Hormoni informisanja: Kako je adrenalin preuzeo primat nad serotoninom u vestima sa Severa

Ilustracija: KoSSev/Ai

Kako smo došli u situaciju da dobra priča nije vest? Kako smo došli u situaciju da čitalac klikne na vesti o nasilju i dnevna obraćanja političara, umesto na priču o stvaraocima, pregaocima, umetnicima, rečju – pozitivnim ljudima? Koji nas od hormona pokreće više – serotonin ili adrenalin?

Sever Kosova je krizno područje. Pre tri godine ponovo je dospeo u fokus regionalne i međunarodne javnosti, pre svega kao novi, obnovljeni izvor političke i bezbednosne nestabilnosti.

Njegovi stanovnici često opisuju svoju situaciju kao život u stalnom vanrednom stanju. Ipak, povremene lepe priče o ljudskim sudbinama, uspesima, vesti o sportu, umetnosti i kulturi, reportaže o živopisnim krajolicima, osvežavaju kontaminiranu medijsku agendu. One deluju inspirativno i relaksirajuće i na javnost, ali i na same novinare.

Međutim, male redakcije zbog svojih ograničenih kapaciteta, nisu u stanju da same diktiraju medijsku agendu, već često izveštavaju reaktivno, prateći događaje iz visoke politike. Pred tom hitnošću priča o dobrom često izostane.

Vanredno stanje

Odlazeća 2023. godina na Severu bi mogla da stane u jednu reč: kriza. Dugačka je lista događaja i procesa vanrednog stanja u kojem se našla većinska srpska zajednica na Severu.

Donošenje evropskog plana, više incidenata, poput ranjavanja dva srpska dečaka od strane pripadnika KBS na Badnji dan u Štrpcu, do ubistva albanskog policajca u zasedi u Banjskoj, te sukoba Kosovske policije sa grupom naoružanih, uniformisanih Srba i likvidacije tri navodna osumnjičena napadača; bojkot izbora na Severu i dalji bojkot kosovskih institucija, ponovno uskraćivanje prakse prikupljanja glasova za srpske izbore na Severu, instaliranje albanskih gradonačelnika i zauzimanja opštinskih zgrada uz pomoć specijalne policije; sukob Srba sa KFOR-om, dalje utvrđivanje specijalaca na Severu, eksproprijacije privatnog zemljišta protivno volji stanovnika…samo su delovi dugačke liste događaja koji su stanovništvo Severa uveli u godinu velike krize.

I sami su međunarodni posrednici više puta naglašavali: Hteli bismo manje da se bavimo kriznim menadžmentom a više dijalogom.

Vanredno su radili i novinari.

Krize koje nismo hteli

Na izmaku stare godine, nove su krize ponovo uvećale poverenje čitalaca u naš sajt. Tome u prilog govore i brojke o čitanosti.

Staru godinu ćemo završiti sa skoro tri miliona pojedinačnih korisnika, skoro 15 miliona sesija i preko 26 miliona prikaza stranica za godinu dana.

Od 12 najčitanijih vesti u godini, po mesecima, nijedna nije lepa vest. Sve su se ticale Banjske, zaplena, evropskog predloga, odnosno sporazuma i jednog neočekivanog diplomatskog gafa – izmeštanja spomenika palim srpskim vojnicima u Prvom svetskom ratu na pravoslavnom groblju u Prištini od strane francuske ambasade.

KP pleni pivo, koka-kolu, rakiju, votku, grašak, toalet papir… 67.723
Šolc, Makron i Meloni: Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje ZSO, Srbija da isporuči de fakto priznanje 61.664
Laboratorije droge na Severu – od milionskih zarada do napuštenih zgrada 54.353
Javno pismo francuskom ambasadoru 53.987
Kosovska vlada: Vojska Srbije krenula iz tri pravca ka Kosovu; Vučić za FT: Čista laž 49.729
Rama nakon najave mera EU: KP čuva prazne zgrade, vojnici „pevaju na granici“ – to nije evropsko ponašanje/rama-nakon-najave-mera-eu-kp-cuva-prazne-zgrade-vojnici-pevaju-na-granici-to-nije-evropsko-ponasanje/ 46.975
Vojni analitičar: „Blindirano“ vozilo u Banjskoj deluje kao „garažna“ modifikacija terenca, nisu MUP i Vojska Srbije 46.974
Francuska i nemačka ambasada potvrdile da su pomerile spomenik srpskim vojnicima, pritom razočarani zbog ‘pogrešnog tumačenja’ njihovog ‘gesta’ 46.006
Šarović o Banjskoj: Onaj ko je Srbe naoružao, ubedio ih je da će se stvari odvijati drugačije 45.082
Svećlja i Hodža puštali snimke iz zaplenjenog drona: Grupa trenirala na Kopaoniku i Pasuljanskim livadama 42.694
Kurti potvrdio Petorka ponudila novi plan, i on se založio za novi pristup 42.244
Svećlja: Dok Vučić priča o naoružavanju Srbije, na Severu danas zaplenjena municija 40.435
Sovrlić o Banjskoj: Neko ih je očigledno ubedio da se zaista vraćaju kući 38.153
Lepota, umetnost i stvaralaštvo u zapećku

Ali nije da nije bilo lepih vesti. Naprotiv! Kosovska Mitrovica je grad mnogih kreativnih, vrednih, talentovanih ljudi koji svoj beg iz krize traže u svom stvaralaštvu. Koliko god statistika bila neumoljiva, u nastavku prilažemo samo neke od njih.

Ako se po jutru dan poznaje…

Kada su učenici iz Gračanice u svojoj novogodišnjoj prodajnoj izložbi čestitki i drugih rukotvorina na samom početku ove godine na štandovima ponudili svoje kreacije, to je za naše čitaoce bila minorna vest, u odnosu na to što su na oko 70-ak kilometara severnije, na punktu specijalnih policijskih snaga, Novu Godinu dočekali kosovski ministar unutrašnjih poslova i ministar infrastrukture.

O lepoj akciji osnovaca je 1. januara pročitalo samo 200 čitalaca, od ukupno 249 za celu godinu, ali o novogodišnjem provodu Dželjalja Svečlje i Ljuburna Aljiua na Severu Kosova bilo je 4.395 čitanja. Najčitanija je vest ipak bila ona o novogodišnjim čestitkama zvaničnika iz Beograda i Prištine – 5.997, iako je ona objavljena još dan ranije.

Bio je to signal da će i ovu godinu pojesti visoka politika i vesti o krizi.

Mitrovički YouTube tandem Džemil Zaim i Stefan Kuč – popularni Džestef kroz sočiva mladosti govore o svom gradu i teškom političkom teretu zbog kojeg im se uskraćuje pravo na normalan, urban život.

Iako je bila praznična sezona, priču o njima je početkom januara pročitao 2,140 čitalac, a tokom godine – 2,460.

To je bilo više od dvostruko manje čitanja od reakcije kosovskog ministarstva spoljnih poslova na vest da je autobus sa Kosova napadnut na proputovanju kroz Srbiju za Nemačku. Bila je to vest koju je u tom danu pročitao 6.741 čitalac.

Pisali smo i o mladom tiktokeru iz Mitrovice – Danilu Virijeviću. O tome kako ga je jedan tutorijal za prepisivanje, nastao iz šale i dosade u vreme korone vinuo u regionalno popularne tik-tokere u čijim video zapisima, nema nasilja, vulgarnosti, ali ima humora i ljubavi za porodicu.

Ni ta vest nije pomogla da dostigne brojke iz sfere teške politike. Profesor međunarodnog prava Enver Hasani rekao je da je ono što se smatra de fakto priznanjem evropskim planom za dijalog Kosovo-Srbija – „kolosalni srpski uspeh“. Ukupno je 5.030 čitalaca pročitalo naš prevod proffesorovog intervjua za Kohu, u odnosu na 4.022 čitanja koliko je bila pročitana vest o Danilu, odnosno 4.676 za celu godinu.

Na proleće smo, posle 19 godina pronašli brata i sestru povratnike u metohijskom selu Brestovik. Danas 25-godišnji Branko Dašić i njegova 23-godišnja sestra Marta, bili su junaci jedne televizijske priče 2004. godine, nakon 17. Marta, kada su se sa porodicom vratili u potpuno spaljeno i razrušeno selo. Iako je živopisna i čudesno lepa priča iz sela podno Prokletija naišla na topao odjek, on nije mogao da dobaci do napora da se sprovede evropski plan za Kosovo.

Savetnici francuskog predsednika, nemačkog kancelara i italijanske premijerke, objavili su svoj autorski tekst za srpski Blic i kosovsku Kohu sa porukom: Srbija da se pomiri sa činjenicom da je Kosovo susedna zemlja, Kosovo da zaštiti Srbe.

Priču o Branku i Marti pročitalo je 1.232 čitalaca u danu kada je objavljena, a tokom godine 3.073. Pismo diplomatske trojke preko našeg portala u jednom danu – 6.166 čitalaca.

Za našu redakciju je u aprilu jedno od najlepših otkrića bila mlada Prijepoljčanka Jovana Pelević, koju su prvo studije dovele, a potom i brak usidrio u našem gradu. U pripremi za rođenje prvog deteta, nezadovoljna uniformisanim dezenima za bebe, sama je osmislila i sašila sve što je bebi bilo potrebno, da bi od toga kasnije razvila čitav biznis. Ljubav ka slikanju i šivenju je mladoj psihološkinji bez zaposlenja dao posao u ruke. Njene je Snohvatice pročitalo ipak tek 299 čitalaca, 354 ukupno za celu godinu.

Preko 23 puta više je publiku interesovalo šta je to (sada bivši) savetnik kosovske predsednice imao da napiše ponovo na Tviteru, s obzirom na to da se danima, to jest, mesecima oglašavao, optužujući Beograd i srpske strukture na Severu za kriminal. Aktivno je bilo paljenje automobila na Severu, čiji su vlasnici uzimali RKS tablice, a on je bio prvi koji je obaveštavao javnost o tome. Tako smo 1. aprila, dan pre naše priče o vrednoj i kreativnoj Jovani, objavili Veljino saopštenje na Tviteru da je uhapšen i prvi osumnjičeni vinovnik za paljenje vozila, pa je vest i narednog dana ostala najčitanija. Ukupno 7.027 čitalaca pročitalo je ovu vest drugog dana od njenog objavljivanja.

U aprilu smo otkrili i Branka Pavlovića koji je svoju tugu za domom, nakon izbeglištva posle rata, u Mitrovici počeo da leči pravljenjem minijaturnih crkava i manastira koje neodoljivo podsećaju na prave bogomolje.

„Ima neko umre, a ne zna za šta je živeo. Neko je za violinu, neko da vari, a ne zna za šta je, jer nije nikada ništa probao“, kazao nam je tada.

Četvorostruko više je čitalaca bilo na jednoj drugoj vesti tog dana. Kosovska ministarka ekonomije, Artane Rizvanoli je druga kosovska zvaničnica koja je takođe preko društvenih mreža javnost informisala da su u akciji Kosovske policije u opštini Zubin Potok tada zaplenjena 174 uređaja za rudarenje kriptovaluta. Četvorostruko veči broj je onih koji su pročitali ovu informaciju (4.986), u odnosu na čitaoce koji su gledali u Brankova mini remek dela (921 na dan, 1.170 ukupno za godinu).

Ni priča o najstarijem, ali i dalje među najaktivnijim skijašima Kopaonika – Milivoju Simiću, svima poznatijem kao Profesoru Beliju, koji na ovoj planini skija pune 73 godine, nije uspela da doskoči ukusu publike koja je na Dan mladosti 25. maja imala svega 714 čitanja, od ukupno 1030 za celu godinu. To što je samo dan pred kontramiting SNS u Beogradu jedan od glavnih autoprevoznika otkazao dve redovne linije za Beograd, pokupilo je glavno interesovanje naših čitalaca – 3742.

Ima dana u kojima pobede dobre vesti. Šta kažu građani Gračanice nakon potvrde iz Brisela da se ukida vizni režim za putne isprave sa Kosova (2037), te priča o akademskom slikaru Dejanu Periću i angažovanom umetniku mira (899, ukupno 2.544) bile su najčitanije vesti jednog mirnog aprilskog dana. Ovakve su situacije izuzetak.

Multimedijalno umetnički nastrojena porodica Dobrić, takođe je jedna od svetlih tačaka grada na Ibru. I dok je mlađa Milica, džez pevačica u Beogradu u usponu, majka Biljana, inače profesor engleskoj jezika i sin Milan Dobrić se bave fotografijom. Godinama ovekovečene scene sa mitrovičkih ulica hronika su teške istorije grada i njegovih stanovnika. Sredinom maja su se uz slike još jedne fotografkinje iz Leposavića našle na izložbi čuvene beogradske galerije „Atget“.

Razgovor sa Dobrijem, kako ga od milošte nazivaju Mitrovičani, nije mogao da sustigne političke vesti. Bez obzira na pristojnu čitanost (na dan: 3.501, ukupno: 4.611), lepe vesti o vrednim i kreativnim ljudima je još jednom pojela visoka politika.

Novi su albanski gradonačelnici uz pomoć specijalne policije zauzeli opštinske zgrade na Severu 26. maja. U čitavoj se ujdurmi, teških optužbi između Beograda i Prištine niko nije bavio pitanjem zaplenjenih dokumenata u to vreme. Kada smo postavili pitanje: Šta je sa dokumentima Republike Srbije u zauzetim opštinskim zgradama? – ovu vest je u istom danu, tog 28. maja, pročitalo 10.345 čitalaca.

U teškoj krizi loših vesti kojima su čitavog leta bili bombardovani stanovnici Severa, nisu posustajali oni koji su svet bojili veselim bojama i lepom tonovima.

U manastiru u Banjskoj organizovana je bila letnja škola kaligrafije, u kojoj su se sa osnovama drevne veštine iz Kine upoznavali polaznici svih uzrasta i tih nekoliko dana uzajamno družili. Snimajući talentovane i vredne umetnike, ni pomislili nismo da će samo mesec dana kasnije baš ovo mesto biti poprište teškog sukoba Kosovske policije i uniformisane naoružane grupe Srba, dok će potonji provaliti i u sam manastirski kompleks.

Lepu priču o kaligrafiji u manastiru je pročitalo svega 718 čitalaca, odnosno 774 ukupno. Vest od prethodnog dana, kojima se dalje produbljivanja kriza, o tome da su opštinski inspektori dali rok od tri dana srpskim institucijama da pripreme dokumentaciju o korišćenju ustanova ili da isprazne objekte, i dalje je bila najčitanija – 4825 u drugom danu čitanja.

A onda je, mesec dana kasnije, došla ponovo Banjska, i lepih vesti narednih meseci skoro da nije više bilo. Kada bi neka od njih i zavredela našu pažnju, jednoglasno smo u redakciji osetili da bi ona gotovo neukusno štrčala u okeanu teških naslova.

Novinar je oko i uvo zajednice u kojoj živi i radi. Godina se primicala kraju, umor, beznađe i dezorijentisanost zajednice poslali su nam poruku o potrebi glasa razuma i lepog primera.

Kada nam je sredinom novembra internista i kardiolog KBC Kosovska Mitrovica, Nebojša Srbljak kazao da ima viziju o tome da njegova ustanova, koja je tokom godina bila i poprište teške politike, znanjem i umećem postane brend, skoro je 6.000 ljudi pročitalo intervju. A bila je to i najčitanija i najgledanija vest tog dana (2.301 čitanje).

Tenzije, depresija, nervoza, nasilje – ovako izgleda život na Severu Kosova unazad 30 godina. Savršen recept za srčana oboljenja. Lekar koji leči naša srca je u šetnji i uzgajanju voća na dedovini u srcu Metohije pronašao svoj recept za zdravlje. Internista i kardiolog KBC Kosovska Mitrovica, Nebojša Srbljak, u lekarskoj zajednici prepoznat je kao stručnjak. Sin je jednog od trojice rodonačelnika koronarnog odeljenja u mitrovičkoj bolnici. Do danas je, uprkos svim našim nedaćama i podelama, ostao pouzdana adresa na koju dolaze pacijenti sa obe strane reke po pomoć.

Tako su posle dužeg vremena, na društvenim mrežama, građani svih nacionalnosti ostavljali lepe komentare na priču o ovom lekaru.

Suviše prostora dali smo lošim primerima 

Psiholog i psihoterapeut prof. dr Jelena Minić, kaže da je darovitost potencijal koji je veoma značajno prepoznati i podsticati uprkos krizama.

U razgovoru za KoSSev, ona primećuje da kao društvo možda još uvek nismo prihvatili i razumeli činjenicu da je darovitost potencijal, ne samo pojedinca i njegove porodice, već potencijal lokalne zajednice i društva u celini, koji znatno može da pobošlja kvalitet života ukoliko se prepozna i realizuje.

„Nažalost, izgleda da smo akcentovali loše primere i dali im suviše prostora (medijskog, društvenog, ličnog…), ne uzimajući u obzir koliko time kratkoročno, ali i dugoročno gubimo. Naravno da i dalje postoje pojedinci koji svoj posao savesno obavljaju i neguju prave sisteme vrednosti, ali smo skloni tome da koristimo samo jedan kriterijum normalnosti koji glasi – normalno je ono što radi većina. Često zaboravljamo da je to veoma diskutabilan kriterijum normalnosti koji nas veoma lako uvodi u grešku i otvara prostor da i neprihvatljiva ponašanja i aktivnosti nazovemo normalnim“, navodi profesorica.

Jelena Minić psiholog
FOTO: KoSSev

Za svaku krizu je karakteristična neravnoteža, ali i nastojanje pojedinca koji je krizom pogođen da narušenu ravnotežu ponovo uspostavi, kako bi se izbegao slom, započeo proces oporavka i ponovnog uspostavljanja ravnoteže, ukazuje Minić.

„Kao sastavni deo života, kriza označava nesklad i neravnotežu između pritiska koji nastaje zbog unutrašnjih i spoljašnjih zahteva i mogućnosti da se na pritisak adekvatno odgovori“, objašnjava.

„Ukoliko na postojeću neravnotežu dodamo loše vesti onda su pritisci sa kojima se pojedinac suočava još jači, a ishod krize neizvesniji. Konstantno loše vesti negativno utiču na pojednica, između ostalog unose nemir i zastrašuju, čine pojedinca pasivnim. Lepe vesti, sa druge starne, bude nadu i vraćaju veru u ljude, podstiču na aktivnost i promenu“.

Publici je potrebna lepa priča, a novinarima više kolega i vremena da ih rade

To da su “loše” vesti, odnosno one koje nam donose informacije o krizama, katastrofama, nasilju i slično, najčitanije na portalima, nije nikakva novost, kaže direktorica Radio Mitrovica Sever Maja Fićović. Sva zvanična merenja čitanosti portala govore u prilog činjenici da su najčitaniji tabloidni portali, dok oni koji neguju profesionalno novinarstvo nisu u tom društvu, ukazuje Fićović.

Fićović je i student doktorskih studija „Mediji i komunikacija“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i već mesecima istražuje krizu na Severu kroz medijsko izveštavanje. Ona je za naš portal podelila unekoliko drugačije iskustvo sa njenog radija, ograđujući se da su zapažanja zasnovana na merenju popularnosti njihovih tekstova preko društvenih mreža.

Maja Fićović
FOTO: KoSSev

„Mediji se prilagođavaju svojoj ciljnoj grupi i u svrhu monetizacije sadržaja takve vesti i tekstove stavljaju na naslovne i kao najvidljivije. Međutim, iskustva lokalnih medija, posebno na Kosovu su ipak malo drugačija. Što se konkretno portala Radio Mitrovica sever tiče, u 2023. godini koju je obeležila serija kriza, protesta, incidenata i sukoba, dominacija takvih vesti je očekivana i prirodna, jer mi smo pratili i izveštavali na dnevnom nivou o svim događanjima i one su bile u vrhu čitanosti. Ali, tekstovi u kojima smo izveštavali u pozitivnom kontekstu, o ljudima, ne događajima, bili su čak i čitaniji od vesti o krizama“, kaže, dodajući:

„Takve priče su kod nas u vrhu čitanosti, u velikom broju se dele na društvenim mrežama. Prvo ljudi, pa onda događaji. Naši čitaoci najviše čitaju priče o ljudima, manje o događajima, kojih je uprkos svemu u ovoj godini ipak bilo“.

I zaista, kada je u pitanju vidljivost ‘lepih’ vesti na društvenim mrežama, posebno na Fejsbuku i Instagramu, i posebno kada je to priča o ljudima, može se steći utisak da one imaju pozitivan odjek u zajednici i javnosti.

Tako je primera radi intervju sa dr Srbljakom na Jutjubu, Fejsbuku i Instagramu, uprkos krizi oko Banjske, imao 25 hiljada pregleda samo na našim stranicama, van prethodnog šerovanja vesti i priče o njemu, i šerovanja drugih korisnika. Samo na Fejsbuku domet teksta, van video zapisa, bio je skoro 28,000, sa skoro 600 reakcija.

Ili, priča o umetničkoj porodici Dobrić je preko Fejsbuka doprla do skoro 41,5 hiljada ljudi, sa skoro triipohiljade reakcija, uz više stotina lajkova i deljenja.

„Ključ je u tome da publika želi da pročita dobru priču koju im ponudite a tiče se uspešnih ljudi iz njihovog grada“, kaže Maja Fićović, objašnjavajući dalje:

„I mada primarno teže da budu tačno informisani o onome što im se dešava na prostoru gde žive, svesni su toga da te informacije mogu da dobiju iz više izvora, lokalnih i nacionalnih medija, čak i svetskih medija, dok dobru priču, reportažu, ili intervju o uspešnom doktoru, naučniku, sportisti, mogu da pročitaju upravo na lokalnim medijima“.

Da bismo uspešno pravili balans između ‘lepih’ i onih vesti koje to nisu, neophodno je da lokalni mediji imaju dovoljan broj novinara u redakciji i jasno podeljene zadatke, – sektorsko izveštavanje, napominje dalje.

„To znači da bi najmanje jednom sedmično svojim čitaocima mogli da ponude ‘priču o ljudima’, što u ovom trenutku zaista nije realno. Redakcije se suočavaju sa manjkom broja novinara i primenjuju najnepoželjnije rešenje ‘svi rade sve’, usmereni na dnevnu informativu i priče koje su podržane kroz grantove, kako bi opstali“.

Bez stabilnog finansiranja, nema ni dobrih pozitivnih priča.

„Takve priče zahtevaju i vreme i posvećenost novinara, koji se nažalost često izgube na putu prepunog prepreka, na tačkama zvanim ‘traganje za novcem’, ‘političke krize’, ‘narativni i finansijski izveštaji’ itd“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.

U kompleksnoj krizi nema samo faktora rizika već narušavanja mentalnog zdravlja

Konačno, kako kriza utiče na zdravlje građana?

Nema sumnje da društvena kriza narušava normalno funkcionisanje, način života pojedinca, uže i šire zajednice jer utiče na svakodnevni život i aktivnosti, a vremenom i na zdravlje građana svih uzrasnih grupa, slaže se profesorica Jelena Minić.

Elena Minić u Severnoj Mitrovici vodi i Centar Equilibrim – savetovalište, koji pruža psihoterapiju, usluge konsaltinga i bavi se istraživanjem.

Rezultati brojnih istraživanja nedvosmisleno pokazuju da društvena kriza može imati uticaj na mentalno zdravlje ljudi koji su njome pogođeni, potvrđuje dalje.

U vreme društvene krize, postoji porast svih psihičkih poremećaja (različitih vrsta i složenosti) i oni su često izraz, ali i posledica neusklađenosti unutar društvenog sistema, kaže.

Minić koja godinama rukovodi i svojim psihološko-psihoterapijskim radionicama iznosi deo svog iskustva:

„Pritom su posledice društvene krize po mentalno zdravlje i opšte psihofizičko funkcionisanje naročito izražene kod mladih, jer su oni osetljiviji na delovanje stresora, stresne reakcije su im intenzivnije, a ishodi nepovoljniji, zbog nezrelosti psihofizičkog aparata i intenzivnih razvojnih promena. Što je kriza kompleksnija i dugotrajnija, njen uticaj na mentalno zdravlje je nepovoljniji i tada ne govorimo samo o faktorima rizika, već o ozbiljnom narušavanju mentalnog zdravlja“.

***

Novinari će verovatno i u sledećoj godini nastaviti da reaktivno jure događaje iz ‘visoke politike’. Čitaoci će nastaviti sa praksom klika na loš naslov. To nas, pak, ne sprečava da nam svima poželimo dobru, mirnu godinu, i pregršt lepih vesti.

Autor: Tatjana Lazarević



Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative koja jača međukulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a koju finansira Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala KoSSev i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, niti drugih saradnika na projektu.



 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.