Maleno stado ukras iznad grada

FOTO: Stado Žarka Pećanca, čuva ih rudar iz Starog Trga, Mitrovčanin Enver Prodanović/KoSSev
FOTO: Stado Žarka Pećanca, čuva ih rudar iz Starog Trga, Mitrovčanin Enver Prodanović/KoSSev

Maleno stado koza koje se pre nekoliko godina kao čudo pojavilo iznad grada, sada je njegov ukras – i dalje originalna ali korisna, plodonosna „zajednica“. Krasi lepa brda iznad Kosovske Mitrovice, podno Zvečanske kule, leči mnoge Mitrovčane koji kupuju mleko i sir od njihovog ponosnog vlasnika. Ova pastirska idila, tik pored asfalta i sivila, tek je sada puna antistres terapija u doba korone.

Žarko Dogandžić, poznat kao Žarko Pećanac, jer je još 1999, izbegao iz Peći u Kosovsku Mitrovicu, u kojem se prethodno mimo porodice ranih devedesetih vratio, odakle je porodica Dogandžić otišla još sedamdesetih, bivši sportista, biznismen – čitav život radi i stvara. Ne obazire se na nepisane krute norme provincije. I pored svestranosti i mnogih poslova koje je, kako kaže, preko glave preturio, i kojima se i danas bavi, a sa kojima je i zaimao, u upornoj potrazi za onim što će ga ipak, u potpunosti ispuniti, danas je ponosni vlasnik stada koza.

Koze
FOTO: Žarko Dogandžić/KoSSev

Koze su izlečile i njega. Od visokog krvnog pritiska, hernije, dijabetesa, gojaznosti…

„I onda susret sa realnošću 2013, na fotografijama sa svadbe mog sina, kada sam ja video sebe kako izgledam….“, objasnio je prekretnicu u promeni načina života.

Prvo je započeo da gaji piliće i kokoši, ali ga to nije ispunjavalo. „Potrebno mi je bilo kretanje, energija, snaga, sve to“, kaže, dodajući srdačno – „da li bi neko danas mogao da kaže da imam 60 godina?!“

Do prvih šest koza, a potom do još šest, došao je pre šest godina, pomogavši novcem, bez oklevanja, prijatelju prijatelja kojeg godinama nije video, za šta ga je on nagradio životinjama iz svog velikog stada, o kojima je posle najranijeg detinjstva – kada ih je i njegova porodica imala, gotovo sve zaboravio.

Uredio je napušteni objekat u blizini, smestio stado koje je raslo, dostigavši brojku od 40 koza, ali se u međuvremenu otvorio spor sa vlasnikom Srbinom i broj je počeo da opada.

Za rešenje Žarkovog problema kako bi ove pametne životinje dobile novi krov nad glavom, ne treba puno, osim kako Pećanac kaže, malo dobre volje da svoje kozice smesti na 15 do 20 ari placa na kojem bi podigao štalicu.

U poslu mu već godinama pripomaže vršnjak, drugačije energije, ali sa istom brigom i ljubavlju za lepe životinje.

59-godišnji Mitrovčanin Enver Muratović, rudar Starog trga, ulazi u jamu, u mrak i grotlo zemlje, a na Suncu i svetlosti obavlja drugi posao, pomaže u čuvanju koza.

„Dva dana u prvu, dva u drugu, dva u treću, dva dana odmora. Ja asistiram Žarku, zajedno ih čuvamo“, kazao je Enver prošle nedelje – kada je bio njegov red da čuva koze.

Suvonjav, tamnijeg lica kao svi rudari, nosio je masku, pušio, odmarao na suncu sa pogledom prema stadu koje čuva iznad grada. Nije voleo da „se slika“, nismo ni insistirali, mirnoća i to što se saživeo sa krajolikom nije ni trebalo da se naruši.

A ova korona? Vidim nosite masku…

„Ništa. Šta radimo… k’o i svaki drugi dan…manje izlazimo“. Rečenice su mu šture, kratke, ali precizno opisuju atmosferu i osećanja.

Je l’ vas umiruju koze?

„Kako da ne!“ – bio je to jedini put, kada je uneo gotovo dečju živahnost u ton svog glasa. I koze su tada bile živahnije. Bio je sunčan dan, a one vole toplotu.

Koze su u letnjim mesecima na ispaši po okolnim brdima iznad Mitrovice, kraj staze na Malom Zvečanu. Deca i mladi prolaze i prilaze, da ih pomaze i ljubopitljivo ih zagledaju.

Zimi se prehranjuju detelinom koju Žarko kupuje po okolnim selima.

Žarko danas sam proizvodi sir po „bakinom receptu“ i prodaje mleko.

„Kao mali smo imali koze, i sve sam pokušavao da se setim kako je to pokojna majka radila. I pokušavao i pokušavao i pokušavao, ali onda je bila jedna baka u Srbovcu, i učio sam od nje“.

Umeo je da proda i po 40 do 50 litara mleka dnevno, i toliko kilograma sira. Čitave porodice kupuju surutku, mleko, sir.

„Koliko samo roditelji uzimaju za decu, protiv bronhitisa, astme i druge probleme koje imaju. Ima dece koja nisu htela da piju dok su znala (koje je ovo mleko), a ja sipam mleko u onu plastičnu flašicu Moja kravica, i onda gospođa odnese kući, a dete joj kaže, ‘majko ovo mleko je mnogo lepo, nije kao ono, baš je dobro’ „.

Kozji proizvodi se u inostranstvu plaćaju, „suvim zlatom“, a ovde su cene za ovakav eliksir mladosti i zdravlja, pristupačne, objašnjava dok danas silazimo nešto ranije sa livade, ka štali u kojoj će koze provesti ostatak dana.

Pada kiša, tmurno je, počinje vetar, a one to ne vole. Koze su inteligentne, ali i, kako njihov vlasnik kaže, „nadasve bezobrazne i drske“ – i sam danas nešto tmurnijeg raspoloženja nego kada smo razgovarali prošle nedelje.

„Sve će da idu u jednom pravcu, a jedna će da ide kontra. Tu nema druge, ali su inteligentne pametne, čiste..“, oraspoložio se već podsećajući na njihovu vrednost.

Opisujući svoje stado, kao da je na neki čudan način opisao i sebe. Ova energija i rad Žarka Pećanca na mitrovičkim i zvečanskim poljima, u odnosu na gradske poslove kojima se bavi i dobra koja ima u gradu, kao da je ona jedna koza iz stada, ali ona koja se kreće u dobrom pravcu.

„Kretati se, raditi, ne stajati! Bez obzira koliko imam, ja hoću da radim“, moto je interesantnog čoveka sa svojim stadom. Izrekao ga je dok smo se pozdravljali.

Enver Muratović bio je danas u rudniku.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.