Kosovski premijer Aljbin Kurti već četvrti dan boravi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se, uz klasičnu agendu Nedelje visokog nivoa Generalne skupštine UN – bezbednost, NATO, investicije i bilateralne odnose – kroz njegove nastupe i sastanke ponavljaju još dve političke teme: osporavanje prvostepene presude četvorici bivših čelnika OVK i položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, koje Kurti gotovo bez izuzetka predstavlja kao Albance „Preševske doline“.
Sa njim su u Njujork otputovali i predsednica opštine Preševo Ardita Sinani i Šaip Kamberi, narodni poslanik u Skupštini Srbije. Kosovska vlada ih je već prvog dana zvanično navela kao deo Kurtijeve delegacije, što i Sinani i Kamberi ističu u svojim objavama. Na pojedinim događajima uz Kurtija je i Ragmi Mustafa, koga je kosovski premijer predstavio kao svog savetnika za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Dvoje političkih funkcionera iz Srbije, uključeni su ne samo u susrete sa albanskom dijasporom, već i u deo Kurtijevih razgovora sa američkim kongresmenima i predsednikom Turske.
U Njujorku je od juče i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On će se sutra, 23. septembra, obratiti Generalnoj skupštini UN, a još pred odlazak je najavio da će bezbednost i položaj Srba na Kosovu biti jedna od ključnih tema njegove posete.
Tema juga Srbije nije počela u Njujorku
Kurti je krajem avgusta u Prištini okupio albanske političke i civilne predstavnike iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, ali i Novog Pazara, optužujući Srbiju za institucionalnu diskriminaciju i najavljujući „dokumentovanje i internacionalizaciju“ tog pitanja u Briselu, Vašingtonu i Strazburu. Tada je govorio i o dva transfera iz Prištine, ukupno vredna 2,142 miliona evra, za koja je tvrdio da ih je Srbija blokirala.
Samo tri dana pre odlaska u SAD, 15. septembra, Kurti je ponovo okupio gotovo čitav spektar albanskih političkih predstavnika iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Među njima su bili Kamberi, Sinani, predsednik Bujanovca Arber Pajaziti i predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi. Tema je, prema kosovskoj vladi, bila i politička koordinacija i jačanje parlamentarne zastupljenosti Albanaca u Srbiji. Kurti je tada rekao da je podrška Albancima tog područja za njegovu vladu „stalna obaveza“.
Još krajem avgusta tu obavezu je definisao i kao „stalnu političku, institucionalnu i nacionalnu odgovornost“, a Srbiju optužio za „ugnjetavanje“ Albanaca.
Prvi dan: „ispraviti“ presudu i „braniti oslobodilački rat od srpske propagande“
Kurti je u SAD otputovao 18. septembra – svega dva dana nakon što su Specijalizovana veća u Hagu prvostepeno osudila Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija.
Već prvog dana u Njujorku, na razgovoru „Between Here and Home“ sa mladima albanske dijaspore, uz njega su bili Sinani i Kamberi. Kurti je tada rekao da će njegova vlada pružiti podršku „na svaki način i svim raspoloživim sredstvima“ kako bi presuda, koju naziva pravno i moralno nepravednom, odnosno istorijski i činjenično pogrešnom, bila promenjena.
Govorio je i o „potrebi za državnom strategijom“ – i za pomoć odbrani u žalbenom postupku i za delovanje „na diplomatskom planu“.
U istom nastupu obećao je da će sa međunarodnim saveznicima raditi na, kako je rekao, „odbrani oslobodilačke borbe Kosova od srpske propagande“, uz istovremeno rasvetljavanje zločina za koje tvrdi da ih zvanični Beograd pokušava da prikrije. Pozvao je mlade i na „saradnju među Albancima širom Zapadnog Balkana i sveta“.
Nestali i arhive Srbije takođe deo američke agende
Kurti je početak posete SAD iskoristio i da objavi prve rezultate DNK analiza posmrtnih ostataka pronađenih u Maloj Kaludri i Jabuci kod Zubinog Potoka.
Kurti je identifikovane žrtve povezao sa „Grupom intelektualaca“, za koju tvrdi da su je 19. aprila 1999. otele srpske snage, i ponovo zatražio otvaranje arhiva Srbije, posebno dokumentacije 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
Najavio je da će upravo tokom boravka u SAD od Vašingtona, Londona i Brisela tražiti jači pritisak na Srbiju u vezi sa nestalima i otvaranjem arhiva.
Sinani i Kamberi počastvovani kao deo Kurtijeve delegacije
Predsednica opštine Preševo u Srbiji, i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi su u svojim objavama naglašavali da su deo delegacije Aljbina Kurtija, i da predstavljaju Preševsku dolinu.
„Počašćena što sam deo delegacije premijera Aljbina Kurtija i što predstavljam Preševo“, poručila je, završavajući porukom: „Od Doline do Njujorka – sa istom odgovornošću da predstavljamo i radimo.“
Kamberi je posle susreta sa kongresmenom Majkom Lolerom takođe izričito naveo da je sastanku prisustvovao „kao deo delegacije premijera Aljbina Kurtija“.
Srbija se u njihovim objavama iz ove posete uglavnom pojavljuje u kontekstu kritika državnih institucija – zbog pasivizacije adresa, zastupljenosti Albanaca u policiji, pravosuđu i drugim institucijama, obrazovanja na albanskom i priznavanja diploma.
Kurti: Deset mesta za Srbe na Kosovu, jedan Kamberi u Srbiji
Taj okvir još otvorenije je izneo sam Kurti tokom posete albanskoj katoličkoj crkvi „Gospa od Skadra“ u Njujorku.
Sinani i Kamberija predstavio je kao „prijatelje iz Preševske doline“, a zatim direktno uporedio političku zastupljenost Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji.
Podsetio je da je deset poslaničkih mesta u kosovskoj skupštini rezervisano za Srbe, kazao da jedno pripada njegovom ministru, dok je ostalih devet „sa Vučićevom partijom“, te dodao da je „zvaničnom Beogradu i devet malo“ jer „želi svih deset“.
„A sa druge strane, i jedini albanski poslanik kojeg imamo u Srbiji, Šaip Kamberi, previše im je, jer je vredan i dostojanstveno predstavlja Albance koji su potlačeni i eksploatisani“, rekao je Kurti, pozivajući potom okupljene da pomognu „Albancima Preševa, Medveđe i Bujanovca, svime što znamo i možemo“.
Isti nastup imao je i izražen širi albanski nacionalni okvir. Kurti je rekao da „ceo albanski narod ima obavezu“ da razvija Skadar, a planiranu železničku vezu Priština–Drač, sa deonicom Đakovica–Skadar, opisao je kao projekat koji čini „srce albanske nacije“.
Govor je završio uzvikom „Živele Republika Kosovo i Republika Albanija“, a potom: „Bog blagoslovio američku i albansku naciju.“
I na prvom susretu sa mladima u Njujorku Kurti je govorio o potrebi veće saradnje Albanaca „u svim zemljama Zapadnog Balkana, kao i širom sveta“.
Braća Bitići – „mučenici albanske nacije“
Tokom iste posete Kurti je sa delegacijom otišao i na grobove braće Bitići u Njujorku – Ilija, Agrona i Mehmeta, američkih državljana i pripadnika Atlantske brigade OVK.
Uz porodicu Bitići, Arditu Sinani, Šaipa Kamberija, predstavnike Albansko-američke građanske lige i druge članove delegacije, Kurti je trojicu braće predstavio kao pripadnike OVK i „mučenike albanske nacije“, naglašavajući da za njihovo ubistvo ni 27 godina kasnije nema pravosnažno utvrđene odgovornosti.
„To su tri mučenika nacije, tri Albanca, tri Amerikanca, tri borca za slobodu“, rekao je Kurti, poručujući da će Kosovo zajedno sa američkom državom nastaviti da traži odgovornost za njihovo ubistvo.
Loler: Dve teme – „Lugina“ i Specijalizovana veća
Nakon sastanka sa republikanskim kongresmenom Majkom Lolerom, članom Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma, Kurti je saopštio da je Loleru govorio o stanju Albanaca u „Preševskoj dolini“, podzastupljenosti u institucijama i pasivizaciji adresa, pozivajući se upravo na izveštaj Evropske komisije.
Potom je otvorio i presudu Specijalizovanih veća.
„Tvrdnja o ‘Žutoj kući’ i trgovini organima, na kojoj je izgrađen najveći deo narativa koji je prethodio osnivanju Specijalizovanih veća, uopšte nije bila deo optužnice, kao što je pala i tvrdnja o zločinima protiv čovečnosti i širokim i sistematskim napadima na civilno stanovništvo. Rat Oslobodilačke vojske Kosova bio je i ostaje pravedan i ni na koji način ne može biti ukaljan.“
Kurti je zatim dodao da ga zabrinjava „netransparentnost Specijalnog suda od početka njegovog rada do danas“, kao i „teške kazne nakon odluke koja pati od istorijske i činjenične netačnosti“.
„Preševska dolina mora biti deo međunarodne pažnje“, naveo je Kamberi, ponavljajući tvrdnje o institucionalnoj diskriminaciji i posledicama pasivizacije.
Vilson: da se o pravima Albanaca razgovara sa Beogradom
Dan kasnije tema je preneta pred još jednog američkog kongresmena – Džoa Vilsona, kopredsedavajućeg američke Helsinške komisije.
Ovoga puta sa Kurtijem su bili i Kamberi i Sinani.
Prema saopštenju kosovske vlade, razgovaralo se o zastupljenosti Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u državnim institucijama Srbije, policiji, pravosuđu i zdravstvu, pasivizaciji adresa, školovanju na albanskom i nepriznavanju diploma stečenih na Kosovu.
Kurti je potom zatražio da se pitanje prava Albanaca u „Preševskoj dolini“ pokrene u Helsinškoj komisiji i da se navodna kršenja njihovih prava „tretiraju u komunikaciji sa Beogradom“.
Erdogan: Sinani za stolom, Kurti govori o „sistematskoj diskriminaciji Srbije“
Najviše političke težine do sada imao je sastanak sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom u Turskoj kući u Njujorku.
Kurti je saopštio da je Erdoganu govorio o presudi četvorici bivših čelnika OVK, nazivajući je „pravno i moralno nepravednom“, kao i istorijski i činjenično netačnom, i poručujući da ona „mora biti ispravljena u žalbi“.
Na istom sastanku bila je Ardita Sinani. Kurti kaže da su zajedno otvorili i pitanje onoga što je nazvao „kontinuiranom i sistematskom diskriminacijom države Srbije prema albanskoj zajednici“, navodeći pasivizaciju adresa, nepriznavanje diploma i podzastupljenost u državnim institucijama.
Uz to je ponovo izneo svoju ranije korišćenu formulu o „simetriji prava zajednica“ na Kosovu i u Srbiji.
Sinani je u sopstvenoj objavi sastanak opisala kao priliku da se „glas Albanaca iz Doline“ čuje neposredno na tom nivou i navela da je od Erdogana tražila da Turska bude prisutnija u Preševu kroz investicije u ekonomiju, infrastrukturu, razvoj i zaštitu nasleđa.
Tursko predsedništvo sa druge strane nije pomenulo ni Specijalizovana veća, ni presudu, ni Sinani, ni položaj Albanaca u Srbiji. U zvaničnom saopštenju Ankare navedeni su bilateralni odnosi Turske i Kosova, trgovina, bezbednost i odbrambena industrija, podrška međunarodnom položaju Kosova i dijalogu balkanskih zemalja.
Plenkoviću o „genocidnom režimu Srbije“, Hagu, arhivama i „administrativnom čišćenju“
Danas je Kurti razgovarao i sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem. Uz bezbednost, odbranu, trgovinu i evropske i evroatlantske integracije, prema Kurtijevom izveštaju, značajan deo razgovora ponovo je bio vezan za rat i Srbiju.
Kurti je naveo da je Plenkoviću govorio o zajedničkom iskustvu Kosova i Hrvatske u borbi „protiv istog režima, Miloševićevog“, a borbu na Kosovu nazvao „čistom i oslobodilačkom protiv genocidnog režima Srbije“.
Postupak Specijalizovanih veća ocenio je kao nepravedan, a otvorio je i pitanje nestalih i arhiva Srbije.
Potom je ponovo govorio o jugu Srbije, ovog puta koristeći još snažniju kvalifikaciju – tvrdeći da „severni sused“ nad albanskom zajednicom u „Preševskoj dolini“ sprovodi „etničko administrativno čišćenje“ kroz pasivizaciju adresa i isključivanje iz institucija.
Kurti je Plenkoviću zahvalio i zbog saradnje hrvatskog i kosovskog ministarstva pravde u slučaju Bajrama Bajramija sa Kosova koji je danas pušten iz Hrvatske, gde je bio uhapšen po poternici Srbije zbog sumnje za ratni zločin.
Pred Kalas: Banjska, Hag, „Preševska dolina“ i Srbija „između Rusije i Kine“
Iste teme Kurti je večeras otvorio i na sastanku sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednicom Evropske komisije Kajom Kalas u sedištu UN u Njujorku, koja se u odvojenom susretu sastala i sa Vučićem.
Ovoga puta razgovor je proširio i na Banjsku. Podsećajući da se 24. septembra navršavaju tri godine od napada u kojem je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku, Kurti je od EU zatražio da izvrši pritisak na Srbiju kako bi se Milan Radoičić i ostali pripadnici grupe odgovorni za napad, kako je naveo, suočili sa pravdom na Kosovu.
Za Radoičića i ostale Kurti je tvrdio da ih „štiti predsednik Srbije“, odnosno da im Srbija pruža zaštitu i usluge.
Pred Kalas je ponovo otvorio i prvostepenu presudu Specijalizovanih veća, izražavajući „duboku zabrinutost zbog teških i nepravednih kazni“ bivšim čelnicima OVK i ponavljajući da će se Kosovo angažovati da presuda bude promenjena u žalbenom postupku.
„Oslobodilačka vojska Kosova nastala je kao odgovor na represiju, ubistva i masakre, masovna proterivanja i etničko čišćenje od strane Srbije i njena borba za slobodu bila je pravedna i čista. Srbija je bila agresor sa genocidnim planom“, poručio je Kurti u svom izveštaju sa sastanka.
I pred najvišom spoljnopolitičkom predstavnicom EU ponovio je temu Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Tvrdio je da oni u Srbiji „ne uživaju jednaka prava“, da su izrazito podzastupljeni u institucijama i da se nastavlja ono što naziva „administrativnim etničkim čišćenjem uklanjanjem adresa“.
Kurti je potom kritiku Srbije proširio i na njenu spoljnu politiku.
„Dok naš severni sused kao da stoji između Rusije i Kine, okrećući leđa demokratskim vrednostima, a okrećući glavu samo prema fondovima EU, Kosovo je strateški opredeljeno i nepokolebljivo na svom evropskom i evroatlantskom putu“, naveo je.
Od Brisela je, uz tvrdnju da je Kosovo u potpunosti usklađeno sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ponovo zatražio status kandidata za članstvo.
Paralelno u Srbiji: Redžepi pred američkim diplomatama
Dok Sinani i Kamberi pitanje položaja Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe otvaraju u Njujorku, predsednik Albanskog nacionalnog saveta Enkel Redžepi sastao se danas u sedištu Saveta u Srbiji sa predstavnicima Ambasade SAD u Beogradu.
Prema njegovoj objavi, među glavnim temama bila je upravo pasivizacija adresa.
Redžepi je upotrebio još oštriju kvalifikaciju, tvrdeći da se kroz pasivizaciju nad Albancima u „Preševskoj dolini“ sprovodi „etničko čišćenje administrativnim sredstvima“.
„Danas su Albanci Doline u gorem položaju nego pre 15 godina“, naveo je, tvrdeći da je, kao posledica institucionalne isključenosti i nesprovođenja integracije Albanaca u institucije, danas manje Albanaca među policajcima, sudijama, tužiocima i zaposlenima u republičkim institucijama.
SAD je nazvao „glavnim saveznikom Albanaca“, a Ambasadu SAD u Beogradu „prijateljskom ambasadom“ Albanskog nacionalnog saveta i „svih Albanaca Preševske doline“.
Reč je o Redžepijevim kvalifikacijama i njegovom prikazu sastanka. Do objavljivanja ovog teksta nismo pronašli zasebno saopštenje Ambasade SAD u Beogradu o tom razgovoru.
Šta kaže Evropska komisija
Tvrdnje o problemima sa kojima se suočava albanska manjina u Srbiji nisu bez oslonca u međunarodnim izveštajima, ali se najteže kvalifikacije koje ovih dana koristi Kurti – „administrativno etničko čišćenje“, ne nalaze u formulacijama Evropske komisije. U Izveštaju o Srbiji za 2025. godinu EK navodi da pripadnici manjina i dalje trpe diskriminaciju, da pripadnici albanske manjine izražavaju zabrinutost zbog načina na koji policija proverava prebivališta u južnoj Srbiji i posledične „pasivizacije“ pojedinih adresa.
Komisija traži od vlasti da jasnije objasne način sprovođenja tih provera i odgovore na primedbe o nedostatku delotvornih pravnih sredstava. Takođe konstatuje da akcioni plan za poboljšanje zastupljenosti Albanaca u institucijama „još nije doneo merljive rezultate“ i da su nacionalne manjine nedovoljno zastupljene u javnoj upravi i policiji.
Srpske vlasti su slične tvrdnje ranije odbacivale. Ministarstvo državne uprave je 2023. saopštilo da se propisi o prebivalištu primenjuju jednako na sve građane i odbacilo tvrdnju da je pasivizacija usmerena na albansku zajednicu.
I ekonomija, NATO, Kuvajt, MMF i dijaspora
Političke poruke o Srbiji, položaju Albanaca u južnoj Srbiji i presudi Specijalizovanih veća nisu, međutim, bile cela Kurtijeva američka agenda.
Sa Lolerom i Vilsonom razgovarao je i o težnji Kosova za članstvom u NATO, saradnji KBS sa Nacionalnom gardom Ajove, bezbednosti Zapadnog Balkana, učešću Kosova u međunarodnim organizacijama i američkim investicijama.
Sa prestolonaslednikom Kuvajta šeikom Sabahom Haledom Al-Hamadom Al-Sabahom razgovarao je o ekonomskim odnosima, sporazumima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i zaštiti investicija, a od Kuvajta je zatražio podršku da Kosovo dobije status posmatrača u Organizaciji islamske saradnje.
Sastao se i sa direktorkom Međunarodnog monetarnog fonda Kristalinom Georgijevom, sa kojom je razgovarao o ekonomskom rastu, tržištu rada, investicijama, energiji i nastavku saradnje sa MMF-om.
Tokom vikenda sastajao se sa američkim i albanskim investitorima, među kojima je bio i skup u Vestčesteru sa predstavnicima albansko-američke zajednice, posetio englesko-albanski dvojezični program u javnoj školi u Bronksu, prvi „Albanski festival“ na Stejten Ajlendu, albansku katoličku crkvu i više skupova dijaspore. Kosovska vlada investitorski deo posete predstavlja kao pokušaj da se istorijska veza albanske dijaspore sa Kosovom pretoči i u konkretnija ulaganja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
