Negativne reakcije u kosovskim medijima na odluku da Visoki Dečani budu na listi 7 najugroženijih

FOTO: Manastir Visoki Dečani
FOTO: Manastir Visoki Dečani

Manastir Visoki Dečani proglašen je u petak za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Međutim, sa ovim se ne slažu nova kosovska predsednica Vjosa Osmani i kosovski premijer, Aljbin Kurti, kao ni drugi kosovski zvaničnici. Ceo talas negativnih reakcija sagovornika u medijima naglasak stavlja na to da je Evropa Nostra „instrumentalizovana“ od strane srpske države i SPC kako bi se tema uvrstila u dijalog Beograda i Prištine, te da crkve i manastiri na Kosovu i u Metohiji nisu ugroženi. Gradonačelnik Dečana je čak optužio monahe i da iza incidenata na manastir stoje oni sami, a da su sa tim upoznati KFOR i policija i KBS, dok će Albanci čuvati Visoke Dečane.

U kosovskim medijima odluka uticajne evropske organizacije koja se bavi kulturnim nasleđem Evrope je podvedena kao deo „provokacija iz Beograda“. Današnja Koha piše da su se „srpska država i crkvene vlasti još više okuražile da ‘upozoravaju’ na opasnost kojom se ‘preti srpskom kulturnom nasleđu’ i Srbima na Kosovu, dok su sa druge strane državne institucije reagovale i objavile odocnelu korenspondenciju sa ovom evropskom organizacijom, založivši se da održe ‘interne konsultacije i one sa našim međunarodnim prijateljima'“.

Koha je pisala i prethodnih dana. Samo dan pre nego da kosovsko ministarstvo kulture omladine i sporta na svojoj Fejsbuk stranici objavi pismo Kurtija i Osmanijeve Evropi Nostri, poslato još 18. marta, objavila je tekst „Manastir Dečani u opasnosti“ – trijumf Srbije, tišina Kosova.

„Srbija je još jednom uspela da zazveči međunarodnim alarmom da je kosovsko kulturno nasleđe nebezbedno. Ovog puta to je uradila sa manastirom Dečani. Ova 14-vekovna građevina već je deo liste sedam najugroženijih spomenika kulture, koju je sastavila organizacija ‘Europa Nostra’. U četvrtak na onlajn događaju, ova organizacija koja je osnovana u Parizu 1963, objavila je ‘Listu ugroženih spomenika'“, navodi se u uvodniku teksta.

U jučerašnjem tekstu naslovljenim „Europa Nostra“ je ignorisala argumente Osmanijeve i Kurtija za manastir Dečani isti list naveo je da je ova organizacija ignorisala argumente o tome zašto manastir Visoki Dečani ne treba da se nađe na listi ugroženih spomenika, a koje su uputili kosovski premijer i predsednica još 18. marta u vreme kada još uvek nije bila doneta konačna odluka.

Takođe na televiziji Koha grupe – KTV, juče je o ovoj temi govorio i izvršni direktor kosovske fondacije „Kulturno nasleđe bez granica“, Salji Šoši (Sali Shoshi).

On je kazao, kako je u pratećem tekstu navela Koha, da su „dobro poznatu organizaciju za kulturno nasleđe ‘Europa Nostra’ Srbija i Srpska pravoslavna crkva instrumentalizovale kada je odlučila da uključi manastir Dečani u sedam najugroženijih spomenika baštine u Evropi“.

Prema njegovim rečima, Srbija takvim akcijama pokušava da pitanje kulturnog nasleđa učini delom dijaloga Beograda i Prištine, i da pokušava da SPC na Kosovu dobiju eksteritorijalni status kako se ne bi smatrali kulturnim nasleđem Kosova.

U intervjuu za KTV, Šoši je rekao da nijedan od argumenata koje je za manastir Dečani objavila „Europa Nostra“ ne stoji, te da na Kosovu nikada nije bilo izveštaja o pokušajima terorističkih napada od strane ISIS-a, niti je bilo problema sa putem do Plava.

Argumenti o pretnji ISIS-a i četiri napada na manastir inače nisu uključeni u poslednji tekst o tome da je manastir definitivno i uvršten na listu najugroženijih spomenika kulturnog nasleđa u Evropi za 2021, već su se našli u tekstu o nominaciji manastira.

„To je potpuno instrumentalizacija. Oni su postali žrtve propagande, kako sa ljudima unutar organizacije, tako i izvan nje. Postali su plen srpske propagande. Mislim da je šteta za organizaciju koja ima preko 50 godina postojanja, koja ima mrežu organizacija iz 40 evropskih zemalja, dve sa Kosova. Žalosno je što postaju žrtve propagande. Mislim i rekao sam u pismu koje sam im uputio da je konačni cilj ove odluke da pitanje nasleđa učini relevantnijim, da shvati probleme na Kosovu i da uđe u dnevni red pregovora u dijalogu. Ovo je bila pozadina uključivanja manastira Dečani na ovaj spisak“, kazao je Šoši juče na KTV.

Istovremeno je naglasio da Kosovo ne bi trebalo da dozvoli da pitanje nasleđa uđe u dijalog, jer je, kako je kazao u emisiji, „Kosovo učinilo mnogo više za kulturno nasleđe“.

Predložio je i da se uspostave kontakti sa Crkvom radi rešavanja problema.

Isti stav zauzeo je kosovski ministar za kulturu, omladinu i sport, Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku), čije je ministarstvo i obelodanilo juče pismo Kurtija i Osmani. On je u svom saopštenju pobio argumente Evrope Nostre i naveo da je jedina navodna zabrinutost u vezi sa manastirom Dečani „neizgrađeni put za koji i sama Evropa Nostra zaključuje da je postignut sporazum između svih strana, uključujući pravoslavno sveštenstvo“. Tvrdeći da Dečani nisu ugroženi, složio se sa tim da je preostalih 6 sa ove evropske liste zaista ugroženo.

I bivši ministar pravde Seljim Seljimi (Selim Selimi) imao je potrebu da javno prokomentariše odluku o Dečanima. I on kao i ostali albanski zvaničnici izveštaj Evrope Nostre nazvao je „netačnim“. Štaviše, tvrdi da kulturne i verske vrednosti Albanci nisu nikada napadali, već su ih „po svaku cenu u svako vreme štitili“.

„Izgleda da se mnogima ne sviđaju harmonija i istorijska briga građana Dečana za njihov manastir. Evropa Nostra tvrdi da je ovaj manastir u velikoj opasnosti od, kako ih naziva, lokalnih ekstremista, a to je netačno“, prenela je Gazeta Express njegovo saopštenje na Fejsbuku.

Pored Seljimija, niz negativnih reakcija se nastavlja i od drugih bivših kosovskih vladinih zvaničnika. Sada lider PDK – Enver Hodžaj, naveo je da od Kurtijeve vlade očekuje „strategiju kako bi odgovorila na srpske diplomatske kampanje i propagandu protiv Kosova“.

„Treba da se probude kako bi zaštitili interese Kosova, a ne da ćute pre nego se dogodila već šteta po imidž Kosova u Evropi“, poručio je u saopštenju preko Fejsbuka Enver Hodžaj (Enver Hoxhaj).

Tvrdi da je od proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija pokušavala da stvori sliku kako su „kulturni i verski spomenici srpske manjine na Kosovu ugroženi“, te da su prethodne vlasti sprečavale takve procene uglednih institucija i odgovarale aktivnom diplomatijom i podrškom svojim partnerima.

Ali, ono što je godinama bilo nemoguće, realizovalo se za kratko vreme dolaskom Kurtijeve i Hotijeve vlade, naveo je ovaj bivši ministar spoljnih poslova.

„Mediji pod uticajem Beograda i diplomatska kampanja već nekoliko meseci u vezi sa Srpskom crkvom na Kosovu i cilj je vrlo jasan, osim trenutnoj vladi koja ne razume i nema ideju kako na to da odgovori“, istakao je Hodžaj.

Gradonačelnik Dečana: Incidente na manastir izveli monasi

Jednu od reakcija koju mediji prenose jeste i stav gradonačelnika Dečana Baškima Ramosaja, koji je svojevremeno igumana manastira O. Savu u javnosti nazvao „ludim“.

Istakavši da građani Dečana i opštinska vlada „imaju samo mirne ciljeve koji su već dokazani“, te da je njihov cilj „realizacija koncepta ekonomskog razvoja“ a da su posvećeni „bogatstvu koje je Bog poklonio ovom gradu, u kojem naša deca rastu sa većim ekonomskim blagostanjem“, tvrdi da „ništa dalje od toga“ opština ne želi, ali da su ciljevi manastira drugačiji.

„Glavni cilj osoblja manastira i mnogih intrigantnih i lažnih plaćenika koji podržavaju bolesne slučajeve manastira, jeste zaustavljanje ekonomskog razvoja i blagostanja građana Dečana“, naveo je on na Fejsbuku.

„Odgovorno izjavljujem da je svaki incident koji se dogodio u Dečanima od 2005. godine do sada, počinilo osoblje manastira, a finansiralo ga je i odobrilo ovo osoblje. Bezbednosne institucije, KFOR i kosovska policija imaju podatke o tome, a to svedoče i izveštaji KBS. Evropa Nostra i svi ostali treba da znaju da smo se u ovom gradu preporodili nakon genocida i krvavog i destruktivnog srpskog varvarstva nad Albancima. Posvećeni smo da živimo u harmoniji i u miru sa svima onima koji vole ovaj grad u kome je svetskom baštinom nazvan Manastir Dečani koji smo sami izgradili i sačuvali“, napisao je ovaj zvaničnik.

Dodao je i da Albanci neće nikada da ugroze manastir.

Posted by Bashkim Ramosaj on Петак, 09. април 2021.

Šta se najnovije dešava u vezi sa pitanjem manastira Visoki Dečani i kakvi su stavovi čitajte u:

O.Sava: Paradoks Kosova da ga Crkva podseća na to poštuje sopstvene zakone i Ustav

Ministar: Odluka o uvrštavanju manastira Dečani na listu najugroženijih objekata nije zasnovana na zdravoj logici

Šta su izlistali u pismu kosovski premijer i predsednica, a koje je juče objavilo upravo ministarstvo kojim rukovodi Hajrula Čeku, čitajte u posebnoj vesti: Kurti i Osmani pisali Evropa Nostri pre konačne odluke o Dečanima: Crkve na Kosovu nisu ugrožene

Evropa Nostra: Cilj da poslužimo kao sprovodinik za pozitivnu promenu a ne da se pitanje Dečana koristi za dalje političke podele

O uvrštavanju Visoke Dečana među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu čitajte u:

Visoki Dečani među 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.