Izvor: Kallxo (Tekst je preveden sa albanskog)
Opasni sadržaji koji promovišu politički islam, verski ekstremizam, uključujući „Sveti rat“ (džihad) za stvaranje Islamske države i neposlušnost Ustavu, i dalje su prisutni na stotinama sajtova na albanskom jeziku.
Kallxo je u svom istraživanju sprovedenom za Centar protiv dezinformacija Zapadnog Balkana, koji vodi Fondacija „Metamorfozis“, otkrio da je tokom 2022. godine, bilo stotine materijala koji promovišu politički islam, koji su proizvedeni ili prevedeni na albanski jezik, objavljeni na internetu i distribuirani na društvenim mrežama.
Iako bezbednosne agencije kažu da su zatvorile stotine takvih sajtova, mnogi od postova su i dalje dostupni javnosti.
I dok bezbednosne institucije nastavljaju da se bave tim sadržajem, kosovska vlada još uvek nije uspela da usvoji jedan strateški plan da se suprotstavi tom narativu sa protiv-narativom i delegitimisanim pristupom.
Na 174 stranica na društvenim mrežama, podeljena je izjava političara da ne poznaje kosovski Ustav i da želi uključivanje vere i legalizaciju marame u školama.
Istraživanje publikacija nastalih tokom 2022. godine, pokazuje da dominiraju one koje podržavaju narativ koji promoviše viktimizaciju muslimana na Kosovu i u svetu.
Podaci pokazuju da je inicijativa da se u školama dozvoli nošenje marama dobila čak 37 hiljada deljenja na društvenoj mreži Fejsbuk.
Kallxo je otkrio da je na društvenoj mreži Fejsbuk objavljeno 2,500 članaka na osnovu izjava predstavnika koji promovišu šerijatske tokove o porodičnim odnosima.
Predstavnica, Igbale Huduti (Igballe), koja je citirana u 2,500 članaka, objavila je fotografije u Iranu zajedno sa bivšim liderom Ahmedinom Nedžatom (Nexhat).
Izraz „politički islam“ u Oksfordskom rečniku se u širokom smislu odnosi na svako tumačenje islama koje služi kao osnova za politički identitet i delovanje.
Tačnije, odnosi se na pokrete koji predstavljaju modernu političku mobilizaciju u ime islama, trend koji se ponovo pojavio krajem 20. veka. Svaki pokret koji ima za cilj da preuzme vlast i izgradi državne zakone, pozivajući se na pravila religije, naziva se „politički islam“.
Krajem 20. i početkom 21. veka, desetine ljudi sa Kosova se školovalo u verskim školama na Bliskom istoku. Neke od ovih škola su promovisale politički islam kao jedino rešenje za svetske probleme.
Kallxo je otkrio da su neki od obrazovanih na Bliskom istoku osuđeni od strane kosovskih sudova za finansiranje i podržavanje terorizma.
Analiza koju je sprovela kosovska antiteroristička policijska jedinica, pokazuje da je promocija ekstremizma i terorizma počela krajem 20-og i početkom 21. veka, na početku prevodom literature i predavanja koja promovišu druge sfere islama, a zatim i promocijom tih sfera koristeći neposredna predavanja imama.
„Sa širenjem upotrebe interneta, propaganda je usmerena na ograničen broj veb stranica, posebno na zatvorene forume. Međutim, razvojem tehnologije i razvojem platformi za društveno umrežavanje i drugih komunikacionih aplikacija, propaganda u pravcu širenja ekstremističkih ideologija se fokusirala na ove aplikacije, stalno birajući najnovije aplikacije“, navodi se u odgovoru policije na osnovu analize koju je sprovela kosovska Antiteroristička jedinica.
Podaci pokazuju da se više od 400 ljudi sa Kosova pridružilo terorističkoj organizaciji ISIS i drugim organizacijama koje se bore u Siriji. Jedna od strategija regrutovanja, prema optužnicama Tužilaštva na Kosovu, bila je propaganda.
Suština narativa koji je korišćen bila je viktimizacija muslimana i poziv da se prekine viktimizacija nasiljem i džihadom, zatim sledi negiranje evropskih vrednosti, pozivi protiv ustavnog poretka, promocija nasilja kao jedinog oblika rešavanja problema, pokušaj nametanja društvenih normi, narušavanje imidža verskih vođa, neposlušnost vlasti i pravosudnom sistemu, pokušaji promene ekonomskog poretka, kao i pokušaji promovisanja novih tokova islama, neki su od narativa koji su se snažno pojavili u javnosti tokom ove godine.
Uprkos hapšenjima koje je izvršila Kosovska policija, Kallxo je otkrio da se promocija džihada nastavlja, uglavnom na veb lokacijama u rodnim gradovima ljudi, koji su se pridružili ratu u Siriji.
„Palestinska majka držeći svog sina, koji je juče poginuo (insha’Allah – daj Bože) kao šehid“ – poruka je objavljena na Fejsbuk stranici Hani i Elezit si Paris.
Poruka objavljena na ovoj Fejsbuk stranici, deo je propagande koja promoviše džihad i smrt za političku žrtvu i praćena je slikom majke koja nosi kovčeg tokom sahrane u Palestini, ali se navodi – da je srećna.
„Njeno lice je nasmejano, jer veruje i nada se da njen voljeni sin nije mrtav, nego živ, hranjen od svog Gospoda. Njen sin, koji je juče ubijen, u glasovnoj poruci, poslatoj nekoliko trenutaka pre smrti, rekao je ‘Druže, uskoro ću biti ubijen. Mnogo volim svoju majku'“, kaže se dalje u ovoj objavi na ovoj Fejsbuk stranici.
Hani i Elezit (Đeneral Janković) je opština na Kosovu sa oko 10 hiljada stanovnika. Iz ove opštine je preko 20 građana otišlo u Siriju i Irak u rat. Đeneral Janković se graniči sa opštinom Kačanik, gde je nastao deo propagande koja je kasnije uticala na regrutovanje ljudi u ISIS.
Optužbe tužilaštva
Najveća teroristička organizacija 21. veka, ISIS, uspela je da izgradi redakciju i ima urednike na albanskom jeziku, vodeći računa da pored propagande, šalje i veoma ozbiljne pretnje građanima i državama na Balkanu.
Bez sumnje, jedan od ljudi koji je optužen za najveće probleme i doprinos hibridnom ratu je Ardit Ferizi iz Đakovice. On je u SAD-u osuđen na 20 godina zatvora zbog terorističkih dela. Ferizi (25) je kosovski Albanac, koji je deportovan iz Malezije u SAD 2016. godine, zbog optužbi za terorizam. Proglašen je krivim za neovlašćen pristup kompjuterskim informacijama, podacima koje je poslao terorističkoj grupi. Ovi podaci, uglavnom američkih vojnika i državnih službenika, prosleđeni su pripadnicima takozvane Islamske države (ISIS).
Ferizi je pušten u decembru 2020. i deportovan na Kosovo nakon što je imao koristi od prevremenog puštanja na slobodu zbog pandemije koronavirusa.
Nije prošlo puno vremena od ovog slučaja, ISIS je objavio podatke na Tviteru i skrenuo je pažnju da će „napadati po vašem vratu, na vašoj zemlji“.
Bio je jun 2015. godine kada je ISIS prvi put zapretio Albancima koji žive na Balkanu.
U nedavno objavljenom propagandnom videu na internetu sa logom Alhayat Media Center, koji je poznat kao medij ISIS-a, počele su pretnje balkanskim državama.
Snimak traje oko 20 minuta i na njemu dvoje ljudi govore na albanskom jeziku, koji Albance uglavnom opisuju kao ateiste i prete im.
Dvoje ljudi koji govore albanski u videu, predstavljeni su kao Al-Albani i Al-Kosova, jedan iz Albanije, a drugi sa Kosova. Obraćajući se stanovnicima Albanije, Kosova, Severne Makedonije, ali i drugih balkanskih država, kažu:
„Doći će crni dani za vas. Ne zaboravljamo šta ste uradili muslimanima. Plašićete se da hodate ulicom, plašićete se da radite u svojim kancelarijama, plašićete se i u svojim domovima. Mi ćemo se baviti vama, kao što smo se bavili u Iraku sa njihovom vojskom. Doći ćemo kod vas sa ljudima koji više vole smrt od života. Borićemo se dok ne podignemo Alahovu reč u toj zemlji i to će se uskoro dogoditi“
Isto tako, u oktobru 2015. godine u redakcije balkanskih medija stigla je preteća poruka preko koje se preti premijerima balkanskih država, uključujući i premijera Albanije. Zapretili su napadima na balkanske zemlje, a prvi upozoreni bili su premijeri ovih zemalja sa porukom:
„Islamska država dolazi na Balkan, upozoravamo vas da nismo zaboravili šta njihove vođe i pomoćnici rade našoj braći i sestrama na Balkanu. Nema sumnje da svuda u Skoplju, u Tirani imamo dosta braće žedne krvi. Bilo bi dobro da se ovi premijeri zaštite. Na Balkan dolazi kalifat i tamo imamo dosta krvoločne braće. Takođe, govorimo Putinu da nam dovede vojnike i okrenućemo im glave naopako“, navodi se u poruci koju je poslala osoba po imenu Abu Turab.
ISIS je imao i svoju redakciju na albanskom jeziku, gde su putem sajta hilafeti.wordpress objavljivali svoje materijale i saopštenja, a preko ove stranice pozdravljali su i terorističke napade, veličajući napade u zapadnim zemljama.
Pored redakcija koja je proizvodila takve materijale, ISIS je imao i fizičke regrute.
Dosijeom kosovskog Specijalnog Tužilaštva, bivši imam džamije El-Kudus u Gnjilanu, Zekerja Ćazimi (Qazimi), odgovoran je za rerutovanje terorista. Ćazimi se školovao u Kairu u Egiptu.
„Dovoljno je pogledati imena onih koji su otišli u Siriju da se zaključi da je Zekerja Ćazimi bio uspešan“, rekao je specijalni tužilac Eljez Bljakaj (Elez Blakaj) u svom završnom govoru na suđenju Ćazimiju.
Kako je saopštilo kosovsko Specijalno tužilaštvo, Ćazimi je od početka rata u Siriji 2011. godine, počeo da drži verska predavanja u organizaciji „Islamska omladina“ u Kačaniku. Važnost džihada bila je glavna tema ovih predavanja, upoređujući jedan sat borbe sa 30 sati bogosluženja (molitve).
Većina pripadnika ove organizacije u Kačaniku, uključujući Ljavdrima Muhadžerina (Lavdrim Muhaxherin), završila je u ratnoj zoni gde su se pridružili terorističkim organizacijama Al Nusra i ISIS.
Prema navodima tužilaštva, Ćazimijeva predavanja su održana i u Gnjilanu i Đeneral Jankoviću, a govorilo se o „svetoj zemlji Šam“, kao i o značaju pridruživanja terorističkim organizacijama ISIS i Džabat Al Nusra.
Optužnica je teretila Ćazimija da je davao uputstva i novac onima koji su otišli da se bore u Siriji.
U junu 2014. godine, prema navodima tužilaštva, Ćazimi je doneo odluku da lider Albanaca u Siriji bude Ridvan Aćifi (Aqifi) umesto Ljavdrima Muhadžerija.
Ćazimi je, osim za vrbovanje u terorizam, optužen i za krivično delo „izazivanje mržnje“. Tužilaštvo ga tereti da je, kao imam džamije El-Kudus u Gnjilanu, javno podsticao i širio versku mržnju na način da je putem snimka postavljenog na Jutjubu 2013. godine rekao: „Krv nevernika je najbolje piće za nas“.
Ćazimi je osuđen na 10 godina zatvora, dok je zajedno sa njim osuđeno još 6 osoba zbog optužbi za terorizam.
Redakcija ISIS-a, kontinuirano je imala za cilj da pokaže prisustvo organizacije na Kosovu. Grupa ove organizacije uhapšena je prilikom pokušaja izrade materijala u kojem su se pojavili naoružani, čitajući zakletvu ISIS-u.
Slučaj poznat kao – Badovačko jezero, svedoči o tome kako je pet ljudi nameravalo da snimi propagandni video kako bi dokazali razmere ISIS-a na Kosovu kod jezera Badovac, odakle se vodom snabdeva pola Prištine.
Kako se navodi u optužnici, petorica optuženih su u julu 2015. godine otišli na jezero Badovac kod Prištine, kako bi snimili propagandni video na kojem su planirali da pročitaju zakletvu vođi terorističke organizacije „Islamska država (ISIS)“.
U julu 2017. godine Osnovni sud u Prištini je u ponovljenom suđenju, okrivljene proglasio krivim i osudio na zatvorsku kaznu. Besnik Ljatifi (Latifi) osuđen je na četiri godine i šest meseci zatvora, dok su Gazmend Haljiti (Haliti), Miljazim Hadžijaj (Milazim Haxhiaj) i Enis Ljatifi osuđeni na tri godine i 6 meseci zatvora.
Fehmi Musa je osuđen na tri godine zatvora, ali ga je kosovski vrhovni sud konačno pustio na slobodu.
Još jedan slučaj ove prirode, rezultat je istrage kosovskog Specijalnog tužilaštva, koja je u julu 2016. godine, kulminirala hapšenjem dve osobe osumnjičene za širenje terorističke propagande na Kosovu.
Uhapšeni N.K. bio je Pećanac koji je, kao osnivač „Radio Ansar“, godinama prenosio verska predavanja imama osuđenih za podsticanje terorizma. Glas Zekerje Ćazimija i drugog imama, Redžepa Mimišija (Rexhep Mimishit) iz Severne Makedonije, bio je dnevni program ovog radija.
Rakip Avdilji (Avdyli) uhapšen je zbog slične aktivnosti, ali je za drugi slučaj u ovom trenutku osuđen na 17 meseci zatvora nakon što je na Jutjubu distribuirao materijal koji poziva na džihad.
Tužiteljka Merita Bina-Rugova je tokom čitanja optužnice pokazala šta je Avdilji rekao na snimku pod naslovom „U zemlju orlova doći će kalifat“. Na ovom snimku, prema tužiteljki, Avdilji poziva na lične i grupne napade, tražeći da se uzme oružje i napadnu vlada i ambasade.
Grupa drugih imama na Kosovu, uhapšena je između 2014 – 2018. godine. Oni su oslobođeni jer tužilaštvo nije našlo inkriminišuće dokaze da su njihove poruke bili pozivi na rat.
Jedan od najpraćenijih imama na društvenim mrežama je Šefćet Krasnići (Shefqet Krasniqi), koji ima blizu 400 hiljada pratilaca na Fejsbuku. Krasnići je uhapšen 2014. godine, ali je pušten nakon što je Sud utvrdio da njegova predavanja ne predstavljaju krivično delo. Islamska zajednica je u svom odgovoru Sudu navela da Krasnićijev govor nije u duhu Islamske zajednice Kosova.
Neprihvatanje kosovskog ustava
Tužilaštvo je tvrdilo da su predavanja Šefćeta Krasnićija, u kojima se tvrdi da je rekao da je sekta „Rafedi“, poreklom iz Irana, „nanela mnogo zla i pokazuje da je njen duh stigao i na Kosovo, prvo u Prizren, a potom i u Prištinu“, sadržao govor mržnje.
Dok se, prema dosijeu tužilaštva na drugom video snimku pod nazivom „Zakon za Siriju i poziv da se ne ide“, Krasnići čuo kako kritikuje kosovske poslanike koji su usvojili Zakon o zabrani učešća građana u stranim ratovima.
Krasnići je na suđenju rekao da je njegovo pravo da se suprotstavi zakonu koji je sprečio odlazak u strane ratove, jer je, prema njegovim rečima, to uradilo oko 30 zastupnika kosovske skupštine.
Na pitanja Tužilaštva o tome da li su Krasnićijeva predavanja bila u skladu sa duhom Islamske zajednice Kosova, ova zajednica je odgovorila da dva predavanja nisu u duhu islamskih principijelnih tumačenja i da nisu u skladu sa učenjem, uputstvima i principima ove religije.
“U pitanju su dva predavanja koja nisu u islamskom duhu i smatramo da nisu na tradicionalnom jeziku. Nepristojan jezik se ne poklapa sa ustavom i drugim pravilima Islamske zajednice”, stoji u jednom od odgovora IZK-a.
Krasnići je proglašen nevinim 23. marta 2018. godine, dok je ovu odluku potvrdio Apelacioni sud.
On je i dalje jedan od najpraćenijih imama na internetu i na društvenim mrežama.
Druga grupa hodža optužena je za terorističke akte. Oslobođeni su odlukom Suda. Imami Bedri Bobaj, Enes Goga i Mazlam Mazlami (Mazllam Mazllami) (preko 42 hiljade pratilaca na Fejsbuku), kao i Fuad Ramići (Ramiqi), optuženi su za dela u vezi sa terorizmom i pozive na otpor.
Prema optužnici Bedri Bobaj je od 2012. do avgusta 2014. godine u Prištini u improvizovanoj džamiji „Termokosi“, gde je služio kao imam, podržavao džihad-mučeništvo u Siriji tokom propovedi i privatnih predavanja.
Džamija „Termokosi“ radila je van nadležnosti Islamske zajednice Kosova. U međuvremenu, Idriz Biljibani (Bilibani) (6 hiljada pratilaca na Fejsbuku), optužen je da je od 2012. godine do hapšenja, u Prizrenu i drugim mestima na Kosovu, kao hodža tokom verskih predavanja u džamiji El Bejan i drugim javnim nastupima snimljenim u video formatu, podsticao ljude na pridruživanje terorističkoj grupi Al Nusra u Siriji.
Sa druge strane Enes Goga (27 hiljada pratilaca na Fejsbuku), imam u Peći, optužen je da je tokom verskih predavanja u gradu, preko snimka „Audionur“ objavljenom 10. marta 2014. godine na Jutjubu, koji je bio javno dostupan, podsticao mržnju prema hrišćanskim vernicima.
Fuad Ramići je optužen da je od početka septembra 2014. godine u svojim javnim nastupima u medijima, na televizijama, u novinama i na društvenim mrežama, pozivao na otpor pravosudnim organima.
Prema navodima Tužilaštva, ovim postupcima, optuženi Bedri Robaj i Idriz Biljibani počinili su krivično delo „podstrekivanje na izvršenje terorističkih akata“, dok su ostali optuženi Enes Goga i Mazlam Mazlami optuženi da su počinili krivično delo „izazivanje nacionalne, rasne, verske ili etničke mržnje“.
Oslobođeni imami i dalje su veoma prisutni na društvenim mrežama.
Godinama kasnije, 2022. godine, bivši predsednik Islamskog pokreta za ujedinjenje (LISBA) Fuad Krasnići, rekao je u televizijskoj debati da ne prihvata kosovski ustav, jer se ne uklapa u njegove principe.
„Ne prihvatam ovaj ustav, jer mi ne odgovara“, rekao je on, te je njegova poruka preuzeta i podeljena na desetinama sajtova na društvenim mrežama.
Ramići je ponovo počeo da se pojavljuje u medijima nakon incidenta u kojem je napadnut imam u opštini Podujevo.
On je tokom debate pomenuo da su bezbednosne institucije protiv islama, dok je jedna od najtežih optužbi bila upućena Islamskoj zajednici Kosova.
Njegov intervju koji se proširio na 174 stranica na društvenim mrežama, između ostalog, gradi narativ protiv imama.
„Na Kosovu, hodže imaju najmanje islama, svi su servilni, 99 odsto je servilno prema vladi i koriste Islamsku zajednicu kao oligarha da održe svoje pozicije“, izjavio je Ramići.
Proglašavanje imama „kafirima“ ili korumpiranim je jedan od teških oblika radikalizacije.
Podaci kosovske kazneno-popravne službe pokazuju da je većina zatvorenika terorista odbila da se sastane sa imamima koji pripadaju Islamskoj zajednici na Kosovu.
Narativi koji preovladavaju u 2022. godini
Čak i tokom 2022. godine, registrovano je nekoliko problema koji imaju izvor u ekstremističkim ideologijama.
U regionu Podujevo, pretučen je imam, a snimljeno je i nekoliko poruka koje ukazuju propagandu protiv evropskih vrednosti, protiv ustavnog poretka i drugih društvenih vrednosti.
Sredinom 2022. godine, bila je kampanja protiv pevačice Dua Lipe, koja predstavlja evropske vrednosti. Dua Lipa je jedna od najpoznatijih albanskih pevačica na svetu.
Postala je idol miliona ljudi u svetu i predstavnica uspešnih albanskih devojaka koje pokazuju evropski duh zemlje.
Na vrhuncu podrške za nju, kada je održala koncert u Prištini, preko 100 postova na Fejsbuk stranicama imalo je za cilj da joj naruši imidž korišćenjem fotografije majke Adema Jašarija, koja se na toj fotografiji pojavljuje sa tradicionalnom maramom.
„Zamislite kao da je ova žena ćerka Dukađin Lipe, da je rođena u inostranstvu, da je imala svakojake frajere, da nas čini „ponosnim“ njenom muzikom, da li bi dostigla muškarce kao što su bili čika Hamez i Adem“, piše u objavi.
Ova poruka je podeljena u preko 100 postova, a sa ciljem da se Dua Lipa demonizuje, nazivajući je nemoralnom.
Izvori objava su neidentifikovani, ali se na osnovu sadržaja koji su podelili, vidi da je reč o Fejsbuk stranicama koje imaju za cilj da promovišu struje islama, koje ne dozvoljavaju muziku i imaju za cilj da promovišu nošenje marame.
Narativ protiv ljudskih prava sa sličnih stranica napravljen je povodom rasprave o građanskom zakoniku, koji je omogućio priznavanje zajednice između istih polova.
Bilo je i reakcija kada je kosovska vlada odlučila da zgradu vlade oboji bojama zastave koju koristi LGBT zajednica.
Jedan od imama iz Vučitrna nazvao je to „zastavom srama“, a na Kosovu je bilo i reagovanja protiv parade. Kosovska vlada je pokušala da u skupštini 2022. godine donese novi Građanski zakon koji je predviđao registraciju odnosa između osoba istog pola.
Lideri četiri verske zajednice na Kosovu saopštili su da su potpisali zajedničku izjavu u kojoj se poziva da se u Nacrtu građanskog zakonika ne menjaju brak i porodica.
„Dodirujući redefinisanje braka i njegovih učesnika, tj. muškarca rođenog kao muškog i žene rođene kao žene, mislimo da se neposredno ugrožava reč volje Božje, kao i njegov sveti pokrov za čitavu ljudsku porodicu koju je započeo od muškarca i žena sa blagoslovom i zapovešću večnog umnožavanja”, navodi se u saopštenju.
Narativ i reakcije u javnosti, kao i protivljenje pojedinih poslanika, doveli su do neuspeha inicijative za usvajanje ovog zakonika i isti je vraćen kosovskoj vladi na doradu.
Stranka na vlasti, Pokret Samoopredeljenje, zauzela je stav da neki od poslanika iz ove stranke treba da budu razrešeni rukovodećih pozicija u stranci zbog stava o ovom kodeksu.
Narodni poslanik Visar Korenica, izjavio je da je zbog ovakvih stavova smenjen sa funkcije u stranci.
Jedan od narativa koji se stalno pominje je da je Kosovo protiv muslimana i da ih progoni.
U jednoj od rasprava pominjano je da su kosovska obaveštajna služba i policija protiv muslimana, dok podaci sa sudova pokazuju da neki od osuđenih za terorizam nisu priznali sud i optužili policiju za nasilje nad muslimanima.
Tokom godine bilo je nekoliko inicijativa na Kosovu koje su dokazale pokušaje širenja političkog islama u obrazovne institucije. Tumačeći kosovski ustav, kosovsko ministarstvo prosvete je donelo administrativno uputstvo kojim se zabranjuje upotreba marama u školama. Osoba iz dobrotvorne organizacije iz Mitrovice, pokrenula je kampanju za izmenu propisa. Ljiridon Kurti, osoba koja je pokrenula ovu inicijativu deljena je 37 hiljada puta na društvenim mrežama, a inicijativu su podržali i poslanici i političari. Nakon pritiska javnosti, kosovski premijer Aljbin Kurti, zauzeo je novi stav u vezi sa maramom, te je rekao da maramu treba dozvoliti starijima od 16 godina.
Tek nakon što je marama nekoliko dana bila glavna tema na društvenim mrežama, kosovska ministarka prosvete Arberia Nagavci, dala je jasan stav da se uputstvo neće menjati.
Ženska prava
Imami sa izraženim radikalnim tendencijama promovišu ekstremnu dominaciju muškaraca nad ženama. Jezik koji se koristi, promoviše dozvolu koju muškarci treba da daju ženama za kretanje, posao, posete i tako dalje, dok čak i u imovinskim pitanjima postoji narativ da žene ne bi trebalo da nasleđuju nekretnine.
U ovoj temi identifikovani su takvi narativi koji su u suprotnosti sa osnovnim ljudskim pravima, kao što je pravo na brak.
Sadulah Bajrami (Sadullah) je albanski imam iz Makedonije, koji propoveda da se devojka ne sme udati bez dozvole oca. Ova poruka je podeljena na najmanje sedam stranica na društvenim mrežama koje imaju pratioce i sa Kosova.
Sličnu priču ispričao je i mitrovački imam Irfan Saljihu (Salihu). U objavama na društvenim mrežama citira se da devojke ne mogu da se udaju bez dozvole svoga oca. Pored porodice, narativi su se širili i protiv državnih, tradicionalnih i paganskih praznika.
Pitanja o tome da li je dozvoljeno slaviti Novu godinu, Noć veštica, te da li je dozvoljeno slaviti i državne praznike, pored etničkih, pobuđuju žestoke debate koje su ispunjene i jezikom mržnje na društvenim mrežama.
Imam iz Skoplja Redžep Memiši (Rexhep Memishi) je u svojoj izjavi rekao da oni koji slave 7. mart, dan učitelja – napuštaju veru. U Krivičnom sudu u Skoplju osuđen je na sedam godina zatvora. Osim njega, osuđeno je još šest osoba. Svi oni su priznali zločin, a u dogovoru sa tužilaštvom i odbranom, izrečena je manja kazna nego što se moglo očekivati. Svih 12 osoba uhapšeno je u okviru policijske akcije „Ćelija“.
Narativi protiv drugih religija
Iako se navodi da se Kosovo ceni sa velikom tolerancijom prema religijama, bilo je slučajeva kada se javni diskurs razvijao protiv istorijskih ličnosti kao što su Majka Tereza i Skenderbeg.
Primera radi, početkom 2022. godine, pogrešno je citirana izjava bivšeg ministra spoljnih poslova Albanije Paskalja Milja (Paskal Milo) o liku Skenderbega.
On je u jednoj debati rekao da je Skenderbeg rođen kao pravoslavac, a mediji su ga pogrešno citirali, stavljajući u naslov da je navodno „Skenderbeg bio Sloven“.
Pored toga objavljen je i snimak sa delovima isečenim iz izjave Paskalja Milja. U pojašnjenju, Miljo je rekao da je ono što je izjavio – iskrivljeno.
„Znate li gde je bila deformacija? Uzeli su i spojili fraze odvojene od cele dvočasovne debate i zalepili ih kako bi stvorili utisak koji su želeli da stvore“, rekao je Miljo i dodao da su takvu montažu očigledno napravili islamski radikali koji su prisutni u Albaniji.
Snimak je na Jutjubu objavila stranica „TheOsmanlit“.
Na Fejsbuku je aktivna i stranica sa istim imenom, koja objavljuje promuslimanski i proruski rat u Ukrajini.
Isto tako, izgradnja katedrale „Majka Tereza“ prethodila je prvom protestu održanom za izgradnju džamije u dvorištu prištinskog univerziteta ispred ove katedrale. Deo muslimanske zajednice uputio je javni zahtev za izgradnju velike džamije ispred Univerziteta u Prištini, ispred Saborne crkve.
Ljavdrim Muhadžeri je takođe učestvovao u ovom protestu, a kasnije se pridružio terorističkoj organizaciji ISIS. Povod za izgradnju džamije u centru Prištine kasnije je preuzela LISBA, na čelu sa Fuadom Ramićijem i tek tada je ovu inicijativu preuzela Islamska zajednica Kosova.
Deo antijavnog diskursa na Kosovu je i pitanje prelaska u islamsku veru, gde nisu retki slučajevi i gde je evidentno koliko se takvi slučajevi pompezno reflektuju, a potom distribuiraju čitavom mrežom veb-sajtova, odjekujući i stvarajući percepciju o konverziji.
Vest o preobraćanju Nemice u Mitrovici, kao što se vidi na ovoj platformi, podeljena je preko 100 puta na različitim sajtovima.
Iranski duh
Igbale Huduti, pristalica iranskog šitskog islama, koji Islamska zajednica Kosova ne podržava, dobila je ogromnu pažnju zbog izjave koju je dala u vezi sa brakovima.
Isto tako, Huduti je, nakon ubistva iranskog generala Ćasema Solejmanija (Qasem Soleimani) u napadu dronom koji je izvela američka vojska, podelila status na svom Fejsbuku sa sadržajem koji je navodno sadržao pozive na osvetu.
„Iračani su izašli na ulice Iraka odmah nakon američkog zločina, kako bi najoštrije osudili nepravdu učinjenu dvojici eminentnih ličnosti u Iraku i Iranu, njihova dva generala, Sulejmaniju i Abu Mehdiju Muhendisiju. Bog im je dao strpljenja, jer ako ubiješ domaćina kuće, ubio si sve, a onda je osveta obaveza, ali nema granica“, citirana je njena izjava od 4. januara 2020. godine.
Huduti je uhapšena 2020. godine, ali je kasnije oslobođena. Samo u 2022. godini bilo je najmanje 2,539 članaka na Fejsbuku u kojima se pominje njeno ime, dok je bila predstavljena u preko 20 televizijskih emisija. Njenoj struji suprotstavio se i imam Islamske zajednice Kosova.
Hudutin muž je poznat kao osoba koja se bavi prodajom i kupovinom nekretnina. U izveštaju Globalne inicijative „Ilegalni finansijski tokovi u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji“, navodi se da se sektor nekretnina koristi za pranje novca.
Huduti ima blizu 38 hiljada pratilaca na mreži TikTok, dok je na platformi „Crowndtangle“ zabeleženo 87 postova sa sadržajem protiv njega.
U javnom diskursu na Kosovu prisutni su i narativi vezani za zabranu uzimanja kredita, visinu kamata ili ekonomsku regulaciju zemlje. Ovi narativi su često praćeni primerima kako su druge zemlje van Kosova, sa drugim modelima upravljanja, kao što je Turska, bile uspešne, jer su protiv lihvarstva (zelenašenja) – kao nešto što je verski zabranjeno.
Izvor propagande
Aktuelni strateški dokumenti, uključujući strategiju za prevenciju ekstremizma i terorizma, identifikuju internet kao opasan izvor nasilnog ekstremizma i terorizma.
Kao rezultat toga, u periodu od 2012-2022. godine, kosovske bezbednosne institucije ugasile su stotine stranica i platformi na kojima su distribuirani materijali koji su smatrani delom propagande koja promoviše politički islam i verski terorizam.
Među ugašenim sajtovima i platformama bili su onlajn radio kanali na Jutjubu i sajtovi društvenih mreža poput Fejsbuka gde se širio zabranjeni materijal.
Analize koje je uradila kosovska antiteroristička jedinica, pokazuju da su početni materijali uvezeni u fizičkom obliku. U posleratnim godinama na Kosovu su distribuirani i prevedeni pamfleti sa porukama političkog islama. Isti su uspeli da se digitalizuju i danas budu dostupni na internetu.
„Kosovska policija je u određenim slučajevima identifikovala izvore finansiranja koji uključuju ljude u drugim zemljama, uključujući i razvijene zemlje, ali i u najmanje jednom slučaju propagandu iz određene zemlje. Pitanje finansiranja ostaje izazov, ne samo za institucije Republike Kosova, već i za razvijene zemlje“, navodi se u odgovoru policije.
Isti pokazuju da je za to vreme došlo i do promene u pristupu i izvorima ovih informacija.
„U početku su dominirali materijali takozvanih religioznih naučnika bliskoistočnih zemalja. Zatim, nakon početka sukoba u Siriji i Iraku, propagandni materijali su uglavnom sadržali elemente i slike sa ovih konfliktnih područja. Poslednjih godina snimljani su i materijali na albanskom jeziku ili prevedeni sa titlovima na albanskom jeziku“, navodi se u odgovoru policije.
Kosovska vlada je u narednoj godini, u okviru Antiterorističke strategije, predvidela početak izrade strategije koja ima za cilj identifikaciju i borbu protiv ekstremnih narativa.
Opširnije u našoj tematskoj rubrici:
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
