Osam godina od Briselskog: Šta je sprovedeno, a šta „mrtvo slovo na papiru“

Ešton, Tači i Dačić
FOTO: Anadolu

Osam godina je prošlo od kada su 19. aprila 2013. godine, u Briselu prve potpise na zajednički dokument Beograda i Prištine, postignut posredstvom EU, stavili tadašnji glavni pregovarači – Ivica Dačić i Hašim Tači. Od ukupno petnaest tačaka, koliko broji Sporazum о principima koji regulišu normalizaciju odnosa, sprovedeno je sedam, dve su delimično, a šest – koje se odnose na Zajednicu srpskih opština, još uvek nisu, u svojoj publikaciji posvećenoj osmoj godišnjici potpisivanja ovog sporazuma ocenio je Kosovski demokratski institut. 

KDI podseća da su 8. marta 2011. godine, započeti razgovori između Beograda i Prištine u Briselu, a da je, u okviru prve faze, definisane kao tehnički proces između strana, doneto sedam zaključaka o pitanjima – sloboda kretanja, matične knjige, katastar, carinske marke, diplome, regionalno predstavništvo i regionalna saradnja, kao i integrisano upravljanje prelazima.

U oktobru 2012. je već proces dijaloga poprimio i „političko“ obeležje, zbog toga što su u sam proces bile uključene i druge teme, a već sledeće godine, 19. aprila, postignut je Prvi sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Brojni drugi sporazumi o pitanjima kao što su naplata carinskih prihoda, energetika, telekomunikacije, pravosuđe, raspuštanje civilne zaštite i ZSO izvedeni su iz sporazuma od 19. aprila“, navode iz KDI.

KDI podseća da su sporazum parafirali tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje predstavnice EU, Ketrin Ešton, sporazum je takođe ratifikovala kosovska skupština.

ZSO – mrtvo slovo na papiru

Tekst ovog sporazuma sastoji se od 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na uspostavljanje Zajednice srpskih opština (SZO). Nijedna od ovih tačaka nije sprovedena u delo.

1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da su članice saglasne.

2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti formirana na osnovu statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština članica. Pravne garancije će biti predviđene pozitivnim i ustavnim propisima (u šta spada i pravilo dvotrećinske većine).

3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi kao i postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, skupština, savet.

4. U skladu sa nadležnostima predviđenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim propisima, opštine članice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom vršenju svojih nadležnosti kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će vršiti puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.

5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti.

6. Zajednica/Asocijacija će imati predstavničku ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju će imati mesto u konsultativnom veću zajednica. Radi ostvarivanja te uloge predviđena je funkcija monitoringa.

KDI podseća da je dve godine kasnije – 2015. godine, postignut konkretan sporazum o Opštim principima/glavnim elementima ZSO koji je potom poslat kosovskom Ustavnom sudu na razmatranje.

„Pošto je njen sadržaj poslat kosovskom Ustavnom sudu na razmatranje, on je utvrdio presudom od 23. decembra 2015, da se asocijacija osniva na osnovu prvog sporazuma, ali da principi sporazuma nisu u potpunosti sa duhom Ustava“, navode iz KDI.

Stoga je ovaj Sud odredio da akt Vlade i statut koji primenjuje principe treba da ispunjavaju ustavne standarde predviđene ovom presudom.

Ovaj izveštaj se, sa druge strane, ne bavi stavom Beograda koji se prethodnih godina protivio ovakvoj presudi kosovskog ustavnog suda i optuživao Prištinu da „nastavlja da obmanjuje javnost pogrešno interpretirajući sporazume iz Brisela i izmišljajući administrativne prepreke za realizaciju dogovora o uspostavljanju Zajednice srpskih opština“.

Prema dokumentu koji nosi naziv „Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu – opšti principi/glavni elementi“, Priština je trebalo da svom ustavnom sudu prosledi uredbu kojim se konstatuje poseban karakter ZSO, a ne sam sporazum ili Statut ZSO. Takođe, u tački 21. Opštih principa jasno piše da će Statut ZSO biti potvrđen uredbom, koju će Priština poslati svom ustavnom sudu“, podcrtao je i prošle godine direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković.

Glavni kamen spoticanja kada je u pitanju formiranje ZSO i dalje ostaje delokrug njenih ovlašćenja. Dok Beograd smatra da bi ovo telo, kada se bude formiralo, trebalo da ima izvršna ovlašćenja, Priština ga tumači nešto nalik nevladinoj organizaciji.

KDI u svojoj publikaciji navodi da je u septembru 2016. godine vlada koju je predvodio Isa Mustafa saopštila da je kompletiran Upravni tim sastavljen od predstavnika srpske zajednice koji će izraditi statut Zajednice.

„Tim nije podneo nacrt statuta Vladi Kosova, niti Briselu“, dodaju iz KDI.

Međutim, 4. aprila 2018. godine vlada bivšeg premijera, Ramuša Haradinaja u saradnji sa tadašnjim predsednikom, Hašimom Tačijem, ponovo je aktivirala upravljački tim kojem je bilo dodeljeno da izradi nacrt statuta do 4. avgusta 2018. godine.

„U oktobru iste godine zvaničnici te vlade izjavili su da nemaju informacije da li je ovaj tim podneo statut Briselu, jer je Vladi Kosova podneo samo zapisnike sa sastanka“, dodaje se u publikaciji.

KDI dalje navodi da je pitanje uspostavljanja ZSO ponovo aktivirano tokom druge polovine 2020. godine, nakon što je nastavljen dijalog u Briselu.

Srpska strana je insistirala na razgovorima o ovoj temi, dok je kosovska negirala da se o njoj diskutovalo, ukratko su podsetili iz KDI na ono što se događalo u drugoj polovini 2020. godine, nakon što su posle skoro 2 godine nastavljeni razgovori u Briselu.

Primenjene tačke o „jedinstvenoj policiji“ i imenovanju komandira KP za Sever

Deo prvog sporazuma postignutog u Briselu su i tri tačke o stvaranju jedinstvenih policijskih snaga – Kosovske policije, i imenovanje regionalnog komandira za četiri opštine na Severu Kosova

7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage pod nazivom Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija.

8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama.

9. Postojaće regionalni komandir policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandir ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odražavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandir policije za opštine Južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandir četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandirima.

KDI u svojoj publikaciji ocenjuje ove tri tačke kao „primenjene“.

„U izveštaju od 18. juna 2018. godine, Vlada Kosova je izvestila da je ova tačka sporazuma primenjena sa određenim zakašnjenjem. Srbija je morala da dostavi spisak sa brojem i činom zaposlenih u vladi Srbije (policije) zaposlenih na Kosovu, koji su izrazili interes za pridruživanje kosovskim strukturama (od 13. juna 2013. godine). Međutim, podnošenje spiska je odloženo do 11. decembra 2013. godine“, navode iz KDI.

Dodaju da je nakon podnošenja spiska Kosovo izvršilo zakonske promene za uspostavljanje Regionalne policijske uprave Mitrovica i imenovalo regionalnog direktora policije u Severnoj Mitrovici administrativnim uputstvom 22. jula 2013.

„Ukupno 337 osoba, pripadnika MUP-a prijavilo se za integraciju. Nakon verifikacije odobrenje je dato za 292 osobe. Od toga, 5 se povuklo iz procesa integracije prekidajući obuku“, dodaje se u poblikaciji.

Integrisano pravosuđe

Desetom tačkom ovog sporazuma regulisano je pitanje integrisanja sudova u pravni sistem Kosova.

10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će formirati veće koje će biti većinski sastavljeno od sudija iz redova kosovskih Srba i postupati u vezi sa svim opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.

Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalno sedište u Severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Većinu svakog veća pomenutog Odeljenja će činiti sudije iz redova kosovskih Srba. U sudskim većima će zasedati odgovarajuće sudije, u zavisnosti od prirode datog predmeta.

KDI navodi da je ova tačka sporazuma primenjena, i podseća da je 9. februara 2015. godine postignut konkretan sporazum koji se odnosi na pravosuđe a kojim je definisan način funkcionisanja u skladu sa Prvim sporazumom.

„Pravosudne institucije su počele da funkcionišu relativno dobro na Severu. Tehnička pitanja, poput nedostatka profesionalnog prevođenja ili čak osoblja i dalje ometaju rad sudova u punom kapacitetu. Do sada je ukupno 40 sudija, 11 tužilaca i 156 administrativnih službenika iz srpske zajednice integrisano u pravosuđe“, dodaje se u publikaciji.

Lokalni izbori 2013 – veliki izazov

Primenjena je i tačka Sporazuma o održavanju lokalnih izbora na Severu Kosova 2013. godine, dodaju iz KDI, uz naznaku da su postojali mnogi izazovi.

11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim propisima i međunarodnim standardima.

„Lokalni izbori održani su 3. novembra 2013. godine, uključujući i opštine sa srpskom većinom na severu pod upravom CIK-a a sprovodio ih je OEBS“, podseća KDI.

Demokratija na delu nadgledala je ove izbore i ocenila da se „remeti napredak procesa u opštinama na severu, i da građani tog dela nisu mogli slobodno da glasaju“.

2017. godine održani su i drugi lokalni izbori na celoj teritoriji Kosova.

„Misija OEBS-a na Kosovu na ovim izborima takođe je pomogla CIK-u u organizovanju izbora u četiri severne opštine zemlje. U ovim opštinama je dozvoljeno identifikovanje birača sa dokumentima države Srbije, što je u suprotnosti sa lokalnim zakonodavstvom“, dodaju iz KDI.

Šta izveštaj KDI nije spomenuo?

Međutim, u ovom izveštaju se ne spominje razbijanje biračkih kutija u prvom krugu pre zatvaranja birališta na centralnom biračkom mestu u Severnoj Mitrovici, ostavka tek izabranog gradonačelnika u drugom krugu, ubistvo kandidata za gradonačelnika u predizbornoj kampanji trećeg kruga takođe u Mitrovici i hapšenje u istoj predizbornoj kampanji još jednog kandidata za gradonačelnika, čime je praktično ostao da trči predizbornu trku samo jedan kandidat, koji je i postao gradonačelnik.

Delimično primenjeno – Plan impementacije, energetika i telekomunikacija

Dvanaesta tačka ovog sporazuma vezuje se za plan implementacije Sporazuma.

12. Plan implementacije, sa vremenskim okvirom, biće sačinjen do 26. aprila. Prilikom sprovođenja ovog Sporazuma, biće primenjen princip transparentnog finansiranja.

Ova tačka je, prema proceni KDI, delimično primenjena.

„22. maja 2013. godine strane su se dogovorile o planu za primenu Sporazuma. Što se tiče principa transparentnosti finansiranja, u planu se navodi da će do kraja maja Srbija predstaviti detaljan pregled svih finansiranja institucija na Kosovu putem Odbora za primenu. Do sredine jula obe strane će u Izvršnoj komisiji definisati način ispunjavanja principa transparentnosti finansiranja“, navode iz KDI.

Međutim, kako dodaju, o ovom pitanju je 2016. godine kosovska vlada saopštila da lokalne javne usluge uglavnom pružaju „paralelne strukture“ koje se finansiraju od strane Beograda.

Kosovski demokratski institut ujedno podseća na izveštaj kosovske vlade u kom stoji da Beograd izdvaja oko 500 miliona evra godišnje za „paralelne strukture“ na Kosovu, ne pominjući da li se proces finansiranja vrši na transparentan način, kako je to definisano sporazumom.

Energetika i telekomunikacija

Ovim sporazumom strane su se takođe obavezale da će intenzivirati razgovore o energetici – temi koja je dobila na aktuelnosti prošle godine, kada je Kosovo dobilo energetsku nezavisnost i telekomunikacijama, te da će ih okončati do 15. juna. 2013. godine.

13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama, i okončati ih do 15. juna.

KDI takođe smatra da je i ova tačka sporazuma delimično sprovedena u delo.

„8. septembra 2013. godine postignuta su dva konkretna sporazuma, jedan o energetici i jedan o telekomu. Međutim, sprovođenje ovih sporazuma praćeno je izazovima, a oni još uvek nisu u potpunosti primenjeni“, navode iz KDI.

Dalje se precizira da Beograd i Priština još uvek nisu zaključili dogovor o poštanskim uslugama.

„2017. godine dijalog između delegacija u vezi sa ovim sporazumom je zaustavljen, dok nije bilo rasprave u vezi sa poštanskim uslugama, iako je sporazumom drugačije definisano“, navodi se u publikaciji.

Kada je reč o energetici, i dalje postoje sporna pitanja između dve strane – „poput kontrole trafostanice Valač koja koči normalizaciju energetske situacije u severnom delu Kosova“, navode iz KDI.

Na višegodišnjem putu ka Evropskoj uniji 

Poslednje dve tačke ovog sporazuma odnose se na ustručavanje od blokiranja druge strane na putu ka EU i osnivanje Odbora za implementaciju.

14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na njenom putu ka EU.

15. Dve strane će, uz posredovanje EU, osnovati odbor za implementaciju.

Prema Kosovskom demokratskom institutu, obe tačke sporazuma su sprovedene.

Podsećaju da Kosovo ima status potencijalnog kandidata za članstvo u EU i da je potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2014. godine.

U ovom dokumentu Kosovo je naznačeno sa fusnotom a zbog toga što ga ukupno pet članica EU ne priznaju kao državu.

Sa druge strane, Srbija ima status zemlje kandidata.

Kada je reč o formiranju Odbora za implementaciju, KDI navodi da su se strane složile oko principa organizovanja Odbora u planu postignutom 22. maja 2013. godine.

„Komisija se sastojala od predstavnika obe strane pod pokroviteljstvom EU. Prema planu, ova komisija će nadgledati sprovođenje Prvog sporazuma“, dodaje se u publikaciji.

Danas, osam godina od potpisivanja Prvog sporazuma u Briselu, dijalog između Beograda i Prištine i dalje traje, dok oko mnogih pitanja ne postoji saglasnost. Beograd traži kompromis, Priština priznanje, a Evropska unija već skoro godinu dana tvrdi da je zaključenje sveobuhvatnog sporazuma moguće za par meseci, ukoliko se strane budu usaglasile.

Dijalog nastavljen jula meseca prošle godine nakon skoro dve godine, već par meseci je ponovo na stand by-u usled nedavno održanih izbora koji su izrodili novu vladu na čelu sa liderom Samoopredeljenja, Aljbinom Kurtijem i predsednicu, Vjosu Osmani.

Nakon formiranja novih institucija u Prištini, Evropska unija je pozvala na hitan nastavak razgovora, Beograd je izrazio želju da se pregovara o „kompromisu“ i dalje bez objašnjenja šta to konkretno znači, dok iz Prištine skoro svakodnevno stižu poruke da razgovori u Briselu nisu prioritet za novu vladu.

KDI u svom izveštaju kaže da novi kosovski premijer, Aljbin Kurti nije jasno rekao kakav će biti pristup njegove vlade dijalogu, osim što je izjavio da će to biti drugačiji pristup ovom procesu i da dijalog nije prioritet građana.

Dodaju da je jasno da će proces dijaloga biti izazov za novu vladu i tvrde da bi ona trebalo što pre da oformi jasan stav o temama o kojim se razgovara i već postignutim sporazumima, uključujući i onaj 19. aprila 2013. koji je ratifikovala kosovska skupština.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.