Osamdesetsedmogodišnji Milivoje Simić, svima poznatiji kao Profesor Beli, najstariji je skijaš na Kopaoniku. Rodom iz Kragujevca, sa lepotom ove planine upoznao se još kao srednjoškolac, a ljubav prema skijanju rodila se pre tačno 73 godine, davne 1950. Ova živa legenda, kako ga zovu na kopaoničkom snegu, na skijaškim stazama provodio je čitave dane, a skija i dan danas.
„Na Kopaonik sam došao 1950. godine. Tada sam imao 14 i po godina. Tada sam bio prvi razred učiteljske škole u Kragujevcu i tada je nas, grupu momaka doveo profesor fizičkog vaspitanja na Kopaonik“, i tada se, kaže Profesor Beli za KoSSev i RTV Mir, rodila njegova ljubav prema skijanju.
„Od tada kad sam došao na Kopaonik, nisam prestajao da dolazim, već pune 73 godine“.
Kopaonik se od njegovog dolaska do danas, kaže, promenio.
„Tada je Kopaonik, moram da kažem, bio divlja planina, prazan, bilo je samo nekoliko objekata – Vojni dom, sadašnji Putnik, Vila Olga Dedijer i Dom medicinara. I dole ispod vile putnika bila je Lugarnica, zgrada, tu sam ja prvi put prenoćio kad sam stigao 1950. godine“, priseća se Simić.
Pre 70 godina, kako svedoči, nije bilo ni žičara, ni sređenih staza. Prva žičara na Kopaoniku, tvrdi Simić, otvorena je 1958. godine, koja je iz centra išla na Pančić.
Sada ih, kaže, ima mnogo – „pokrivaju ceo Kopaonik, nema im broja“.
„To je podignuto u vreme Geneksa, kada je Geneks došao na Kopaonik, tada je sve izgrađeno, i staze i uspinjače i ski liftovi“, precizirao je Profesor Beli.
On sada skija na svim stazama, ali omiljene su mu one oštre – Krčmar, Duboka, Ledenice, Gobelja.
„Na Kopaoniku ima 266 sunčanih dana u toku godine, što retko koja planina ima. Staze su odlično koncipirane, prohodne su, i uprava skijališta se lavovski bori da uredi svakodnevno sve ski staze, da bi se ljudi osećali prijatno tokom skijanja“, opisuje.
Svoju voljenu planinu naziva obećanom, a to, kaže, znači da Kopaonik „zna da bude i surov i pitom“.
Ovogodišnja kratka sezona skijanja, kaže, delo je prirode, a to se ipak, svedoči, tokom prethodnih godina retko dešavalo.
„Sad ću vam ja reći nešto iz iskustva, ako na Kopaoniku padne sneg krajem novembra, onda ga sigurno ima cele godine. Ne može da ga nema, i to obilatog snega ima. Ove godine se to desilo da nije sneg pao u novembru, i ove godine je loša, malo je snega i kasno je pao“, objasnio je iskusni skijaš.
U svojoj višedecenijskoj skijaškoj karijeri, kaže, bilo je mnogo anegdota, pa je tako Profesor Beli neretko vraćao zalutale skijaše na pravi put:
„Ljudi kad je magla zalutaju pa ne znaju da se vrate. Takvih slučajeva je bilo sijaset, gde sam ja morao da ih dovedem u centar jer po magli ne vidi se, nemaju orijentaciju, prvi put su na Kopaoniku i ne poznaju planinu. Svi su mi uglavnom bili zahvalni“.
Profesora Belog mnogi skijaši na Kopaoniku poznaju i prepoznaju, čemu smo i sami posvedočili.
„Ima i danas ljudi koji me nađu i vide, i pitaju da im pokažem neki element Alpske tehnike, kako bi bolje skijali. Ja to uradim, naravno“.
Profesor Fakulteta fizičkog vaspitanja u Prištini
Milivoje Simić doktor je nauka fizičke kulture. Završio je petogodišnju učiteljsku školu u Kragujevcu. Fakultet za fizičku kulturu završio je kao vanredni student jer je ujedno i radio kao učitelj, a doktorat je odbranio na Fakultetu za fizičku kulturu u Beogradu. Pored toga, pre 52 godine stekao je i zvanje međunarodnog učitelja skijanja sa ISIA licencom.
Svoj radni vek proveo je u prosveti.
Počeo je kao učitelj u selu Samajla između Kraljeva i Čačka, gde je proveo pet godina. Potom je kao nastavnik radio u osnovnoj školi, čiji je bio i direktor. Nakon toga radio je u Prosvetno-pedagoškom zavodu, kao pedagoški savetnik za fizičko vaspitanje i opšta pitanja:
„Tada je bio moj teren obilaska škola od Trstenika do Crne Gore. Držali smo šest opština – Kraljevo, Vrnjačku Banju, Rašku, Novi Pazar, Sjenicu i Tutin. Tu smo kontrolisali rad prosvetnih radnika kompletno i rad organizacije škola. Tada sam imao zvanje prosvetnog radnika i kontrolisao sam uglavnom predmet fizičko vaspitanje i opšta pitanja škole“.
On se potom zaposlio na Pravnom fakultetu u Kraljevu gde je predavao fizičko vaspitanje. Istovremeno je metodiku fizičkog vaspitanja i predmet skijanje predavao i na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Prištini.
„Jedno vreme sam radio na oba fakulteta, Kraljevo-Priština, a posle sam ostao samo na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Prištini koji je se preselio, kasnije, kad se desilo to na Kosovu. Onda smo prešli u Leposavić gde sam se i penzionisao“, prisetio se svojih radnih dana.
Osim što je radio kao profesor, Simić je, zajedno sa svojim tadašnjim asistentom Veskom Milenkovićem napisao i udžbenik „Metodika fizičkog vaspitanja“, a koja ima čak pet izdanja. Ovaj udžbenik, kaže, i danas živi među studentima.
Napisao je i udžbenik iz skijanja, za studente Fakulteta za fizičko vaspitanje, a koji se i danas koristi.
Svoji bogatu karijeru dodatno je upotpunio otvaranjem privatne skijaške škole koja je na Kopaoniku radila punih 36 godina. Zajedno sa njim, u školi je radilo 18 učitelja i instruktora, a kroz nju je, kaže, prošao veliki broj polaznika.
Među polaznicima njegove škole, kaže, bilo je mnogo i stranaca, najviše Rusa, Rumuna i Mađara.
U njegovoj školi, kaže, sve se radilo po pedagoškim principima i „od nule“, a svojim učiteljima pre nego što su se upustili u predavanje, držao je seminare.
„Oni su radili po mojoj metodici skijanja gde je bila zastupljena postupnost, sistematičnost, ekonomičnost i doziranje. Svaki kandidat je morao da boravi u školi najmanje pet sati, jer to je neki minimum da bude osposobljen da može da se spusti i da samostalno posle toga skija“, objašnjava.
On je, osim što je obučavao polaznike na Kopaoniku, svoje studente učio skijanju na Brezovici.
Međutim, tvrdi, ima i onih koji danas ne prihvataju dužu obuku, što je, kaže, greška.
„Dođu, uzmu po sat i po – dva, i odmah misli da zna da se skija. To je velika greška. Ogromna greška. Moram vam reći sada nešto, ovde na Kopaoniku velika populacija ljudi ne znaju da skijaju, jer neće da uzmu učitelja na duže vreme“.
Za njega je skijanje poezija zdravlja, snage, radosti i veselja, a mladima preporučuje da se u ovom sportu oprobaju, ali ne pre navršenih 6 i po godina, i nikako bez učitelja.
„Mladim skijašima bi poručio da kad dođu na Kopaonik, ili bilo koju planinu, da odmah uzmu učitelja skijanja, da ga pravilno nauči svim elementima Alpske smučarske tehnike, tako da bi bio kasnije sposoban da savlađuje sve strmine na Kopaoniku i bilo kojoj planini“, poručio je Milivoje Simić – Profesor Beli.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
