80-godišnji profesor fizičke kulture i dalje drži čas

„U ovim godinama ja nisam dozvolio da imam grbu, ni trbu. To mi mnogo znači. Održavam telesnu težinu na 82 do 84 kilograma već 58 godina, još iz vojske kako sam izašao“. U serijalu priča o životu na selu u doba pandemije koronavirusa, ekipa RTV Mir, posetila je profesora fizičkog vaspitanja u penziji Milana Mića Nikolića, koji svoje penzionerske dane provodi u živopisnom zaseoku Jagnjilovu u selu Donji Krnjin, na krajnjem Severu Kosova, baveći se povrtarstvom i voćarstvom.

Selo trenutno pruža veću slobodu i bolje uslove za očuvanje zdravlja u pandemiji.

Mićo se asketski pridržava kulture očuvanja zdravlja tela i duha, ali i najnovijih zaštitnih mera.

Iako u 80-oj godini, redovno trči i radi jutarnju gimnastiku.

„Ja se borim time što se pazim i pazim druge od sebe. Fizička aktivnost je vrlo važna za mene. Ja izjutra, navika je to jer sam bio profesor fizičkog, obavezno 5-6 minuta pred televizorom, dok zevam u TV, ja uradim sklekove, čučnjeve, trbušnjake, razgibam kičmu“.

Dokaz discipline i odgovornog ponašanja ovog bivšeg profesora fizičkog je i u tome, što ističe da ni slobodu na selu ne treba zloupotrebljavati.

„Ali ne treba da se zloupotrebi, ne treba da se okupe, na primer, ovde na pivu. Vrlo je opasno, jednostavno treba se proći – zdravo komšija, kako si?  Jednostavno, ne treba ići protiv zdravlja sebe svoje dece i svog naroda“.

U zaseoku je 5 kuća i 15 duša, kaže vitalni penzioner, ali se praktično ne viđaju.

„Evo ja komšiju Brana nisam video 5-6 dana, a evo njegova kuća je samo 50 metara. I kako mi komuniciramo? Jedan pošao u baštu, drugi pošao u voćnjak, vidimo se, mahnemo rukom jedan drugom – Srećno komšija, srećan rad. Uopšte ne prilazimo jedan kod drugoga“, opisuje Mića komšijske razgovore u doba korone.

Imaju zaštitne rukavice i maske, ali ih ne nose. Svesni su da je sada „komunikacija opasna“. Nekada su išli na kafu jedan kod drugog, sada su se razdvojili.

A dok ne prođe korona, udišu čist vazduh i rade u svojim poljima. Hrane imaju dovoljno, zamrživači i podrumi su još uvek puni. Vreme je setve, jer će onda biti i vreme žetve.

Iako je na selu i svestan je slobode koju trenutno selo pruža, ima saosećanje sa onima u gradu koji su zatvoreni u četiri zida. Ipak podseća na to da je to njihov dom, te da je očuvanje zdravlja i svojih ukućana sada najvažnije.

„Razumem ih da im je teško, ali je to njihova kuća, njihov dom. Pa nije valjda teško u svom domu da ne mogu da se snađu?!“, kaže.

Najveću žrtvu podneo je time što ne ide kod svoje dece i unuka u Leposavić a i njima je kaže, „zabranio“ da dođu u selo.

Za kraj razgovora ima poruku:

„Da jedni druge čuvamo, da jedni druge pazimo, a pazićemo tako što ćemo da poštujemo sve mere, ne zbog toga što je vlada rekla, nego zbog toga što je to neophodno za očuvanje našeg zdravlja kao preventiva, a kad dođe do lečenja, onda je to već problem. Bolje je sprečiti nego lečiti!“

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.