Prištinski zvaničnici sve učestalije povlače paralelu između Rusije i Ukrajine i Srbije i Kosova. Poslednji događaji na istoku samo su izazvali nove spekulacije i pozive na „oprez kako bi se sačuvao Sever“. Dok jedni pozivaju da se što pre sagradi baza KBS-u južnom delu Mitrovice jer „odatle može u potpunosti da se nadgleda Sever“, kosovska predsednica upozorava Beograd da će u slučaju napada da se suoči sa Kosovskom policijom, KBS-om, ali i NATO-om.
Na istoku je juče u ranim jutarnjim satima došlo do invazije kada je ruski predsednik, Vladimir Putin, ovlastio vojsku da sprovede operaciju u Donbasu u Ukrajini, a ukrajinski predsednik proglasio ratno stanje za celu zemlju. Ruski predsednik kazao je da se odlučio na vojnu akciju jer je bio „primoran“ na to, odnosno, zbog toga što je Zapad odbio da obrati pažnju na ruske bezbednosne zahteve.
Potez Rusije je, međutim, naišao na osudu Zapada, ali i mnogih u regionu, uključujući i Prištinu, uz uvođenje novih sankcija.
Najviši prištinski zvaničnici oglašavali su se u više navrata, a potom u večernjim satima i zajedničkom izjavom u kojoj su još jednom osudili potez Rusije i podržali Ukrajinu.
Ujedno su poručili da će zajedno sa saveznicima da se suprotstave „destabilizujućim tendencijama Rusije prema regionu Zapadnog Balkana“.
Prištinski zvaničnici neretko su i u prošlosti Rusiju optuživali da „destabilizuje region“ i to uz pomoć Srbije.
U poslednjih mesec dana kada je zapad sve češće najavljivao da će Rusija da napadne Ukrajinu pa sve do danas, ovakve tvrdnje su se samo učestalile.
„Rusija agresivna u istočnoj Evropi, Srbija će biti još agresivnija na Balkanu“
Tako je poslanik Enver Hodžaj, nakon odluke ruskog predsednika da prizna Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini kao nezavisne i odobri slanje trupa kazao da je Ukrajina prvi front, a Balkan drugi, te da je „Kosovo na prvoj liniji“.
Hodžaj je na današnjoj sednici kosovske skupštine ujedno ocenio da „kada je Rusija agresivna u istočnoj Evropi, Srbija će biti još agresivnija na Balkanu“, uputivši ujedno poziv vladi da „ozbiljno prati situaciju“.
Njegov kolega, Haki Abazi, kazao je nedavno da Srbija koristi „istu taktiku“ kao i Rusija i takođe je pozvao prištinske institucije da budu na oprezu.
„Imajući suseda poput Srbije koji takođe koristi istu taktiku ugrožavanja teritorijalnog integriteta i kopira postupke Rusije, postoji hitnost da se naše bezbednosne institucije okupe i pažljivo sagledaju i prate situaciju sa kojom se suočavamo“, rekao je on.
Nedavno je i bivši gradonačelnik Južne Mitrovice, Agim Bahtiri, povukao paralelu između Ukrajine i Kosova, rekavši da je Srbija od 1999. „bila u stanju pripravnosti da pripoji Sever“, te da je čekala „pojavu novih geopolitičkih situacija koje bi joj išle u prilog“.
„Posle okupacije dela Ukrajine od strane Rusije, čak i njen saveznik na Balkanu, na čelu sa Vučićem, izgleda da nije spreman da održi mir u našem regionu“, ocenio je Bahtiri.
On je pozvao kosovsku vladu da obustavi kapitalne investicione projekte i preraspodeli budžet za naoružavanje KBS-a, ali i hitno izgradi bazu u južnom delu Mitrovice „odakle može u potpunosti da se nadgleda Sever“.
Osmani: Ako Srbija misli da napadne Kosovo suočiće se i sa NATO
Strepnje i zabrinutosti političara u Prištini nisu ostali bez odgovora, jer je kosovska predsednica, Vjosa Osmani, sinoć poručila da su kosovske institucije spremne da reaguju u slučaju bilo kakvog napada.
U emisiji Rubikon kazala je da su spremne sve bezbednosne institucije koje imaju mandat da „štite građane, suverenitet i teritorijalni integritet“ – krenuvši od Kosovske policije, preko obaveštajnih struktura, do KBS-a.
Osmani je i sinoć govorila o „tendencijama za destabilizaciju regiona“, za koje kaže da nisu nove, usled čega bezbednosne institucije „već dugo pripremaju operativne planove“.
Iako je Kosovo, kako Osmani tvrdi, spremno da reaguje u slučaju napada, „to ne znači da mu neće biti potrebna podrška partnera“, ocenila je i ujedno označila Srbiju kao „mogućeg napadača“.
„To ne znači da nam ne treba podrška naših partnera ukoliko se suočimo sa agresijom Srbije, koja je kao država godinama ulagala enormno u svoju vojsku u cilju agresije, a ne odbrane“, kazala je kosovska predsednica.
Ona ujedno upozorava Beograd da će da se suoči i sa NATO-om, u slučaju da odluči da napadne Kosovo.
„Ukoliko Srbija razmišlja o napadu na Kosovo, oni dobro znaju da se suočavaju ne samo sa vojskom i policijom Kosova, već i sa vojskom NATO-a, jer vojska NATO-a ima pun mandat da zaštiti svaki kutak granica Republike Kosovo, posebno onih na severu“, izjavila je Osmani.
Kosovska predsednica navodi i da je obavestila partnere Kosova da, u slučaju napada na Kosovo, tj. agresije i rata, KBS ima pun mandat da deluje na celoj teritoriji Kosova.
„Ustav i zakoni su iznad svega“, zaključila je Osmani.
Više o svemu tome u:
Kosovska vlada uvela sankcije Rusiji
Ponoš: Neprihvatljivo vojno rešavanje Ukrajinske krize, Srbija prošla kroz takvo iskustvo 1999.
Prištinski zvaničnici: Putin diktator; Spremni smo za sankcije i mere, da kaznimo agresiju Rusije
Rusija napala Ukrajinu, Priština i zapad osudili, čeka se stav Beograda
Putin: Bio sam primoran da naredim vojnu akciju na Ukrajinu
Putin traži priznanje Krima kao dela Rusije, pita kako se to razlikuje od Kosova
Ne govorimo o aktivnostima za nova priznanja da Beograd ne bi lobirao protiv istih
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, govorila je ujedno u Rubikon-u o procesu lobiranja kosovske diplomatije za nova priznanja.
Ona tvrdi da Priština ulaže velike napore, ali da o tome ne izveštava kako Beograd ne bi lobirao protiv sticanja novih priznanja.
„Proces priznavanja je mnogo komplikovaniji od samog upoznavanja predstavnika zemlje. Zajedno sa ministarkom spoljnih poslova Donikom Gervalom sastajali smo se sa predstavnicima zemalja koje ga ne priznaju, a o čemu iz strateških razloga ne izveštavamo… U punoj saradnji sa našim partnerima smo odlučili da tek kada se donese odluka o priznanju, tada možemo da objavimo sve naše napore tokom ovih meseci“, rekla je Osmani.
Nakon serije izjava lidera AKR, Bedžeta Pacolija, u prethodnom periodu – da jedna zemlja želi da prizna Kosovo, te da sve zavisi od prištinske delegacije, Osmani je kazala da je uspostavljen kontakt sa jednom afričkom državom, te da je delegacija ove države posetila Kosovo.
Kaže da su se sastali sa njihovom delegacijom i da su razgovarali o procedurama i daljim koracima, ali i da su poslali pismo njihovom predsedniku, na koje čekaju konačni odgovor.
Takođe su odlučili da i o ovome ne izveštavaju javnost do „konačnog priznanja“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
