom oborio devedesetogodišnjeg čoveka
Među pomilovanima je i Miodrag Selaković, protiv kojeg se vodio postupak zbog incidenta kod Pravnog fakulteta u Beogradu 14. maja 2026. godine.
Prema ranijim izveštajima, Selaković je automobilom probio blokadu tokom odavanja pošte poginulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu i tom prilikom oborio devedesetogodišnjeg Veroljuba Sarića.
Prvi osnovni sud u Beogradu potvrdio je da je Selaković oslobođen krivičnog gonjenja za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Postupak pomilovanja pokrenut je po službenoj dužnosti, na inicijativu ministra pravde.
To je još jedan slučaj u kojem je predsedničkom odlukom zaustavljen krivični postupak povezan sa događajima tokom protesta.
Marko Pavlović pomilovan pred završetak postupka za pokušaj ubistva studentkinje
Na spisku je i Marko Pavlović, optužen za teško ubistvo u pokušaju zbog toga što je 16. januara 2025. automobilom udario studentkinju Sonju Ponjavić tokom odavanja pošte žrtvama novosadske tragedije.
Odlukom bivšeg predsednika oslobođen je daljeg krivičnog gonjenja.
U ovom slučaju posebno je značajno što je postupak bio pred završetkom. Izricanje presude bilo je zakazano za 6. novembar.
U međuvremenu se oglasio i postupajući tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Dragan Danilović.
On je juče zatražio da Viši sud dostavi spise predmeta Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, zbog sumnji u zakonitost postupanja prilikom donošenja odluke o pomilovanju.
Danilović je izneo i tvrdnje o pritiscima kojima je, kako navodi, bio izložen tokom vođenja postupka.
Niš: Pomilovani bivši funkcioneri, direktor Doma zdravlja i grupa optužena za zloupotrebu položaja
Veliki deo objavljenih imena odnosi se na postupke pred Višim sudom u Nišu. Među pomilovanima je Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu.
On je, zajedno sa još 14 osoba, oslobođen krivičnog gonjenja u predmetu koji se odnosi na sumnje u zloupotrebu službenog položaja tokom postupanja nekadašnjeg Štaba za vanredne situacije.
Prema ranijim navodima iz istrage, članovi Štaba sumnjičili su se za postupanje u vezi sa odlukama o angažovanju privatnih preduzeća na građevinskim radovima tokom vanredne situacije.
U tom predmetu postojala je sumnja da je budžet Niša oštećen za više od 843 miliona dinara. Reč je o iznosu iz istrage, a ne o pravnosnažno utvrđenoj šteti.
Pored Jerkana, od krivičnog gonjenja oslobođeni su:
Srđan Mitrović, Vladislava Ivković, Ivan Mihajlović, Nenad Stanković, Dragan Trajković, Slavoljub Živadinović, Aleksandar Tričković, Miloš Arsić, Sanja Stojanović, Dušica Davidović, Miloš Petrović, Goran Milosavljević, Miodrag Stojanović i Snežana Radivojević.
Za 14 osoba navodi se produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja u saizvršilaštvu, dok se odluka za Snežanu Radivojević odnosi na zloupotrebu službenog položaja u saizvršilaštvu.
Odgovornost ovih osoba nije utvrđena pravnosnažnom presudom.
Detalje o postupku i imenima pomilovanih objavili su RTS i N1.
Boban Džunić i Nikola Božić oslobođeni gonjenja
Viši sud u Nišu je potvrdio i pomilovanja Bobana Džunića i Nikole Božića.
Džunić je bivši predsednik niške opštine Palilula i nekadašnji predsednik Skupštine Grada Niša.
Protiv njega se vodio postupak zbog zloupotrebe službenog položaja, povezan sa ranijim sumnjama u nepravilnosti prilikom realizacije projekata finansiranih sredstvima Evropske unije.
Džunić je uhapšen još 2017. godine.
Nikola Božić, nekadašnji predsednik Skupštine opštine Palilula, oslobođen je krivičnog gonjenja zbog sumnje na pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.
Njihova pomilovanja odnose se na predmet pred Višim sudom u Nišu.
Igor Novaković: Pravosnažna kazna od godinu i po dana neće biti izvršena pod uslovom
Među pomilovanima je i Igor Novaković, političar iz Niša i funkcioner Socijalističke partije Srbije.
Obavljao je funkcije predsednika Skupštine Grada Niša, predsednika opštine Palilula i direktora privrednog društva „Jugoistok“.
Novaković je u martu 2026. godine pravnosnažno osuđen na godinu i šest meseci zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa javnim nabavkama tokom rukovođenja „Jugoistokom“.
Odlukom o pomilovanju određeno je da se zatvorska kazna i petogodišnja mera bezbednosti neće izvršiti pod uslovom da u narednih pet godina ne počini novo krivično delo.
Dakle, za razliku od osoba oslobođenih krivičnog gonjenja, Novaković je već bio pravnosnažno osuđen.
Detalji su navedeni u saopštenju Višeg suda u Nišu.
Među pomilovanima i Dijana Hrkalović
Na spisku je i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović.
Ona je oslobođena daljeg krivičnog gonjenja za trgovinu uticajem, u postupku koji se vodio pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.
Među pomilovanima iz Beograda je i Nebojša Đokić, protiv kojeg se vodio postupak zbog pranja novca, kao i Dragana Živadinović, obuhvaćena postupkom za zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Miloš Dugalić oslobođen je daljeg izdržavanja pravnosnažno izrečene zatvorske kazne.
Njihova imena, zajedno sa imenom Marka Pavlovića, objavljena su već 2. novembra, kada je Viši sud u Beogradu potvrdio pet odluka o pomilovanju.
Novi Sad: Aktivisti, optuženi za nasilje i primanje mita
U Novom Sadu je pomilovano 18 osoba.
Među njima je 12 članova Pokreta slobodnih građana i grupe STAV, protiv kojih se vodio postupak zbog navodnog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Reč je o Mili Pajić, Mariji Vasić, Ladu Jovoviću, Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću, Davoru Stefanoviću, Branislavu Đorđeviću, Doroteji Antić, Dejanu Bagariću, Jovanu Dražiću, Anji Pitulić i Lazaru Diniću.
Oni su nakon najave pomilovanja odbacili predstavljanje predsedničke odluke kao čina milosti, insistirajući da nisu izvršili krivična dela za koja su optuženi.
Na spisku su i Nemanja Narači, Ognjen Stanković, Stevica Kiš i Aleksandar Kocić, povezivani sa nasiljem tokom protesta u Novom Sadu.
Gorski Matović takođe je oslobođen krivičnog gonjenja zbog nasilničkog ponašanja na javnom skupu, dok je Igor Elez pomilovan u postupku zbog primanja mita.
Pomilovanje nije isto što i oslobađajuća presuda
Svih svih 49 odluka nema isti pravni osnov ni iste posledice. U slučaju abolicije, osoba se oslobađa krivičnog gonjenja. To ne znači da je sud utvrdio njenu nevinost, već da se postupak obuhvaćen odlukom ne nastavlja. Kod drugih pomilovanja reč je o osobama koje su već pravnosnažno osuđene, ali im je oprošteno izvršenje kazne ili njenog preostalog dela.
Postoje i drugačiji oblici pomilovanja. Tako je Bratislavu Todoroviću data rehabilitacija po ranijoj presudi, dok je Milosav Simović oslobođen izdržavanja šestomesečne kazne kućnog zatvora, uz ukidanje mere bezbednosti.
Slučaj generala Simovića
Među pomilovanima je i general-potpukovnik Milosav Simović, dugogodišnji komandant Kopnene vojske Srbije, koji je uživao veliki ugled, posebno među građanima Vranja, gde je godinama službovao. Njegov iznenadni odlazak iz vojne službe, a potom i osuda zbog odavanja državne tajne, otvorili su pitanja o okolnostima pod kojima je protiv njega vođen krivični postupak.
Kako je pisao nedeljnik „Vreme“, Aleksandar Vučić potpisao je 13. juna 2025. godine ukaz o prestanku Simovićeve profesionalne vojne službe, sa pravom na penziju. General je, prema navodima odbrane, imao svega tri i po dana da preda dužnost, a nakon smene nije imao ni novu dužnost ni kancelariju.
Njegov advokat Mirko Krstović tvrdio je da Simović, zbog iznenadne smene i izuzetno kratkog roka, nije stigao da razvrsta obimnu službenu arhivu, zbog čega je saradnicima naložio da deo dokumentacije prenesu u njegov stan.
Prema presudi Višeg suda u Nišu, Simović je time neovlašćeno omogućio pristup poverljivim vojnim podacima pripadnicima vojske koji nisu imali odgovarajuća ovlašćenja. Među dokumentima nalazili su se i materijali označeni kao „strogo poverljivo“ i „državna tajna“.
Odbrana je, međutim, insistirala na tome da general nije imao nameru da odaje državne tajne, niti da su podaci dostavljeni stranim službama. Krstović je naveo da je Simović prihvatio sporazum o priznanju krivice kako bi zaštitio ugled vojske i države, iako se odbrana nije slagala sa pojedinim navodima.
Simović je 29. oktobra 2025. godine osuđen na šest meseci zatvora, uz izvršenje kazne u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora, kao i na dvogodišnju zabranu obavljanja poslova koji podrazumevaju rukovanje tajnim podacima. Predsednik Srbije ga je kasnije pomilovao, oslobodivši ga izdržavanja kazne i ukinuvši izrečenu meru bezbednosti.
Slučaj je izazvao pažnju i u Vranju. Kako je za „Vreme“ izjavio novinar Mihajlo Stojković, mnogi građani stali su u odbranu generala, smatrajući da je reč o poštenom oficiru kojem se nanosi nepravda.
Ostalo je otvoreno pitanje da li je Simović nekome zasmetao i da li su okolnosti njegove iznenadne smene imale uticaja na događaje koji su doveli do krivičnog postupka. Međutim, nije utvrđeno da je postupak pokrenut iz političkih razloga, dok je osuđujuća presuda doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivice.
Zašto je spisak bio nepoznat više od mesec dana?
Aleksandar Vučić je 27. septembra, neposredno pred napuštanje predsedničke funkcije, saopštio da je doneo odluke o pomilovanju ukupno 49 osoba.
Tada je javno izdvojio 12 novosadskih aktivista i još 11 osoba povezanih sa incidentima protiv učesnika blokada.
Međutim, identitet preostalih pomilovanih nije saopštio.
Zbog toga su se u javnosti pojavile sumnje i spekulacije da bi pomilovanja mogla obuhvatiti i pojedine bivše državne funkcionere protiv kojih se vode postupci.
Pominjana su i imena Gorana Vesića i Nikole Selakovića, ali se oni ne nalaze na danas objavljenom spisku.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je 30. oktobra od Ministarstva pravde dokumentaciju o odlukama o pomilovanju, uključujući podatke o osobama i predmetima na koje se odnose, kao i informacije o načinu pokretanja postupaka.
Ministarstvo pravde juče je saopštilo da spisak nije objavljivan pre dostavljanja odluka sudovima kako bi se poštovao redosled institucionalnog postupanja.
Ujedno je naglasilo da korišćenje predsedničkog ovlašćenja za pomilovanje samo po sebi ne predstavlja krivično delo.
Međutim, objavljivanje imena ne znači i kraj pitanja o zakonitosti, kriterijumima i posledicama pojedinačnih odluka.
Posebno zbog činjenice da se među pomilovanima nalaze i pravnosnažno osuđene osobe, okrivljeni za nasilje nad građanima, kao i osobe kojima se sudilo zbog zloupotrebe javnih sredstava.
Kompletan spisak 49 pomilovanih
Prema zvaničnom dokumentu Ministarstva pravde, pomilovani su:
-
Dijana Hrkalović
-
Dragana Živadinović
-
Nebojša Đokić
-
Miodrag Selaković
-
Marko Pavlović
-
Radoš Kadijević
-
Slobodan Pećinar
-
Željko Milivojević
-
Gorski Matović
-
Igor Elez
-
Nemanja Narači
-
Ognjen Stanković
-
Stevica Kiš
-
Aleksandar Kocić
-
Lazar Dinić
-
Marija Vasić
-
Lado Jovović
-
Mladen Cvijetić
-
Srđan Đurić
-
Davor Stefanović
-
Mila Pajić
-
Branislav Đorđević
-
Doroteja Antić
-
Dejan Bagarić
-
Jovan Dražić
-
Anja Pitulić
-
Nikola Božić
-
Boban Džunić
-
Snežana Radivojević
-
Dragan Trajković
-
Miloš Arsić
-
Sanja Stojanović
-
Dušica Davidović
-
Miloš Petrović
-
Goran Milosavljević
-
Milorad Jerkan
-
Miodrag Stojanović
-
Slavoljub Živadinović
-
Ivan Mihajlović
-
Srđan Mitrović
-
Vladislava Ivković
-
Nenad Stanković
-
Aleksandar Tričković
-
Slobodan Đukić
-
Bratislav Todorović
-
Milosav Simović
-
Igor Novaković
-
Miloš Dugalić
-
Tomo Stojić
Ministarstvo pravde objavilo je kompletan spisak imena, ali ne i pojedinačna obrazloženja svih odluka.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
