Nakon serije osuda na račun Rusije i poruka podrške Ukrajini, predstavnici najviših kosovskih institucija oglasili su se i zajedničkom izjavom u kojoj su potvrdili svoj stav. Navode da će zajedno sa saveznicima da se suprotstave „destabilizujućim tendencijama Rusije prema regionu Zapadnog Balkana“, ali i preduzmu mere „koje će kazniti agresiju Rusije na Ukrajinu, uključujući uvođenje sankcija“.
Na istoku je ovog jutra došlo do nove eskalacije situacije kada je ruski predsednik, Vladimir Putin, ovlastio vojsku da sprovede operaciju u Donbasu u Ukrajini, a ukrajinski predsednik proglasio ratno stanje za celu zemlju. Ruski predsednik kazao je da se odlučio na vojnu akciju jer je bio „primoran“ na to, odnosno, zbog toga što je Zapad odbio da obrati pažnju na ruske bezbednosne zahteve.
Sa druge strane, ovaj potez Rusije je naišao na osudu Zapada, ali i mnogih u regionu uključujući i Prištinu.
Političari u Prištini slali su danas na desetine jasnih poruka podrške Ukrajini. Jedinstveni su i predstavnici vlasti i opozicije.
Večeras su se, međutim, sastali najviši kosovski zvaničnici kako bi razgovarali o novonastaloj situaciji. Sastanku su prisustvovali predsednik kosovske skupštine, Gljauk (Glauk) Konjufca, premijer Aljbin (Albin) Kurti, ministarka spoljnih poslova i dijaspore, Donika Gervala Švarc (Gërvala-Schwartz), ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) i kosovski ministar odbrane Armend Mehaj.
Tema razgovora bila je situacija na istoku, odnosno, „implikacije po bezbednost i stabilnost“ regiona i Kosova.
Sastanak je rezultirao zajedničkom izjavom u kojoj su ovi zvaničnici još jednom osudili napad Rusije na Ukrajinu, ali i prethodno priznanje nezavisnosti ukrajinskih regiona Luganska i Donjecka od strane Ruske Federacije.
Poručili su da je potez Rusije „jedan od najopasnijih udaraca koji je zadobila arhitektura međunarodne bezbednosti izgrađena posle Drugog svetskog rata“.
Ruskog predsednika definisali su kao „diktotora“ koji krši međunarodni pravni poredak – princip suvereniteta, jednakosti i teritorijalnog integriteta druge države.
Ocenjuju da se danas u Ukrajini štite univerzalne vrednosti mira demokratije i prava naroda na samoopredeljenje, te kažu da „niko bolje to ne razume od naroda Kosova“.
„Upravo su te vrednosti i principi motivisali demokratski svet da interveniše 1999. godine kako bi spasio narod Kosova od opasnosti istrebljenja od strane genocidnog režima Srbije Slobodana Miloševića“, naveli su.
Prokomentarisali su i izjavu ruskog predsednika koji je zatražio međunarodno priznanje Krima kao dela Rusije i upitao kako je to različito u odnosu na Kosovo, navodeći da je reč o „paraleli neodrživa i uvredljiva“.
„Sklonost diktatora Putina da se poziva na kosovski slučaj i povlači paralele u potpunosti je neodrživa, uvredljiva i pokušaj da se zakamuflira nedostatak bilo kakvog osnova i opravdanja za varvarski napad njegovih snaga na suverenu državu“, poručili su čelnici kosovskih institucija.
Kažu i da se Rusija nikada nije suprotstavljala „srpskim invazijskim ratovima i genocidnim kampanjama na prostorima bivše Jugoslavije“.
Ujedno navode i da se Kosovo konstantno suočava sa naporima Ruske Federacije da „minira njegov suverenitet i napredak, bilo blokiranjem članstva u međunarodnim organizacijama, naoružavanjem Srbije, izgradnjom kamufliranih vojnih baza u Srbiji, blizu granice sa Kosovom, ili dirigovanjem specijalnog i hibridnog rata kroz propagandu i druge oblike koje Moskva konstantno preduzima protiv Republike Kosovo“.
Osim Ukrajinu, prištinski zvaničnici podržavaju „reakcije demokratskih država i međunarodnih organizacija“ i pridružuju im se u „preduzimanju akcija i mera koje će kazniti agresiju Rusije na Ukrajinu, uključujući uvođenje sankcija, mera i drugih radnji“.
Takođe izražavaju spremnosti da se suprotstave zajedno sa saveznicima „destabilizujućim tendencijama Rusije prema regionu“.
U nastavku možete pročitati zajedničku izjavu prištinskih zvaničnika:
Republika Kosovo oštro osuđuje vojnu agresiju i invaziju Ruske Federacije na Ukrajinu koja otvoreno otkriva nameru Rusije da minira pravo Ukrajine da postoji kao slobodna, nezavisna i demokratska država. Republika Kosovo takođe osuđuje nezakonito priznanje „nezavisnosti“ ukrajinskih regiona Luganska i Donjecka od strane Ruske Federacije.
Strategija koju sprovodi Moskva da vojnom agresijom stvori fantomske entitete na teritoriji Ukrajine, masovno gomilanje vojnih snaga na granicama Ukrajine i masovni i ničim izazvani napadi na ukrajinske gradove i sela, jedan je od najopasnijih udaraca koji je zadobila arhitektura međunarodne bezbednosti izgrađena posle Drugog svetskog rata.
Revizionistički napori diktatora Putina da minira osnovne principe sadržane u Povelji OUN, odnosno princip suvereniteta i jednakosti država, teritorijalnog integriteta i prava nacija da nezavisno odlučuju o svojoj sudbini, nagrizli su temelje međunarodnog poretka.
Vojna agresija na Ukrajinu nije mogla da potopi trijumf vrednosti slobode i demokratije koje su označile kraj Hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza, koji je više od svega drugog bio zatvor naroda i tlačitelj ljudske slobode.
Danas se u Ukrajini ne štiti samo suverenitet i pravo na samoopredeljenje slobodnog naroda i nezavisne države. Već se u Ukrajini štite univerzalne vrednosti mira, demokratije i prava naroda na samoopredeljenje.
Niko bolje od naroda Kosova ne poznaje snagu vrednosti slobode, ljudskog dostojanstva i prava na samoopredeljenje.
Upravo su te vrednosti i principi motivisali demokratski svet da interveniše 1999. godine kako bi spasio narod Kosova od opasnosti istrebljenja od strane genocidnog režima Srbije Slobodana Miloševića.
Sklonost diktatora Putina da se poziva na kosovski slučaj i povlači paralele u potpunosti je neodrživa, uvredljiva i pokušaj da se zakamuflira nedostatak bilo kakvog osnova i opravdanja za varvarski napad njegovih snaga na suverenu državu.
Proces nezavisnosti Republike Kosovo rezultat je krvavog raspada jugoslovenske federacije, nasilnog gušenja federalnog statusa Kosova, sprovođenja politike aparthejda protiv albanskog naroda čitavu deceniju, oslobodilačkog rata protiv Miloševićevog genocidnog režima, međunarodne intervencije za zaustavljanje genocida, međunarodne administracije Kosova i pregovaračkog procesa uz međunarodno posredovanje za određivanje konačnog statusa Kosova. Štaviše, legalnost nezavisnosti Kosova potvrdio je Međunarodni sud pravde, kao najviši organ međunarodne pravde.
Ruska Federacija ne samo da se nikada nije suprotstavljala srpskim invazijskim ratovima i genocidnim kampanjama na prostorima bivše Jugoslavije, već je nastavila da igra negativnu ulogu bezrezervno podržavajući destabilizujuće tendencije i antievropske politike na Zapadnom Balkanu, kao i iskorišćavajući države i lidere koje drži pod kontrolom, da ometa evroatlantske integracije našeg regiona.
Republika Kosovo se konstantno suočavala sa naporima Ruske Federacije da minira njen suverenitet i napredak, bilo blokiranjem članstva u međunarodnim organizacijama, naoružavanjem Srbije, izgradnjom kamufliranih vojnih baza u Srbiji, blizu granice sa Kosovom, ili dirigovanjem specijalnog i hibridnog rata kroz propagandu i druge oblike koje Moskva konstantno preduzima protiv Republike Kosovo.
Republika Kosovo izražava svoju bezrezervnu solidarnost i podršku Ukrajini i njenom narodu. Podržavamo neotuđivo pravo Ukrajine da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Izražavamo nadu i uverenje da je samo odlučna reakcija međunarodne zajednice protiv vojne agresije i invazije Ruske Federacije na Ukrajinu odlučujuća u okončanju ove agresije.
Republika Kosovo u potpunosti podržava reakcije demokratskih država i međunarodnih organizacija i pridružuje im se u preduzimanju akcija i mera koje će kazniti agresiju Rusije na Ukrajinu, uključujući uvođenje sankcija, mera i drugih radnji.
Republika Kosovo će blisko koordinirati svoje akcije sa slobodoljubivim državama regiona i strateškim evroatlantskim saveznicima, posebno sa SAD-om i EU, kako bi se snažno suprotstavila ruskom okupacionom ratu u Ukrajini i suočila sa posledicama koje mogu biti prouzrokovane agresijom Moskve u našem regionu preko prijateljskih država Rusije i nedržavnih aktera. Destabilizujuće tendencije Rusije prema regionu Zapadnog Balkana su već jasne i mi ćemo im se suprotstaviti zajedno sa našim saveznicima.
Pročitajte još:
Rusija napala Ukrajinu, Priština i zapad osudili, čeka se stav Beograda
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
