Manastir Visoki Dečani uvršten je na listu jednog od najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021. godinu. Organizacija Europa Nostra, koja aktivno deluje u oblasti nasleđa više od pedeset godina, u preko četrdeset zemalja Evrope objavila je danas listu 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope za ovu godinu. Pored Visokih Dečana na listi se nalaze i objekti u Zagrebu i Skoplju.
Nova lista sedam najugroženijih saopštena je na onlajn događaju čiji su domaćini bili visoki predstavnici Europa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, a na kom je učestvovala i Marija Gabrijel, evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade.
Lokalitete koji su svrstani u 7 Najugroženijih 2021 izabrao je Upravni Savet Evrope Nostre, na osnovu užeg izbora od 12 lokaliteta koji je načinio Savetodavni odbor međunarodnih stručnjaka.
Pored manastira Visoki Dečani, na ovoj listi su i Zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru, u Austriji, Groblje Mirogoj u Zagrebu, pet južnih egejskih ostrva u Grčkoj, Vrt Đusti u Veroni, u Italiji, zgrada Glavne pošte u Skoplju i kapela i isposnica San Huana de Sokueve, u Španiji.
Izbor je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Upravni Savet je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, kako vlasti tako i nevladinih aktera. Značajan kriterijum bila je i perspektiva dugoročne održivosti, društveno-ekonomski potencijal lokaliteta, kao i mogućnost da postanu spona za uspostavljanje mira i dijaloga unutar zajednice, ali i u širem regionu, naveli su iz Evropa Nostra.
Nominaciju za manastir Visoki Dečani je podnela evropska organizacija Budućnost za religiozno kulturno nasleđe, koja je, zajedno sa Europa Nostrom, član Evropske Alijanse za Nasleđe.
Upravni Savet Europa Nostra naveo je da su Visoki Dečani jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod snažnom vojnom zaštitom, te da je reč o spomeniku ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet.
„Manastir Dečani, koji pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, izgrađen je u prvoj polovini 14. veka. Skladan spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, čine manastir Dečane jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe“, dodali su.
Podsećaju da je manastirski kompleks okružen bogatom šumom, „koja zajedno sa njim čini jedinstven kulturni predeo i neodvojiv je deo manastirskog kulturnog nasleđa“. Takođe dodaju da je manastir već sedam vekova kontinuirano naseljen, da se u njemu služe liturgije i da ima aktivnu monašku zajednicu koja se stara o manastiru.
„Uzimajući u obzir strategiju EU o proširenju za Zapadni Balkan, neophodno je osigurati sveopštu zaštitu od strane svih relevantnih faktora, i osigurati očuvanje ove ugrožene baštine uz puno poštovanje vladavine prava i drugih ključnih evropskih vrednosti. Odgovarajuća zaštita i ispravna interpretacija, komunikacija i edukacija vezana za multikulturalno i multikonfesionalno nasleđe na Kosovu predstavljaju preduslove za dugotrajan mir i napredak u širem regionu“, istakao je Upravni Savet Europa Nostra.
Europa Nostra podseća da su Visoki Dečani uvršteni na listu svetske baštine kao jedinstveno mesto 2004. godine, a da su 2006. godine, ovaj status dobila još tri manastira Srpske pravoslavne crkve na Kosovu – Gračanica, Pećka Patrijaršija i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Iste te godine sva četiri verska objekta su ujedno uvrštena na UNESCO-vu listu ugrožene svetske kulturne baštine.
Navode i da su Dečani još od juna 1999. godine pod zaštitom KFOR-a iz bezbednosnih razloga.
Ujedno poručuju i da se manastir sa svojom posebnom zaštićenom zonom, suočava i sa „stalnim rizicima neprimernog lokalnog razvoja“ – čime se „krši vladavina zakona i podriva značaj UNESCO-ve liste“.
„Naročito zabrinjava plan za izgradnju međunarodnog puta koji bi povezao opštine Dečani i Plav u Crnoj Gori – a koji bi prošao kroz posebnu zaštićenu zonu i pored manastirske kapije“, poručili su.
Podsetili su ujedno da su letos prošle godine radovi na ovom putu obustavljeni i da je postignut dogovor pod okriljem međunarodne zajednice o izgradnji zaobilaznice.
„Celokupna situacija zahteva strogi nadzor kako bi se osigurala vladavina prava, a posebno poštovanje zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. koji zabranjuje izgradnju ovakvog puta. U ovom kontekstu neophodno je da nadležne vlasti bez daljeg odlaganja osiguraju sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, kojom se potvrđuje da se 24 hektara zemlje u okruženju nalazi u posedu manastira Dečani“, precizirali su iz Europa Nostra.
Danas se oglasio i iguman manastira Visoki Dečani, Sava Janjić, koji je poručio da je „veoma počastvovan time što se manastir Visoki Dečani nalazi na listi sedam najugroženijih“.
„Duboko sam uveren da će to značajno doprineti zaštiti našeg ugroženog nasleđa na Kosovu i podići svest da bi kulturno nasleđe trebalo da nas poveže, a ne razdvoji“, saopštio je Janjić u objavi na Tviteru.
Very honored that Dečani #Monastery is on the list of #7MostEndangered. I am deeply convinced it will significantly contribute to protection of our vulnerable heritage in #Kosovo and raise awareness that cultural heritage is meant to bring us more together than drive us apart ? https://t.co/QeyvsVYWsb
— Sava Janjic (@SavaJanjic) April 8, 2021
Parcinger: Sedam najugroženijih – zvono upozorenja o ozbiljnim pretnjama
Izvršni potpredsednik Europa Nostra, Gaj Klos (Guy Clausse), istakao je na današnjem online događaju da je cilj programa „sedam najugroženijih“ da se oglasi “alarmno zvono“ o ozbiljnim pretnjama sa kojima su ovi lokaliteti suočeni.
„Od izuzetnog značajnog srednjovekovnog manastira do izvrsnog renesansnog vrta, od industrijskih i modernih građevina do ikoničnih prirodnih predela: ovi lokaliteti su važna svedočanstva naše zajedničke prošlosti, kulture, sećanja i identiteta. U trenutku kada naš kontinent, kao i ostatak sveta, prolazi kroz tešku krizu, Evropa Nostra želi da iskaže svoju solidarnost i pruži podršku lokalnim zajednicama i organizacijama civilnog društva širom Evrope, koje su odlučne da sačuvaju ova ugrožena blaga kulturne baštine“, poručio je.
Naznačio je da će Europa Nostra, uz pomoć široke panevropske mreže članica i partnera, nastojati da mobiliše raznovrsne stručnjake i resurse kako bi se pomoglo u očuvanju lokaliteta.
„(Oni) moraju biti prepoznati kao moćni pokretači održivog razvoja, ali i kao vitalna spona za uspostavljanje mira i dijaloga između različitih zajednica. Udruženi, možemo u ovome uspeti“, zaključio je.
Lokaliteti koji su uvršteni na listu 7 Najugroženijih u mogućnosti su i da se prijave za grant u vrednosti do 10.000 evra, koji dodeljuje Institut Evropske investicione banke.
Ovaj grant, kako navode iz ove evropske organizacije, može biti dodeljen odabranim kvalifikovanim lokalitetima sa liste kao inicijalna simbolična pomoć za dogovorenu aktivnost, koja ima za cilj očuvanje ugroženog spomenika kulture.
Takođe navode i da će stručnjaci Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, zajedno sa organizacijama koje su nominovale ove spomenike kulture i drugim partnerima, dati ocenu za svaki lokalitet putem prikupljanja informacija i sastanaka sa ključnim interesnim stranama.
„Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji široke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće se i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje“, precizirali su.
Dečani među 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, u užem krugu za 7 najugroženijih
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
