ZSO za Beograd „uslov svih uslova“, za Kurtija – „nema monoetničkog udruženja“

ZSO transparent
ZSO

U Briselu se juče govorilo pre svega o formiranju ZSO, tvrdi Petar Petković, dok broji 3.000 dana od kako ZSO nije formirana, za šta je, kaže, pre svega odgovorna Priština. U Prištini ne poriču da ne žele „Asocijaciju“, odnosno „bosnizaciju“ Kosova kako nazivaju Zajednicu opština sa srpskom većinom. Kosovo ne može imati udruženje na etničkoj osnovi – odgovorio je Aljbin Kurti nedavno američkom ambasadoru kada je ukazao na to da se Kosovo obavezalo na formiranje Zajednice srpskih opština. 

Za Srbiju ZSO „uslov svih uslova“

Srbija je jasno dala do znanja da je to uslov svih uslova „ako hoćemo da idemo dalje“, kazao je direktor Kancelarije za KiM Petković nakon jučerašnjeg sastanka sa zamenikom kosovskog premijera zaduženog za evropske integracije, Besnikom Bisljimijem u okviru nove runde tzv. tehničkog dijaloga, a u susret novom sastanku na političkom nivou.

Srpska strana ocenjuje da uspostavljanje Zajednice srpskih opština predstavlja najvažniji deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i da je nužni uslov za opstanak srpskog naroda na КiM, ali i da do sada nije bilo nikakvog pomaka da se taj sporazum sprovede.

„Štaviše, Priština ne samo da nije ispunila preuzete obaveze po pitanju ZSO, već su u izveštajnom periodu tamošnji politički akteri, i pored turbulentne političke situacije i neslaganja vodećih partija vlasti i opozicije, uspostavili potpuni konsenzus protiv uspostavljanja ZSO na način kako je to predviđeno postignutim dogovorima“, ocenili su u Beogradu.

„Za srpsku stranu apsolutno je prioritetno i nužno hitno razmatranje brzog ispunjenja svih briselskih dogovora i formiranja ZSO onako kako je tim sporazumima predviđeno. Beograd je sa svoje strane realizovao sve obaveze predviđene Planom implementacije Prvog Sporazuma i pružio punu podršku uspostavljanju i radu Upravljačkog tima za izradu Nacrta Statuta ZSO“, prethodni je zaključak izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom o dijalogu sa kosovskim vlastima.

Istovremeno, tvrde i da se formiranje ZSO uslovljava „raznim dnevno-političkim pitanjima“, koje kosovski zvaničnici sa druge strane, evropskim posrednicima, navodno predstavljaju kao „prethodno predviđene uslove“, ali se u ovom poslednjem izveštaju ne navode i koji.

ZSO nije formirana, ali su dve Kancelarije u izveštaju podsetile na to da je Upravljačkom timu za uspostavljanje ZSO još početkom aprila 2018. godine – od strane EU potvrđen mandat, da je potom završen nacrt Statuta o čemu je evropske posrednike 9. avgusta iste 2018, i obavestio, zatraživši da se ubrzo organizuje sastanak na kojem bi ovaj dokument bio predstavljen odborima za implementaciju dve strane, a potom i u Dijalogu na visokom nivou.

„Međutim, iako je prošlo skoro dve godine od tog obaveštenja, EU posrednici nisu uspeli da ubede Prištinu da ispuni svoju obavezu i učestvuje na takvom sastanku, zbog čega do danas nisu ni zakazali sastanak, niti odgovorili UT na pomenuti zahtev“, navodi se u izveštaju Kancelarije za KiM i Kancelarije za koordinaciju.

Tvrde da je Upravljački tim ipak nastavio rad kako je i predviđeno, te da će nastaviti to da čini i ubuduće, kako bi se ZSO i formirala.

„Sa svoje strane, Beograd će nastaviti da insistira da EU zajedno sa Prištinom što pre iznađe rešenje za izmenu pokrajinskog normativnog okvira, što je obaveza Prištine propisana članom 1. Plana implementacije, a što predstavlja neophodann uslov kako bi ZSO mogla da bude inkorporirana u prištinski sistem. Ova obaveza Prištine je upravo i kreirana kako bi se u omogućilo formiranje Zajednice u punom kapacitetu, onako kako je predviđeno odredbama Prvog sporazuma, Delokruga rada Upravljačkog tima, Plana implementacije i Opštih principa. Svako postupanje protivno odredbama navedenih sporazuma za srpsku stranu jeste i ostaće apsolutno neprihvatljivo, kao što je neprihvatljivo, nedopustivo i pravno irelevantno svako revidiranje usaglašenih odredaba Opštih principa, bilo da Priština to pokušava da učini kroz odluke tzv. Ustavnog suda Кosova ili nekog drugog entiteta“.

Naglašavajući da je primena dogovora o ZSO „od prvorazrednog značaja“ za napredak u dijalogu, ova vladina telas naglasila da upravo od formiranja ZSO „umnogome zavisi ishod i izvodljivost rešavanje većeg broja drugih pitanja koja su jasno definisana dogovorima u okviru Dijaloga, ali i onih o kojima će se pre ili kasnije u perspektivi otvoriti razgovori, kao što su pitanje imovine, ekonomskog razvoja, obrazovanja i urbanog i ruralnog planiranja“.

Zato je Beograd nastavio da koristi svaku priliku da EU posrednicima i ostalim relevantnim međunarodnim faktorima ukaže na značaj uspostavljanja ZSO.

Iz Prištine: Kosovo ne može da ima ZSO

U Prištini ne poriču da ne žele Asocijaciju, odnosno „bosnizaciju“ Kosova kako nazivaju Zajednicu opština sa srpskom većinom, a zahtevi za formiranje „monoetničkih udruženja ne potiču od običnih ljudi, već od političara i severnih suseda“, stav je odatle.

Kosovo ne može imati udruženje na etničkoj osnovi – odgovorio je prošlog meseca kosovski premijer, Aljbin Kurti američkom ambasadoru, Filipu Kosnetu koji je tada ukazao na to da se Kosovo obavezalo na formiranje Zajednice srpskih opština, a što je već narednog dana ponovio i britanski ambasador u Prištini.

„Udruženje na etničkoj osnovi ne može proći ni u smislu duha, ni slova Ustava Kosova. Praktično je to rečeno presudom Ustavnog suda objavljenom 23. decembra 2015. godine“, kazao je tada Kurti, uz istovremeno ponavljanje da se njegova vlada „zalaže za prava svih manjina“, ali da je protiv marginalizacije i diskriminacije.

Otišao je i korak dalje pa je tada kazao da misli da građani u opštinama sa srpskom većinom ne žele formiranje ZSO, već kaže da je reč o zahtevu političara.

„Čini mi se da zahtev za etničkim udruženjima, koji je aktuelan već skoro deceniju, ne potiče od običnih ljudi, već od političara i naših severnih suseda“, kazao je Kurti.

To da srpski građani na Kosovu ne žele ZSO, već da se radi o „šovinističkim projektima Beograda“, nije prvi put da govori Kurti.

Kosovski premijer je, međutim, u više navrata u prethodnih mesec dana ponovio da neće formirati ZSO, a upravo koristeći argument da je prema kosovskom ustavu nemoguće formirati monoetnička udruženja, te da je odlukom kosovskog ustavnog suda iz 2015. godine tako nešto onemogućeno.

Iste poruke poslao je i nakon prvog sastanka u Briselu sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem koji je takođe potvrdio da Priština ne želi da formira ZSO.

Američki ambasador, Filip Kosnet, izjavio je u nedavnom intervjuu za Radio kontakt plus da Kosovo ima obavezu da uspostavi Zajednicu srpskih opština te da i Beograd i Priština moraju da realizuju sve sporazume koji su prethodno dogovoreni u Briselu.

„Istorija nije započela danom kada je formirana Kurtijeva vlada i mi verujemo da zemlje imaju obavezu da poštuju ranije preuzete sporazume i obaveze“, kazao je ujedno Kosnet.

Istu poruku poslao je iz studija Kallxo-a i britanski ambasador Nikolas Ebot.

Dugogodišnji odijum u Prištini, ali i selektivno pozivanje na odluku ustavnog suda

Tema ZSO je još od potpisivanja Briselskog dogovora naišla na snažan odijum u kosovskoj javnosti – preko medija i političara, a od potpisivanja Tehničkog sporazuma u avgustu 2015, i na masovne demonstracije koje je predvodilo Samoopredeljenje, uključujući i serijsko bacanje suzavca u samoj sali kosovskog parlamenta.

„Zajednica neće proći“ – bila je unisona poruka ovog pokreta  i pre dolaska na vlast.

Kosovski zvaničnici, brojni eksperti, kao i značajan deo civilnog društva sa kosovske strane, imaju nepodeljen negativan stav prema uspostavljanju ZSO-a, iako se šest od 15 tačaka Prvog okvirnog sporazuma o principima za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine (Briselski sporazum) odnosi na zajednicu opština sa srpskom većinom, a što je dodatno potvrđeno potpisivanjem tehničkog sporazuma o njenom uspostavljanju 25. avgusta 2015. godine.

Kosovski Ustavni sud se u dva navrata 2015, izjasnio protiv legalnosti uspostavljanja ZSO-a. U prvom oglašavanju u novembru 2015. donešena je odluka o privremenoj suspenziji sporazuma, dok je mesec dana kasnije, sud odlučio da se zahtev proglasi prihvatljivim.

Iako sporazum o ZSO nije „u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“, odluka Ustavnog suda nalaže da Asocijacija/zajednica sa srpskom većinom „bude uspostavljena kao što je predviđeno prvim sporazumom, ratifikovanim od strane skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo“. Odluka je stupila na snagu istog dana, ali zajednica srpskih opština još uvek nije uspostavljena.

Samoopredeljenje i u opoziciji i na vlasti kaže da će braniti odluke Ustavnog suda – one u kojima se objašnjava da tačke sporazuma od 2015, nisu u skladu sa kosovskim ustavom.

I dok se u kosovskoj javnosti redovno podseća na odluke Ustavnog suda o tome šta nije u sporazumu o ZSO-u u skladu sa ustavom, zanemaruje se konstatacija suda da se radi o preuzetoj međunarodnoj obavezi.

Osam godina od Briselskog: Šta je sprovedeno, a šta „mrtvo slovo na papiru“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.