Kurti i Osmani pisali Evropa Nostri pre konačne odluke o Dečanima: Crkve na Kosovu nisu ugrožene

FOTO: Visoki Dečani
FOTO: Visoki Dečani

Manastir Visoki Dečani proglašen je juče za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu. Međutim, sa ovim se ne slažu nova kosovska predsednica i kosovski premijer, Aljbin Kurti. Oni su se uticajnoj organizaciji za zaštitu kulturne baštine Europa Nostra koja je i uvrstila Dečane na svoju listu, obratili još 18. marta, pre konačne odluke, sa kako su naveli u dugom pismu, argumentima koji dokazuju zašto Visoki Dečani ne ispunjavaju kriterijume da budu deo programa „Sedam najugroženijih“. Europa Nostra im je odgovorila pre tri dana, obaveštavajući ih da će konačna odluka uslediti ove nedelje.

„Manastir Dečani ne ispunjava uslove da bude izabran za jedan od spomenika na konačnoj listi ‘7 najugroženijih“, navode u pismu Kurti i Osmani.

Tvrdeći da u kriterijumima za nominaciju Visokih Dečana postoje „nedosledni argumenti“, u pismu na pet strana, izlistali su ono što smatraju da su tačne informacije i argumenti koji se zasnivaju na zvaničnim informacijama kosovskih institucija i relevantnih međunarodnih izveštaja.

„Manastir Dečani je u dobrom stanju, uživa sve ustavne i pravne garancije, kao i kompletnu bezbednost bez ikakve pretnje. To je jedan od manastira na koji je kosovska država i društvo ponosno, kao što je to bio slučaj kroz istoriju. Nastavićemo takođe da ga štitimo sa mnogo ljubavi i posvećenosti“, poručili su Kurti i Osmani.

U vreme kada je pismo poslato, Aljbin Kurti je bio mandatar za novog premijera, a Vjosa Osmani vršilac dužnosti kosovskog predsednika, dok konačna odluka o listi „sedam najugroženijih“ još uvek nije bila doneta.


Na pismo Kurtija i Osmani stigao je pre tri dana i odgovor iz Evropa Nostra. Šta su izlistali u pismu čitajte u posebnoj vesti: 

Evropa Nostra: Cilj da poslužimo kao sprovodinik za pozitivnu promenu a ne da se pitanje Dečana koristi za dalje političke podele

O uvrštavanju Visoke Dečana među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi za 2021. godinu čitajte u:

Visoki Dečani među 7 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope za 2021.

Manastiru na preti opasnost, nalazi netačni i pristrasni

Kažu da manastiru ne preti opasnost – pozivajući se na tekst o nominaciji u kojem su izlistani slučajevi napada na manastir i pokušaji istih proteklih godina.

„U navodnim napadima na manastir, način govora koji je nominator koristio, osim što je pristrasan i neprihvatljiv, takođe nije tačan. Izraz ‘lokalni ekstremisti’ namerno je preuveličana oznaka, dok su navodi o napadu terorističke organizacije ISIS potpuno neutemeljeni. Ovaj način govora nas navodi na verovanje da tekst za nominaciju nije sledio profesionalnu liniju argumentacije i da je političkim i propagandnim opterećenjima odstupio u sadržaju. Najbolji dokaz je nedostatak pouzdanih izvora na kojima se zasnivaju ti pristrasni nalazi“, poručili su Kurti i Osmani.

„Nijedan ozbiljan incident u objektima SPC na Kosovu u poslednjoj deceniji“

Umesto toga, Kurti i Osmani navode da zvanični izveštaji Kosovske policije ukazuju na to da je u poslednjih deset godina umanjen broj međuetničkih incidenata na Kosovu.

„Naročito smo zadovoljni zbog toga što nijedan ozbiljan incident nije prijavljen u pravoslavnim crkvama, barem ne u poslednjoj deceniji. Isto to je godinama utvrđivano u međunarodnim izveštajima“, dodali su.

Nezavisna je i profesionalna procena relevantnih organa za sprovođenje zakona i bezbednosti da pravoslavne crkve na Kosovu uživaju visok nivo bezbednosti i da nisu ugrožene

Podcrtali su da kosovske bezbednosne institucije u saradnji sa međunarodnim mirovnim snagama godinama pružaju zaštitu i bezbednost pravoslavnim objektima na Kosovu, kao i da Kosovska policija ima posebnu jedinicu koja se brine o ovim spomenicima.

„U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih manastira naše zemlje, a naročito pravoslavnih crkava i manastira, pravoslavnog sveštenstva, upražnjavanje vere i nevećinskim zajednicama. Već godinama obezbeđujemo dugotrajne dokaze“.

Kvalifikacija „međunarodni put“ namerna – kako bi se preuveličao potencijal ugroženosti

Kurti i Osmani naglašavaju da još jedno od pitanja kojem treba ozbiljno pristupiti a koje sadrži tekst nominacije, jeste pitanje prirodne okoline manastira.

Iako priznaju da je opšta situacija u vezi sa zaštitom životne sredine na Kosovu nezadovoljavajuća, te da zaštita prirode i kulturnog nasleđa se suočava sa brojnim izazovima u zaštiti životne sredine, naglašavaju, međutim, da:

„Državne institucije su ozbiljno angažovane u podsticanju agende za održivi razvoj. Zbog toga nema dokaza koji ukazuju na to da bilo koja institucija Republike Kosovo na lokalnom ili centralnom nivou diskriminatorski postupa prema manastiru Dečani ili drugim entitetima“, navodi se u ovom pismu.

A kako bi „ilustrovali“ ovakvu situaciju, uz planove za prostorno planiranje i razvoj, Kurti i Osmani su obavestili Evropa Nostra da je u opštinama na Kosovu u toku proces „funkcionalizacije sistema za prostorno planiranje“. Takođe, sve opštine, pa samim tim i opština Dečani, kako tvrde, upravo rade na nacrtima plana za prostorno planiranje i razvoj.

„Za vašu informaciju, opština Dečani, kao deo ovog plana, posvećena je tome da se prema specijalnoj zoni manastira Dečani odnosi sa posebnim prioritetom i visokim nivoom ozbiljnosti. Ovaj specijalni tretman uključuje strogo pridržavanje lokalne legislative, a naročito pravila o zaštiti i upravljanju, koja je definisao UNESCO“, dodali su.

U delu odgovora na navode o ugroženosti manastira zbog izgradnje puta, Osmani i Kurti podsećaju i na to da je njegova izgradnja počela pre više godina, ali da je u pitanju lokalni put.

Ističu da je kvalifikacija puta kao međunarodni put – pogrešna, te da oni veruju da je to „namerno urađeno“ kako bi se „nepravedno preuveličao potencijal ugroženosti“.

„Ovakvu situaciju je zloupotrebila država Srbija, pokušavajući da projekat od praktičnog značaja za potrebe lokalne zajednice, pretvori u razlog za međuetnički konflikt“, ističu.

Oni nasuprot ovome tvrde da su kosovskoa vlada i opština Dečani „otvoreni za dijalog i posvećeni trajnim i prihvatljivim rešenjima za sve strane“, te da su u tom pogledu ohrabreni dosadašnjim dostignućima bratstva manastira kao i opštinom Dečani, kosovskom vladom i visokim međunarodnim predstavnicima.

Uveravaju Evropa Nostru da će učiniti „najviše što mogu“ da se pronađu rešenja u vezi sa izgradnjom ovog puta, „bez da to ikada može da ima loš uticaj na interese strana“.

„Status Kosova je rešen“

Poseban deo pisma čini zabrinutost sada dva najviša kosovska zvaničnika kada su u pitanju izjave koje oni vide kao pogrešne u tekstu u nominaciji, a sa kojima se tvrdi da je status Kosova nerešen.

Podsećaju da je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali i na to da je tu „jednoglasnu deklaraciju volje naroda Kosova preko svojih izabranih predstavnika“, takođe potvrdio i međunarodni sud pravde 2010. godine odlukom kojom, kako oni tvrde, je ova deklaracija o nezavisnosti u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom.

Takođe podsećaju da je u periodu od 2008 do 2012. godine vršen proces nadgledanja nezavisnosti.

SPC prihvatila prava iz Ahtisarijevog plana, ne i odgovornosti

Izlistali su takođe i tumačenje kosovskog ustava kada je u pitanju pravna zaštita svih nevećinskih zajednica, ističući da su te odredbe ustava nastale na osnovu najnaprednijih međunarodnih konvencija i praksi, te da Kosovo posebno primenjuje okvire sa kojima se garantuje i štite prava na kulturu srpskog naroda.

Navodeći argumente o zaštiti srpskog naroda, naglasili su deo Ahtisarijevog plana koji se tiče zaštite kulturnog i verskog nasleđa.

„Posebno institucije Srpske pravoslavne crkve, kao i manastiri i pravoslavne crkve na Kosovu uživaju sve ustavne, pravne i institucionalne garancije kojima se osigurava potpuno poštovanje njihovih prava“, navedeno je u pismu.

Kao naročiti interes podsetili su na odredbu Ahtisarijevog plana koja istovremeno i nedvosmisleno zahteva da uz prava, privilegije i imunitet Srpske pravoslavne crkve, dolaze i obaveza i odgovornost da se postupa u skladu sa kosovskim zakonom i bez povređivanja prava drugih i kosovskog ustava.

„Dozvolite da vas informišemo da je Srpska pravoslavna crkva samo primila prava koja proizilaze iz Ahtisarijevog paketa, dok je odbila odgovornosti. Dakle, ona uživa sve garancije i privilegije koje proizilaze iz Ahtisarijevog paketa (i Ustava Kosova), ali crkva odbija da prizna državu Kosovo, što je preduslov da uživa svoja prava“.

Tvrde da institucije za kosovsko kulturno nasleđe imaju ograničen pristup pravoslavnim crkvama, jer, pravoslavno sveštenstvo na Kosovu „nije pokazalo potrebnu volju da sarađuju, niti da se integrišu“.

Na ovo pismo reagovao je danas i iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić

„Srbija zadržala opljačkanu arhieološku i etnološku kolekciju Kosova“

Kurti i Osmani u pismu takođe navode da je Srbija „otvoreno lobirala“ protiv prijema Kosova u UNESCO 2015. godine, ali je optužuju i da „nastavlja da nepravedno zadržava opljačkanu arhieološku i etnološku kolekciju Kosova i zadala najteži udarac tokom rata 1998-1999“.

„Kada su srpske snage oštetile i uništile hiljade mesta kosovskog kulturnog nasleđa. Ova uništavanja kosovskog kulturnog blaga opisana su kao zločini protiv čovečnosti u osuđujućoj presudi u Haškom trubunalu. I nakon svega ovoga iz Srbije nije usledilo niti prihvatanje odgovornosti, niti izvinjenje, niti nadoknada štete. Nakon toga ona je pojačala svoj rat drugim sredstvima sa jedne strane, a sa druge nastavlja da instrumentalizuje pravoslavne crkve, kako bi održala aspiracije za teritorijalnu ekspanziju“.

„Dečani ne smeju da imaju vezu sa političkim dijalogom Kosova i Srbije“

Da bi „otkrili ovu zakomufliranu političku svrhu, između mnogih netačnosti koje sadrži tekst o nominaciji“, u pismu ovaj dvojac kao primer navodi pasus kojim se namerava, kako oni tvrde, da se uspostavi veza između potrebe za zašititu Visokih Dečana i političkih razgovora između Kosova i Srbije.

„Vaš program sedam najugruženijih od kada je osnovan 2013. godine služio je kao crvena zastavica za opasnost i pretnje važnih spomenika. Međutim, mi mislimo da je ovo prvi put da se ovaj program može upotrebiti kao sredstvo kojim bi stupila jedna skrivena i neprincipijalna agenda koja nema nikakve veze sa kulturnim nasleđem. Ukoliko prođe, to će biti vrlo opasan presedan. Ekstremna politizacija kulturnog nasleđa ne služi u ispravne svrhe, već posebnim interesima državama koje zloupotrebljavaju evropske i međunarodne platforme za kulturnu saradnju koja doprinosi miru i opštem prosperitetu. Manastir Dečani je u dobrom stanju, uživa sve ustavne i pravne garancije, kao i kompletnu bezbednost bez ikakve pretnje. To je jedan od manastira na koji je kosovska država i društvo ponosno, kao što je to bio slučaj kroz istoriju. Nastavićemo takođe da ga štitimo sa mnogo ljubavi i posvećenosti“.

Sve ove navode Kurti i Osmani izneli su kako bi zaključili sledeće:

„Manastir Dečani nije i ne treba da ima bilo kakvu vezu sa političkim dijalogom između Kosova i Srbije. Pokušaj da se izgradi ovakva veza između njih je veštačka i nestabilna i kao takva treba da se odbije“.

U zaključku pisma Kurti i Osmani su još jednom izneli svoje „duboko uverenje“ da Visoki Dečani ne ispunjavavaju uslove da se nađu na ovoj listi, dok su Evropi Nostri poručili to da nemaju sumnju da će konačna odluka organizacije koja uđiva visoku reputaciju biti „utemeljena, nepristrasna, profesionalna i poštena“.

Pozvali su ih na zajednički sastanak kako bi radili na unapređenju i očuvanju kulturne baštine, a posebno su srećni što su i dve organizacije sa Kosova članice Europa Nostra.

Da su Kurti i Osmani 18. marta uputili pismo Europa Nostri kosovska javnost saznala je jutros kada je kosovsko ministarstvo kulture, omladine i sporta objavilo sadržaj pisma.

Odluka da je manastir Visoki Dečani uvršten na listu sedam najugroženijih mesta u Evropi objavljena je juče i o tome su izvestili i kosovski mediji.

Tako je Koha objavila juče tekst sa naslovom „Manastir Dečani u ‘opasnosti’ – trijumf Srbije, tišina Kosova„.

Europa Nostra zahvalila na pismu, čestitala izbornu pobedu, prihvatila sastanak i donela odluku

Ove nedelje izvršni direktor Europa Nostra Herman Parcinger (Hermann Parzinger) uputio je pismo Osmani i Kurtiju. Znatno kraćeg sadržaja od svojih prethodnika, čestitao je dvojcu na izbornoj pobedi, poželeo uspeh njima i Kosovu na evropskom putu, zahvalio se i pozdravio posvećenost zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa, te ih obavestio da će konačna odluka uslediti 8. aprila.

U nastavku objavljujemo izvorni prevod pisma, koji je u originalu na engleskom KoSSevu uputila Europa Nostra, uz podsećanje na to da je, kako su naveli, njihov cilj da posluže kao „katalizator za pozitivnu promenu“, a ne da se „ovo pitanje koristi za dalje političke podele“.

Pre svega, čestitamo vam na nedavnom izboru za predsednika, odnosno premijera Kosova. Želimo vam svaki uspeh u ispunjavanju važne odgovornosti u korist osiguranja evropske budućnosti vaše zemlje i njenih građana.

Zahvaljujemo vam se na vašem pismu od 18. marta koje ste uputili Odboru Europa Nostre i Savetodavnom odboru naših 7 najugroženijih programa. Želim da vas uverim da smo pažljivo ispitali vaše stavove u vezi sa Manastirom Deçan/Dečani, koji je upisan na Listu ugrožene svetske baštine i ušao je u uži izbor na našu listu 7 najugroženijih lokacija u Evropi za 2021. godinu.

Imajte na umu da će ovogodišnja konačna Lista 7 najugroženijih lokacija u Evropi javnosti biti saopštena 8. aprila 2021. Želimo da podsetimo na to da se objavljivanjem takve liste svake godine, Europa Nostra i naš partner, Institut Evropske investicione banke, obavezuju da će delovati kao katalizatori pozitivnih promena i dijaloga orijentisanog ka budućnosti i značaju za zaštitu evropskog ugroženog nasleđa.

U svetlu gore navedenog, pozdravljamo vašu snažnu posvećenost zaštiti i unapređenje kulturnog i prirodnog nasleđa na Kosovu, koje čini deo zajedničkog kulturno nasleđe Evrope i sveta. Zahvaljujem se na vašem pozivu za sastanak kako bismo razgovarali o načinima na koje možemo razviti buduću saradnju.

Veoma se nadamo da će uskoro biti moguće ponovo putovati i organizovati posetu Kosovu. U međuvremenu, možemo predložiti da uspostavimo virtuelni konferencijski poziv negde u narednim nedeljama. U okviru naše snažne posvećenosti pravilnoj zaštiti kulturnog i prirodnog nasleđa na zapadnom Balkanu, kao vitalna komponenta njihovog evropskog puta i u budućnosti, radujemo se saradnji sa javnim i privatnim telima aktivnim na polju kulturnog nasleđa na Kosovu, kao i u svim ostalim zemljama regiona.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.