Ćosja čestitao 28. Novembar: Istorija je dala za pravo, može se nadati da će etnička Albanija biti u potpunosti ostvarena

FOTO: Redžep Ćosja (Rexhep Qosja)

Albanci sutra proslavljaju 28. novembar Dan zastave, odnosno 110. godišnjicu nezavisnosti Albanije. U Tirani je tim povodom danas održana zajednička svečana sednica kosovske i albanske skupštine, koja je okupila najviše političke predstavnike sa, kako se to danas moglo čuti, „obe strane Drima“.

Ključne poruke sa skupštinske govornice bile su o dve zemlje kao faktoru stabilnosti u regionu, njihovom mestu u EU, jačanju veza i granicama koje treba da budu samo formalne, apsurdu da Kosovo još uvek nije dobilo viznu liberalizaciju, ali i pregršt poruka o nepravednom boravku bivših vođa OVK u Hagu zbog sumnje na ratne zločine, jer je upravo borba OVK u ovom parlamentu i danas prikazana, kao čista, herojska i oslobodilačka i kao deo albanskog sna o ujedinjenju i oslobođenju.

„Ono što su naši preporoditelji započeli u Prizrenu 1878. godine definisano je kao putanja u Valoni 1912. godine i zaključeno u Prekazu 1998. godine“, jedna je od sličnih poruka.

Čestitkama za 28. novembar i upravo hvalospevom Valoni i Ismailju Ćemalju (Ismail Qmali), koji je u Valoni 1912. proglasio nezavisnost Albanije, ali koja nije bila međunarodno priznata u granicama koje su Albanci zacrtali, oglasio se i kosovski akademik Redžep Ćosja (Rexhep Qosja).

Podsetivši na odluke Albanaca u Valoni 1912, da proglase nezavisnost „svih albanskih zemalja“, ali i na ishod sa Londonske mirovne konferencije naredne godine na kojoj je priznata teritorija koja uglavnom danas predstavlja Republiku Albaniju, Ćosja je poručio:

Balkanski susedi i velike sile, međutim, nisu uspele da preuzmu od albanskog naroda ideju ujedinjenih Albanaca, koja je pokretala albansku istoriju kroz 20. vek i nastavlja da je pokreće danas, u 21. veku.

Za Ćosju će plod ove ideje koja je pokrenula albansku istoriju, biti znatno kasnije i Oslobodilačka vojska Kosova.

„Koja će svojom herojskom borbom i uz podršku snaga SAD i NATO-a konačno osloboditi Kosovo od okupacije Srbije i Jugoslavije“, naveo je akademik iz Prištine.

Utvrdivši da je istorija liderima iz Valone da proglase „etničku Albaniju“, dala za pravo, i konstatujući da je ovakva država danas „samo delimično ostvarena“, sa „dve nezavisne slobodne zemlje“, ovaj akademik naglašava“: „Može se nadati da će se neminovno u potpunosti ostvariti“.

Šta označava 110. godišnjica nezavisnosti Albanije?

Grupa albanskih prvaka je u Valoni 28. novembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje. To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore. Ugovorom je potvrđeno postrojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.

Ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912, potekla je na Prizrenskoj ligi 1878, upravo obuhvatajući prostor tadašnja četiri vilajeta – Kosovski, Bitoljski, Skadarski i Janjinski.

U nastavku objavljujemo izvorni prevod Ćosjinog teksta sa albanskog koji je objavio na svojoj Fejsbuk stranici:


ISTORIJA I PATRIOTIZAM BIRAJU
Ismailj Ćemalji
Srećan 28. novembar.

Koliko je veoma važan, koliko zaslužen, kako veliki je postao svojim najvećim istorijskim delom: proglašenje nezavisnosti Albanije.

Da uradi ono što će biti učinjeno u istoriji svog naroda, pripremili su ga domovina i istorija. Bio je mudar i dostojanstven, odlučan i velikog srca, hrabar i razborit, principijelan i dalekovid. Jasno rasuđivanje, strogo držanje i impresivna elokvencija, učinili su njegovu ličnost superiornom i fascinantnom.

Svojim udruženim delovanjem bio je gospodar situacija i gospodar vremena.

Zahvaljujući takvim vrlinama, on će postati lider albanskog nacionalnog pokreta u njegovim najodlučnijim trenucima.

Bistar um, veliko političko iskustvo i muževna odlučnost omogućiće mu da odabere dan i mesto za proglašenje svog velikog dela: za proglašenje nezavisnosti Albanije.

A ovaj dan je bio 28. novembar 1912. godine.

A ovo mesto je bila herojska Valona.

Na današnji dan i na ovom mestu okupio je delegate iz svih albanskih pokrajina, koji su proglasili Albaniju „nezavisnom, slobodnom i nezavisnom“ u svim albanskim zemljama. Ali Konferencija ambasadora u Londonu 1913. dala je Albaniji više od polovine zemalja i više od polovine albanskog stanovništva od 28. novembra 1912. godine. Balkanski susedi i velike sile, međutim, nisu uspele da preuzmu od albanskog naroda ideju ujedinjenih Albanaca, koja je pokretala albansku istoriju kroz 20. vek i nastavlja da je pokreće danas, u 21. veku.

Plod ove ideje koja je pokrenula albansku istoriju biće Oslobodilačka vojska Kosova, koja će svojom herojskom borbom i uz podršku snaga SAD i NATO-a konačno osloboditi Kosovo od okupacije Srbije i Jugoslavije.

Potomci Ismaila Ćemaljia, Luiđija Kurakućija, Ise Boletinca, Hasana Prištine i drugih delegata Skupštine Valone danas imaju dve „slobodne i nezavisne“ države – Albaniju i Kosovo. Njihova ideja o nacionalnoj državi je tako delimično napravljena. Ali ako im je istorija dala za pravo, a njihova nacionalna ideja – etnička Albanija danas je samo delimično ostvarena, može se nadati da će se neminovno u potpunosti i ostvariti.

Ismail Ćemalji u istoriji albanskog naroda ostaje zauvek obeležen kao državnik koji je osnovao državu Albaniju sa granicama koje danas ima; kao veliki prorok etničke Albanije za to šta će biti sutra; kao liberalni demokrata, koji je započeo demokratsko upravljanje u narodnom životu i kao Čovek, koji je svoj politički talenat na najdostojnije načine iskoristio za najvažnije poslove svog naroda – odnosno ostaje obeležen kao Ličnost, koja je izvršila vodeću misiju, preteču u ovoj priči. Razumljivo je zašto je narod, prost narod sa kojim se poistovetio, tako dobro cenio ovu misiju kada su je opevali u stihovima: Vi ste Smailj Ćemalji. Posle tebe dolazi istorija.

PRIRODA I ISTORIJA BIRAJU
VLORANIMA

Valona je grad lepote i Valona je grad albanske slave.

A ovu Lepotu koja spaja more i kopno Valoni je poklonila geografija.

I ovu slavu, koja spaja prošlost i sadašnjost, Valoni je poklonila istorija.

Geografija i istorija su, među svim albanskim gradovima, 28. novembra 1912. izabrali Valonu za albansko ujedinjenje uma i srca.

Geografija i istorija su izabrale da Valona bude upravo ono što je učinjeno u novoj istoriji albanskog naroda iz više razloga: geografski položaj ju je učinio pogodnijom za veliki događaj koji će se tamo odigrati; njeni viziri, njen zamak i njena obala prirodno su je činili zaštićenijom od opasnosti koje su joj tih dana mogle pretiti; tradicija muškosti i hrabrosti njenih stanovnika i okoline bila su najsigurnije garancije za zaštitu istorijskih ličnosti koje će tamo doći i velikog istorijskog dela koje će stvoriti.

Ali, geografija i istorija su izabrale Vloru da izvrši istorijsku misiju koju će izvršiti i to iz još jednog velikog razloga: takođe zato što je to bio grad u kojem je rođen njen veliki državnik: Ismail Ćemalji.

Vloranin Ismail Ćemalji je bio taj kojeg je majka priroda pripremila da postane ono što će postati u istoriji albanskog naroda: on je bio vođa rođen za vreme u kome će se donositi istorijske odluke o sudbini albanskog naroda.

Bio je principijelan i dostojanstven, čvrst i velikodušan, hrabar i razborit, dalekovid i dalekosežan. Njegovo jasno rasuđivanje, njegovo skromno držanje, njegova impresivna elokvencija učinili su njegovu ličnost superiornom i fascinantnom. Svojim ujednačenim postupcima i svojim proročkim mislima bio je gospodar situacija i, kako se za njega dobro kaže, gospodar vremena.

Uz sve ove vrline, on je bio dugoočekivani vođa, koji je dat albanskom narodu. Zahvaljujući navedenim kvalitetima, uspeće da postane lider albanskog nacionalnog pokreta u njegovim najodlučnijim trenucima.

A upravo će ovaj veliki vođa moći 28. novembra 1912. godine u Valoni da okupi preporoditelje i druge rodoljube, čije su misli i postupke određivale moralne i duhovne vrednosti, a ne materijalna okorist.

Tog dana u Valoni su se udružili oni čije je misli i postupke odredio veliki ideal: da se Albanija učini slobodnom i da Albanac bude gospodar svoje zemlje.

Tog dana, u Valoni, ovi idealisti su podigli crveno-crnu zastavu, sa dvoglavim orlom, kao simbolom, posle toliko vekova – preporođene Albanije.

I tog dana, u Valoni, ovi idealisti su održali skupštinu sa pozvanim delegatima iz svih albanskih pokrajina.

Tu skupštinu, u koju zbog ratova koji su se vodili na Balkanu i u albanskim zemljama jedan broj delegata nikada nije stigao, predvodio je pokojni velikan Ismail Ćemalji.

I, u toj skupštini, Albanija je proglašena „jedinstvenom, slobodnom i nezavisnom“, koju čine sve zemlje u kojima su Albanci bili jedino stanovništvo ili velika etnička većina, koju će buduće generacije uvek naizvati etnička Albanija.

U toj skupštini je stvorena prva vlada nezavisne Albanije koju su činili ministri koji su svoju otadžbinu i narod stavili iznad svog bogatstva, blagostanja i života.

I, za prvog od ovih ministara je izabran veliki Vljoranin, Ismail Ćemalji.

Počevši od tog velikog dana, najvećeg u njihovoj istoriji, Albanci se okupljaju u Valoni i slave 28. novembar 1912. godine.

Sada, 28. novembra, Albanci se ne okupljaju i slave kao republikanci, socijalisti ili demokrate; čak ni kao toske ili gege; niti kao katolici, pravoslavci ili muslimani; u Valoni, u spomen i čast 28. novembra, Albanci se okupljaju i slave samo kao Albanci. Kao ujedinjeni Albanci, to će neminovno učiniti Ujedinjenu Albaniju – etničku Albaniju.

Sa idejom ujedinjenja u umu i srcu, oni ispunjavaju nasleđe svojih slavnih predaka koji su žrtvovali sve što su imali za nezavisnost Albanije.

Tako je bilo poslednjih 28. novembara.

To će biti sledećeg 28. novembra.

Tako će uvek biti.

Tako će biti dok bude Valonaca i Valone, a uvek će ih biti.

Ovu veliku, nacionalnu istorijsku ulogu iz Valone niko nikada neće moći da preuzme. Nikada. Jer istorija i geografija su Valoni dale tu veliku, nacionalnu istorijsku ulogu. Jer ta velika, nacionalna istorijska uloga Valone je u umu i srcu svih albanskih rodoljuba, kao što je bio i njen pesnik, koji je u njihovo ime pevao:

Imam Vloru i Vloru kao pomoć u svom srcu.
Danju imam Svetlost, noću imam Snove.

O porukama sa današnjih dešavanja iz Albanije:

U Tirani zajednička sednica kosovske i albanske skupštine: 28. Novembar – „pečat albanskom istorijskom pravu

Poslanik PDK uoči zajedničke sednice Kosova i Albanije: Glasati za ujedinjenje u konfederaciju

Mehaj u Albaniji sa porodicom bivšeg pripadnika OVK: „Nepravedno su postavili granicu između nas“

Džačka u PR: Albanci danas važan faktor stabilnosti i mira u regionu

U nedelju zajednička sednica kosovske i albanske skupštine



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.