Rama: Priznanje Kosova uslediće pre ili kasnije

FOTO: Edi Rama FB

Albanci sutra proslavljaju 28. novembar Dan zastave, odnosno 110. godišnjicu nezavisnosti Albanije. U Tirani je tim povodom danas održana zajednička svečana sednica kosovske i albanske skupštine, koja je okupila najviše političke predstavnike sa, kako se to danas moglo čuti, „obe strane Drima“.

Ključne poruke sa skupštinske govornice bile su o dve zemlje kao faktoru stabilnosti u regionu, njihovom mestu u EU, jačanju veza i granicama koje treba da budu samo formalne, apsurdu da Kosovo još uvek nije dobilo viznu liberalizaciju, ali i pregršt poruka o nepravednom boravku bivših vođa OVK u Hagu zbog sumnje na ratne zločine, jer je upravo borba OVK u ovom parlamentu i danas prikazana kao čista, herojska i oslobodilačka i kao deo albanskog sna o ujedinjenju i oslobođenju.

„Ono što su naši preporoditelji započeli u Prizrenu 1878. godine definisano je kao putanja u Valoni 1912. godine i zaključeno u Prekazu 1998. godine“, jedna je od sličnih poruka.

Govorilo se o ujedinjenju u srcu, koje ne mora da bude na mapi.

Albanski premijer Edi Rama je u nadahnutom govoru o istoriji Albanaca od „Skadra do Janjine, od Valone i Prištine“, govorio pojedinačno o tragičnim sudbinama potpisnika deklaracije nezavisnosti iz 2012.

Time je napravio uvod za ono što je naveo da ni danas „nisu bolji u odnosu na sebe“.

„Okrećući stranicu danas, dozvolite mi da sa vama podelim uverenje da Albanci nikada nisu bili bolji u odnosu na strance, ali opet ni danas ne verujem da su Albanci bolji u odnosu na sebe“, kazao je Rama.

Smatra da sa druge strane ne bi „bilo fer“ da ima onih koji bi sada kazali: „Da, mi smo zamišljali da na 110. godišnjicu nezavisnosti Albanije Kosovo bude slobodno, da bude suvereno i da je njegova nezavisnost konačna“.

„Kao što verujem da će njegovo konačno priznanje doći pre nego kasnije i da Kosovo neće čekati onoliko koliko je čekalo od proglašenja nezavisnosti, već da konačno bude međunarodno priznato i da bude prisutno u svakom slučaju opšte organizacije sveta u kome živimo“, kazao je Rama.

Kaže, da sa druge strane, još „opipljiviji i upečatljiviji“ je pogled na Severnu Makedoniju, mestu gde je albanski jezik i dalje bio viđen kao nepoželjan pre više godina, a albanska zastava se i „dalje smatrala provokacijom“.

„To je bilo mesto gde ne verujem da ima mnogo onih koji danas mogu imati hrabrosti da kažu da su znali da će na 110. godišnjici nezavisnosti Albanije, albanski biti službeni jezik, da će biti najviše učešće Albanaca u vlasti i institucijama i čak da će imati predsednika albanske skupštine“, navodio je dalje Rama, dodajući i:

„Isto tako, ne verujem da je bilo mnogo onih koji su predvideli da će doći dan kada će Crna Gora imati premijera Albanca, kao danas, a definitivno da su prava Albanaca u celini višestruko naprednija i višestruko više prihvaćena kao takva nego što su ikada bila“.

Odnose Kosova i Albanije ocenio je kao više nego odlične“, te da, iako „dve države“, one su „ujedinjene jednim srcem“.

Da su odnosi produktivniji nego ikad, pokazuju godišnji sastanci dve vlade, ali još više „volja i povećane sposobnosti“ da se u praksi sprovede saradnja u obostranom interesu.

I Rama je izlistao isto ono čime se pohvalio i Kurti: trgovina, sloboda kretanja – „koja je do juče izgledala kao nemoguća misija“, zajednički bukvar, rad na enciklopedijskom rečniku i istoriji Albanaca, te rad u energetici, kao „najveće delo za budućnost“ uz „luke i železnice“.

„Za železnicu sada imamo ponuđače, široku grupu kompanija iz najvećih u Evropi koje su se prijavile da urade studiju izvodljivosti koju su zajedničkim odlukama naručile obe vlade. U međuvremenu, i pored svih ćaskanja, početkom sledeće godine započinjemo i sa međunarodnim konkursom za novu luku Drač, koja će biti izgrađena u Porto Romanu i ako sve bude po planu, početkom drugih 6 meseci naredne godine, bićemo na licu mesta sa novom lukom Porto Romano koja će biti zajednička luka, koja se proteže od Drača do Prištine i Struge sa dve luke koje će biti povezane železnicom, dok za prugu Drač-Priština, sada ulazimo u fazu studije izvodljivosti. Za drugu železnicu smo u intenzivnim razgovorima sa Evropskom komisijom u saradnji sa vladom Severne Makedonije. To su činjenice i nadam se da će nam se 12. decembra premijer Kosova i ministri oblasti pridružiti na velikoj javnoj prezentaciji finalnog projekta. Nakon što smo javno predstavili koncept za Novu luku, 12. decembra ćemo javno predstaviti finalni projekat kompanije ‘Roial Haskoning’, koji će biti podnet za međunarodni konkurs početkom sledeće godine i, kao što sam rekao, počinje rad na početku drugih 6 meseci 2023“.

U zaključku svog govora, albanski premijer je istakao dva imena za koja, kako je poručio, se ne može zamisliti 110. godišnjica deklaracije iz Valone:

„Demokratski savez Kosova i Oslobodilačka vojska Kosova i jedni i drugi su prirodno vezani za Ibrahima Rugovu, danas velikog odsutnog, pošto je prerano preminuo, ali sa izvršenom misijom, i Hašima Tačija, još jednog danas velikog odsutnog, u ovoj sali, koji je privremeno odvojen od nas, ali sa stalnom misijom“.

Šta označava 110. godišnjica nezavisnosti Albanije?

Grupa albanskih prvaka je u Valoni 28. novembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.

To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.

Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.

Ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912, potekla je na Prizrenskoj ligi 1878, upravo obuhvatajući prostor tadašnja četiri vilajeta – Kosovski, Bitoljski, Skadarski i Janjinski.

Šta su poručili ostali govornici, u:

Konjufca: Epopeja OVK uklonila srpskog okupatora, otvorivši put nezavisnosti Kosova kao što je Prizrenska liga utrla put proglašenju nezavisnosti Albanije

Ćosja čestitao 28. Novembar: Istorija je dala za pravo, može se nadati da će etnička Albanija biti u potpunosti izgrađena

U Tirani zajednička sednica kosovske i albanske skupštine: 28. Novembar – „pečat albanskom istorijskom pravu

Poslanik PDK uoči zajedničke sednice Kosova i Albanije: Glasati za ujedinjenje u konfederaciju

Mehaj u Albaniji sa porodicom bivšeg pripadnika OVK: „Nepravedno su postavili granicu između nas“

Džačka u PR: Albanci danas važan faktor stabilnosti i mira u regionu

U nedelju zajednička sednica kosovske i albanske skupštine



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.