Ponoš: Neprihvatljivo vojno rešavanje Ukrajinske krize, Srbija prošla kroz takvo iskustvo 1999.

„Vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo je zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN“, smatra predsednički kandidat ispred koalicije Ujedinjena Srbija, Zdravko Ponoš.

Na istoku je juče u ranim jutarnjim satima došlo do nove eskalacije situacije kada je ruski predsednik, Vladimir Putin, ovlastio vojsku da sprovede operaciju u Donbasu u Ukrajini, a ukrajinski predsednik proglasio ratno stanje za celu zemlju. Ruski predsednik kazao je da se odlučio na vojnu akciju jer je bio „primoran“ na to, odnosno, zbog toga što je Zapad odbio da obrati pažnju na ruske bezbednosne zahteve. Potez Rusije je, međutim, naišao na osudu Zapada, ali i mnogih u regionu, uključujući i Prištinu, uz najavu novih sankcija.

Sa druge strane, zvanični stav Srbije još uvek izostaje, dok se za večeras najavljuje da će predsednik Aleksandar Vučić, da se izjasni povodom zahteva o usklađivanju sa EU o sankcijama Rusiji i iznese stav Srbije.

Kandidat za predsednika Srbije ispred koalicije Ujedinjena Srbija, Zdravko Ponoš, sa druge strane, smatra da bi Srbija trebalo da se zalaže za poštovanje međunarodnog prava, te da je vojno rešavanje Ukrajinske krize neprihvatljivo.

Ponoš podseća na „traumatično iskustvo“ 1999. godine i 2008.

„Srbija je prošla kroz takvo traumatično iskustvo 1999. godine i 2008. godine kada smo se suprostavili sili kojom nam je otimano Kosovo“, kazao je.

Upravo zato tvrdi da Srbija ima moralni osnov da i danas, kao i tada, stoji „uspravno i zalaže se za poštovanje međunarodnog prava, a ne prava jačeg u međunarodnim odnosima“.

Nisam za ulazak u NATO

Ponoš je o spoljnoj politici Srbije govorio i nedavno u intervjuu za Al Džazira, kada je kazao da bi ona trebao da se sprovodi u skladu sa svojim interesima, „ne dodvoravajući se nikome“.

Sa druge strane, izneo je stav da nije za ulazak u NATO.

„To je neprihvatljivo, vrednosno, emotivno, kako god hoćete, za generaciju koja je preživela agresiju, bombardovanje. Nisu bombardovane vojne snage, rušeni su mostovi, ubijani su civili, ko može sada da prihvati ulazak u tu vojnu alijansu“, kazao je Ponoš.

Ipak, kaže da to ne znači da bi trebalo da se radi na tome da se uspostave najbolji mogući odnosi, koji su u interesu Srbije.

„Mi smo okruženi NATO članicama, ne uključujući BiH. Svako ko je odgovoran trudiće se da gradi dobre odnose sa njenim članicama i NATO savezom. Ali to ne mora da znači članstvo i ne može da znači članstvo u ovom momentu“, kazao je Ponoš, dodajući da ostaje da se vidi šta će neke druge političke generacije da urade.

Nijedna demokratski izabrana vlast neće da prizna Kosovo

Ниједна демократски изабрана власт у Србији неће признати независност Косова. pic.twitter.com/hjtOo49wSV

— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) February 24, 2022

Ponoš je u intervjuu za Al Džazira takođe govorio o Kosovu, naznačivši da bi svako odgovoran trebalo da poštuje ono na šta su se njegovi prethodnici obavezali u prošlosti.

Kaže da se upravo zbog toga bio „vrlo negativno odredio prema Vašingtonskom sporazumu kada je Vučić otišao tamo i na hoklici potpisivao nešto kao svoj prilog Trampovoj izbornoj kampanji. Na svu sreću to je jedan takav sporazum da se ne zna ni sa kim ga je potpisao, ni šta se tu desilo“, tvrdi.

Ponoš ocenjuje da Kosovo ne bi trebalo da se koristi kao pitanje dnevne politike i izbornih kampanja, navodeći da se osim u Vašingtonu to dešava i u Beogradu i Prištini.

„Tako se ne rešavaju ozbiljna pitanja, Kosovo je ozbiljno pitanje i starije je i od ove vlasti ili jedne političke ili životne generacije“, kazao je, te dodao da je potpuno nerealno da se ono reši tokom jednog mandata ili pred izbore.

Ponovio je da kosovski problem mora da se rešava tako da svako naredno rešenje bude za nijansu bolje od prethodnog.

Sa druge strane, tvrdi da nijedna demokratski izabrana vlast neće da prizna Kosovo, te da bi glavni fokus trebalo da bude na dobrobit ljudi koji tamo žive.

„Nijedna demokratski izabrana vlast u Srbiji, nikada neće da potpiše nezavisnost Kosova, ali to ne znači da demokratska vlast ne treba da vodi računa o kvalitetu života ljudi koji žive na Kosovu, bez obzira da li su Srbi ili Albanci – da im se ne sputava život time što nije rešen status“, kazao je.

Podcrtao je da briselski pregovori nisu o statusu, te da je to zadatak za Ujedinjene nacije.

„Ovo što se pregovara sada to su neka tehnička pitanja koja su i najvažnija, a neke stvari će dolaziti na red kasnije, kada se izgradi poverenje“, smatra Ponoš.

Kaže da trenutne vlasti i u Beogradu i u Prištini nemaju uzajamno poverenje

„Njihov track record je takav, učestvovali su u ratu, potpirivali rat, dogovore se, pa kad se vrate, ili u Prištini ili u Beogradu drugačije interpretiraju šta su se dogovorili. Na kraju krajeva, ova vlast je dala skoro sve što su se dogovorili tim briselskim sporazumom, a jedinu stvar koju je trebalo da dobije za uzvrat je Zajednica srpskih opština, koja nije Bog zna šta i koju nisu dobili“, zaključuje predsednički kandidat.