Proslavili su zlatnu svadbu pre godinu dana, dokazujući da ljubav samo jača kroz vreme. Zlata i Ratomir Vukašinović iz Leposavića, spadaju u ljude koji brižno čuvaju svoj sklad, negujući toleranciju koja je godinama prisutna u njihovom odnosu.
Upoznali su se kao veoma mladi i od tada do danas se nisu razdvajali.
„Pa kako bi se osećali, kao bračni drugovi koji pola veka provedu zajedno, što bi se reklo u lepom i dobrom životu“, počinje priču Ratomir.
Upoznali su se kao još deca, dodaje on, Zlata je imala tetku u Tvrđanu, međutim u srednjoj školi su se zaljubili, ali ta ljubav je bila – platonska.
„Ja sam dolazila u goste, celo leto i nas dvoje smo se tamo viđali i počele su simpatije“, govori sa osmehom, Zlata, o početku njihovog poznanstva.
Pored izgrađenog doma i mirnog porodičnog života, Ratomir i Zlata mogu se pohvaliti divnom decom, unucima, čak i praunukom.
Kroz decenije zajedničkog života bilo je i uspona i padova, sreće i tuge ali i sloge na kojoj su uvek insistirali. Oni su i pravi svedoci o jednom vremenu ali i mudri sagovornici sa jasnim porukama mlađim generacijama.
„Takav brak bi poželili svim mlađima, da se ugledaju na nas starije, koji smo život preživeli veoma lepo. Maltene, nikada se nismo posvađali, a kada smo se posvađali, odmah smo se pomirili“, otkriva Ratomir.
I Ratomir i Zlata ističu da su sve odluke uvek donosili zajednički, a pored ljubavi potrebni su poštovanje i tolerancija.
„Bez tolerancije nema ljubavi, nema života“, kaže Zlata.
Na šta Ratomir dodaje da se možda danas čak i više vole i poštuju nego ranije.
Ono što Zlatu i Ratomira čini specifičnim jeste to što su aktivni u kulturno-umetničkom životu u leposavićkom kraju.
Prisutni su na sceni od mladosti. Bili su članovi mnogih kulturno umetničkih društava i učestvovali na manifestacijama od Istoka do Kraljeva, čuvajući tradiciju koju su nasledili od svojih predaka.
Dobitnici su i Oktobarske nagrade za doprinos kulturi u opštini Leposavić.
Ratomir je i vrsni guslar, učesnik je u svim guslarskim manifestacijama u čitavom regionu, i za njega se može reći da je poslednji čuvar ovog instrumenta u opštini Leposavić.
„To je sveti instrument, jedan od najstarijih kod srpskog naroda. Sveti instrument zato što je napravljen od svetog drveta – javora“, kaže.
Ratomir Vukašinović je i pesnik. Od mladosti, kaže on, beleži stihove, koji o posebnim trenucima naviru predavajući se ljubavnoj, rodoljubivoj ali i dečijoj poeziji.
Često na pesničkim događajima kazuje svoje stihove i uveliko priprema i prvu zbirku pesama.
„Ako čovek nešto i želi, možda nije u stanju u tom trenutku da uradi, ali dođe trenutak inspiracije i nastane pesma, tako da jedno tridesetak pesama imam sada, pa ima tu i dečijih, rodoljubivih i ljubavnih“.
Zlata, sa druge strane, ističe da voli to što Ratomir piše i da je i njena majka isto volela, ali i da ona nije za to, već da plete i čita knjige.
Priča o Ratomiru i Zlati je priča o ljubavi, harmoniji, istrajnosti, ali i jasan putokaz mlađim generacijama. Oni pokazuju da entuzijazam može postojati i u poznim godinama, jednako se trudeći da svojim javnim angažmanom ostave trag i sačuvaju delić tradicije do koje im je jako stalo.
Video prilog pripremio Ivan Vučković
Pogledajte naše prethodne priče o našim sugrađanima :
Sestre Radosavljević: Lepota i plemenitost pretočene u muziku
Pesnik iz Kamenice – pisanom rečju ostavlja trag u vremenu
Ribnjak u selu Zavrata – od dečačkih snova do stvarnosti
80-godišnji profesor fizičke kulture i dalje drži čas
Maleno stado ukras iznad grada
Kad se sa 65 u doba korone osetiš kao da imaš 30 i okreneš…
Vučkovići iz Leposavića oazu mira pronalaze u povratku korenima
Stolar bez eksera koji oblikuje drvo kao glinu i oslikava
Poslednji mohikanci: Ne znam šta se događa, ne bavim se analizom tržišta, ja sviram…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
