Beograd i Prištinu ubuduće će povezivati avioni Jurovingsa. Kako je za DW potvrđeno u toj nemačkoj kompaniji, planirani su letovi „više puta nedeljno“ avionima Erbas A320. Ipak, još nije poznat datum prvog leta.
U Jurovingsu za DW kažu da su „razna pitanja komercijalnog karaktera još otvorena“. Početak letova još nije određen, a planira se letenje „više puta nedeljno“, kao što je za DW preneo predstavnik Jurovingsa za štampu Florijan Grencderfer. Prema njegovim rečima, Jurovings već ima svoju bazu u Prištini, dakle sedište flote koja deluje iz tog mesta.
Osim toga, Jurovings je jedna od vodećih aviokompanija kada je reč o letovima za Jugoistočnu Evropu, pa je tako, navodi dalje Grencderfer, vodeća na kosovskom i hrvatskom tržištu. Izjavi o namerama prethodili su intenzivni pregovori i usaglašavanja koje je pokrenuo i vodio ambasador SAD u Nemačkoj, Ričard Grenel.
Kako je ranije za DW izjavio generalni direktor Kosovske uprave civilnog vazduhoplovstva Eset Beriša, to je prvi korak ka otvaranju koridora i ka drugim susednim državama iz kosovskog vazdušnog prostora koji od 1999. kontroliše NATO odnosno Kfor.
Model A320
Što se tiče aviona koji će prevoziti putnike između Prištine i Beograda, reč je o Erbasovom modelu A320. To će ubuduće biti još jedini model kojim će ta firma raspolagati zbog racionalizacije poslovanja. Reč je o avionu sa 180 sedišta za letove kratke i srednje dužine.
U Jurovingsovoj konfiguraciji ti avioni imaju tri vrste prostora za putnike: tzv. biznis-klasu, sekciju sa većim odstojanjem između sedišta (više prostora za noge) i standardnu sekciju sa oko 90 sedišta u zadnjem delu letilice.
Baza u Prištini
Jurovings je prevoznik sa direktnim vezama između svojih destinacija (Point-to-point-carrier) i najveći deo njegove ponude se odvija između nemačkih aerodroma i „evropskog inostranstva“.
Tome treba dodati i letove sa polaznih destinacija koji se nalaze na nemačkom govornom području. Jurovings tako leti iz šest gradova u Austriji i tri grada u Švajcarskoj. Nakon velikog restrukturiranja početkom 2019. godine, ta firma se gotovo potpuno povukla iz prekookeanskih letova i trenutno leti na još šest destinacija u SAD, na Kubi i u Dominikanskoj Republici.
U julu ove godine, vlasnica Jurovingsa Lufthanza odlučila je da smanji broj baza Jurovingsa, zatvori „manje baze koje nisu profitabilne“ i poveća obrt u bazama koje donose zaradu. Među ovim potonjim su aerodromi u Diseldorfu, Štutgartu, Kelnu/Bonu i Hamburgu. Pored njih, postoji još devet baza među kojima su recimo Palma de Majorka, ali i Priština. Linija Priština-Beograd će biti prva avio-linija Jurovingsa u kojoj su i polazni i dolazni aerodrom van nemačkog govornog područja.
Povezani članci:
Grenel: Ovo je samo početak svetle budućnosti koju predviđamo za Srbiju i Kosovo
Vučić: Borili smo se za to da „Er Srbija“ ne leti za Prištinu
KOHA: „Dovedena u pitanje kosovska državnost u potpisanom dokumentu o liniji Priština-Beograd“
Gazeta Express (DOKUMENT): Sporazumom o avio-liniji između PR-BG ukidaju se takse
Đurić o letu BG-PR: Obavestićemo KFOR i UNMIK da spajamo naša dva grada
Eset Beriša o detaljima sporazuma o avio-liniji Beograd-Priština
Reakcije na vest o avio-liniji Beograd Priština za sada negativne
Tramp o avionskoj liniji BG – PR: Svi su rekli da je nemoguće
Đurić: Borba za Srbiju na KiM je borba za ljude, uskoro avion za Prištinu
Comments
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
