„Kosovski lideri kažu da Srpska pravoslavna crkva ne priznaje kosovsku državu. Mi nismo država ni politički entitet da bismo uradili tako nešto. Kao Srpska pravoslavna crkva, mi poštujemo zakone, sudove, živeći ovde kao građani. Obaveze Kosova prema nama proizilaze iz Ustava i zakona“ – odgovorio je u javnoj reakciji iguman Visokih Dečana nakon što je obelodanjeno pismo Osmani i Kurti u kojem se protive odluci da Europa Nostra uvrste srpski manastir na listu 7 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi.
„Usput, Kosovo ne priznaje Vatikan. To što UN, EU, OEBS, NATO, UNESCO…kao organizacije, politički entiteti i mnoge države ne priznaju Kosovo zvanično kao državu je mnogo veći problem za Kosovo nego mišljenje Srpske pravoslavne crkve“, dodao je.
Arhimandrit Sava (Janjić) navodi da se radi o veoma paradoksalnoj situaciji u kojoj je Crkva ta koja treba Kosovo podseća na to da poštuje sopstvene zakone i ustave.
„Ustavni sud Kosova je 2016. godine doneo odluku priznajući zemlju manastiru Dečani. To je odluka Kosova, a ne naša, i ona nije još uvek primenjena“, naveo je iguman u podsećanju na to što se već pet godina ne sprovodi odluka Ustavnog suda Kosova o povraćaju 24 ha manastirske zemlje.
Na to što se ne sprovodi ova ustavna odluka svake godine na dan kada je Ustavni sud doneo odluku da se manastiru Visoki Dečani vrati oduzeto zemljište – 19. maj, podsećaju i strane diplomate, pre svega američki i britanski ambasador.
O.Sava je ovaj stav izneo na dan kada su kosovski zvaničnici proslavljali 13 godina svog ustava neradnim danom, nizom svečanosti i sastanaka.
Na navode o brizi za kulturno i religijsko nasleđe Srba na Kosovu u pismu kosovskih zvaničnika Evropa Nostri, arhimandrit je naglasio:
„Željenu stvarnost o navodnoj međureligijskoj harmoniji na Kosovu koju zvaničnici kosovskih Albanaca pokušavaju da rašire, demantuje tako mnogo činjenica na terenu. Krađe, vandalizam, negiranje identiteta, neprimenjivanje kosovskih zakona i sudskih odluka kazuju sasvim drugačiju priču“.
Prava SPC na Kosovu ozbiljno ugrožena
U izjavi za N1 juče, otac Sava je dodatno pojasnio da su prava SPC na Kosovu „ozbiljno ugrožena“ i da je „nezamislivo“ da kada se dijalog Beograda i Prištine nastavi, da pitanje kulturne i verske baštine srpskog naroda ne bude uključeno u dnevni red jer kosovske institucije „same ne poštuju sopstvene zakone“.
„Kosovske vlasti se često ponašaju kao da žive u paralelnoj realnosti. S jedne strane govore da postoji međuverska i međuetnička harmonija a diskriminacija Srba i posebno SPC kojoj se negiraju osnovna prava nikada nije bila intenzivnija, samo u poslednja dva meseca bilo je toliko napada na naše crkve, pljački, stalno se suočavamo sa negiranjem identiteta naše Crkve kojoj ni ime SPC ne mogu da izgovore“, takođe je kazao.
Takvo ponašanje, kako dalje tvrdi iguman, čini još hitnijim da se o dodatnom nivou zaštite Srpske pravoslavne crkve na Kosovu razgovara u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.
„Ono što je ostalo od odredbi Ahtisarija iz 2008. za Crkvu, jedva da se više poštuje“, naveo je otac Sava.
„Da se unaprede prava i zaštita Crkve u klimi agresivne pan-albanske retorike i negiranja srpskog identiteta“ (N1)
„Pozivanje na Ahtisarijev plan sada sve više biva prevaziđeno novom situacijom na terenu, pre svega zato što sve provizije iz Aneksa 5 za SPC nikada nisu ni unesene u Ustav i zakone Kosova i zbog toga što i to što je uneseno nije adekvatno poštovano. Očigledno da treba da se radi na nadgradnji prava naše Crkve i njene institucionalne zaštite u uslovima agresivne pan-albanske retorike i negiranja srpskog duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta na Kosovu i Metohiji“.
Manastir Visoki Dečani proglašen je u petak za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Međutim, sa ovim se ne slažu nova kosovska predsednica i kosovski premijer, Aljbin Kurti.
Oni su se uticajnoj organizaciji za zaštitu kulturne baštine Europa Nostra koja je i uvrstila Dečane na svoju listu, obratili još 18. marta, pre konačne odluke, sa kako su naveli u pismu na pet strana, argumentima koji dokazuju zašto Visoki Dečani ne ispunjavaju kriterijume da budu deo programa „Sedam najugroženijih“.
„Manastir Dečani je u dobrom stanju, uživa sve ustavne i pravne garancije, kao i kompletnu bezbednost bez ikakve pretnje. To je jedan od manastira na koji je kosovska država i društvo ponosno, kao što je to bio slučaj kroz istoriju. Nastavićemo takođe da ga štitimo sa mnogo ljubavi i posvećenosti“, poručili su Kurti i Osmani.
Štaviše, razlog za „naročito zadovoljstvo“ ovog dvojca je to što „nijedan ozbiljan incident nije prijavljen u pravoslavnim crkvama, makar u poslednjoj deceniji“.
Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu optužili su da je prihvatila sva prava iz Ahtisarijevog paketa, ali ne i odgovornosti.
Kao „poseban razlog za brigu“, Kurti i Osmani vide u „zakomufliranoj političkoj svrsi“ same nominacije – da ona posluži kao osnova za uspostavljanje veze između potrebe za zašititu Visokih Dečana i političkih razgovora između Kosova i Srbije.
Europa Nostra im je odgovorila ove nedelje, obavestivši ih da će konačna odluka uslediti 8. aprila, što je i učinjeno – Visoki Dečani su uvršeni i na evropsku listu 7 najugroženijih spomenika kulture za 2021. godinu.
Ova organizacija je istakla i da je njen cilj da posluži kao sprovodni za pozivinu promenu a ne da se ovo pitanje koristi za dalje političke promene.
Šta su izlistali u pismu čitajte u posebnoj vesti: Kurti i Osmani pisali Evropa Nostri pre konačne odluke o Dečanima: Crkve na Kosovu nisu ugrožene
O uvrštavanju Visoke Dečana među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu čitajte u:
Visoki Dečani među 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
