Kurti u Tirani: Nekadašnje pokrajinske deobe, nazadna prepreka i danas, zakunimo se da ćemo raditi za Otadžbinu

Albanci sutra proslavljaju 28. novembar Dan zastave, odnosno 110. godišnjicu nezavisnosti Albanije. U Tirani je tim povodom danas održana zajednička svečana sednica kosovske i albanske skupštine, koja je okupila najviše političke predstavnike sa, kako se to danas moglo čuti, „obe strane Drima“.

Ključne poruke sa skupštinske govornice bile su o dve zemlje kao faktoru stabilnosti u regionu, njihovom mestu u EU, jačanju veza i granicama koje treba da budu samo formalne, apsurdu da Kosovo još uvek nije dobilo viznu liberalizaciju, ali i pregršt poruka o nepravednom boravku bivših vođa OVK u Hagu zbog sumnje na ratne zločine, jer je upravo borba OVK u ovom parlamentu i danas prikazana kao čista, herojska i oslobodilačka i kao deo albanskog sna o ujedinjenju i oslobođenju.

„Ono što su naši preporoditelji započeli u Prizrenu 1878. godine definisano je kao putanja u Valoni 1912. godine i zaključeno u Prekazu 1998. godine“, jedna je od sličnih poruka.

Govorilo se o ujedinjenju u srcu, koje ne mora da bude na mapi.

Svetski poznata pevačica, poreklom sa Kosova Dua Lipa, dobila je danas i albansko državljanstvo, koje joj je uručio predsednik Albanije Bajram Begaj uz obrazloženje da je ona učinila sve Albance sveta ponosnim.

Posebne čestitke uputio je i kosovski premijer Aljbin Kurti. On dolazi iz pokreta Samoopredeljenje koje je godinama zvanično baštinilo ideju „samoopredeljenja“ albanskog naroda na ujedinjenje. Iako se svojevremeno protivio čak i kosovskoj zastavi, zagovarajući samo jednu državu – Albaniju, poslednjih godina on zvanično zastupa Kosovo, dok je ova stranka iz svojih dokumenata iščistila eksplicitne poruke o ujedinjenju.

„Vaši preci su dali krv, znoj i kapital toj ideji i projektu, koji nosi ime Albanija, domu svih Albanaca, otvorenom za prijatelje, garantujući prava manjinama, doprinoseći miru, demokratiji i zaštiti svih. Srećan praznik našeg nacionalnog identiteta. Srećan 28. novembar, istorijska godišnjica Skenderbega u Kroji, Ismaila Ćemaljija u Valoni i Adema Jašarija u Prekazu“, poručio je Kurti.

Osvrnuvši se na ulogu Ismailja Ćemaljija, kojem je kosovski akademik Redžep Ćosja danas poklonio hvalospev, Kurti je podsetio na to da je zapravo deklaraciju o nezavisnosti pre 110 godina napisao prvi albanski ministar obrazovanja Luiđ Gurakući, koji je podigao glas, nakon Londonske konferencije protiv „rasparčavanja albanskih zemalja“, odnosno svake fragmentacije.

O toj „fragmentaciji“ je Kurti govorio danas, kao okosnici svog obraćanja, odnosno o tome da Albanci treba da zaborave na razlike, i da se zapitaju – da li uvek i svuda ispunjavaju dužnost koju su imali prema Otadžbini.

„Pokrajinske deobe, bajraktarizmi, tada su bile zaostala prepreka, nazadna su prepreka i danas. Zakunimo se zakletvom naših baka da ćemo se danas i ubuduće zaista truditi za dobro Otadžbine, za prosperitet nacije, za čast naše zastave“, poručio je.

Obraćajući se poslanicima sa „sestre i braćo“, kazao je:

„Naš javni prostor, politika, kultura, privreda, nisu feudi začepljeni čepovima, već zajednička, tvrđava u koju stavljamo sve iz jednog kamena. Moramo češće da budemo zajedno, i to ne samo na proslavama. I ne samo mi političari. Moramo da radimo zajedno, da delimo ideje jedni sa drugima, da prihvatimo različite perspektive i kritike jedni drugih, odnosno da radimo zajedno“.

Kurti je skrenuo pažnju da Albanci danas ujedno obeležavaju i 25 godina od „javnog proglašenja Oslobodilačke vojske Kosova“ u Lauši.

„Kada je na sahrani učitelja Haljita Gecija ubijenog od strane srpskih snaga, Redžep Seljimi čitao izjavu, na njegova dva krila stajali heroji Mujea Krasnići i Daut Haradinaj. Radimo sada za budućnost, ali poštujemo prošlost koja nas čini da danas i hodamo zajedno“, poručio je kosovski premijer.

Tvrdi da se na Kosovu raduju svakom uspehu Albanije, bez obzira na to ko bio na vlasti. Nabrajajući ono što vidi kao uspeh ove zemlje, od članstva u NATO, SB UN, preko kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, Kurti je poručio da će oni biti još veći, te da je siguran da se i Albanija sa druge strane raduje uspesima Kosova.

Nabrajajući zajedničke poduhvate – od enciklopedijskog rečnika, preko ujedinjenja tržišta rada, aktuelnog procesa ujedinjenja carinskog i poreskog sistema, do zajedničkih investicija u studiju izvodljivosti pruge Drač-Priština, Kurti je dodao:

„Biće u samom centru Balkana, u blizini raskrsnice puteva gde se spajaju sever i jug, istok i zapad našeg poluostrva“.

Nabrajajući zajedničke probleme, istakao je odliv mladih, kazavši da oni imigracijom istovremeno jesu i izvor „demokratizacije i kulture koju dobijaju u razvijenim društvima u koja odlaze da žive i rade“.

Obećao je da sve teritorije na kojima žive Albanci -„u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Dolini biće izgrađene, takođe uz pomoć Albanije i Kosova“.

„Znam da još uvek nismo uradili dovoljno da im vratimo poverenje u institucije, u pravdu, u državu, u politiku, pa da odgajanje dece u domovini smatrate najboljom opcijom. Ali garantujem vam da ćemo ovu bitku voditi do kraja i da ćemo je dobiti uz vašu pomoć“, poručio je Kurti.

O porukama sa današnjih dešavanja iz Albanije:

Rama: Priznanje Kosova uslediće pre ili kasnije

Kurti u Tirani: Nekadašnje pokrajinske deobe, nazadna prepreka i danas, zakunimo se da ćemo raditi za otadžbinu

Konjufca: Epopeja OVK uklonila srpskog okupatora, otvorivši put nezavisnosti Kosova kao što je Prizrenska liga utrla put proglašenju nezavisnosti Albanije

Ćosja čestitao 28. Novembar: Istorija je dala za pravo, može se nadati da će etnička Albanija biti u potpunosti izgrađena

U Tirani zajednička sednica kosovske i albanske skupštine: 28. Novembar – „pečat albanskom istorijskom pravu

Poslanik PDK uoči zajedničke sednice Kosova i Albanije: Glasati za ujedinjenje u konfederaciju

Mehaj u Albaniji sa porodicom bivšeg pripadnika OVK: „Nepravedno su postavili granicu između nas“

Džačka u PR: Albanci danas važan faktor stabilnosti i mira u regionu

U nedelju zajednička sednica kosovske i albanske skupštine



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.