Evropska komisija priprema novi pristup proširenju Evropske unije kojim bi najnaprednijim kandidatima bili ponuđeni jasniji rokovi i ciljevi za završetak ključnih faza pristupnih pregovora, dok bi ostalim zemljama bila omogućena postepena integracija u pojedine oblasti EU pre punopravnog članstva. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija mogle bi dobiti jasnije mape puta ka članstvu, dok se za nove članice razmatraju prelazna ograničenja pojedinih prava
Istovremeno se u nacrtu politike „pre proširenja“ razmatraju mehanizmi kojima bi novim članicama u prelaznom periodu mogla biti ograničena pojedina prava, uključujući mogućnost korišćenja veta u oblastima u kojima se odluke donose jednoglasno.
Komisija bi preispitivanje politike „pre proširenja“ trebalo da predstavi 6. oktobra. Prema informacijama o nacrtu koje je objavio Politico, „mape puta“ pripremaju se za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.
Jasnije mape puta za četiri zemlje
Za četiri najnaprednija kandidata razmatra se pristup koji bi podrazumevao preciznije određene prioritete, obaveze i okvirne rokove za završetak ključnih etapa pregovora. Portparol Evropske komisije potvrdio je da bi nove mape puta trebalo da pruže jasniji put ka okončanju pregovora, sa listom prioriteta, rokova i obaveza za najnaprednije kandidate.
Crna Gora i Albanija posebno se izdvajaju među zemljama Zapadnog Balkana. Crna Gora je u julu zatvorila još dva pregovaračka poglavlja i dostigla 18 zatvorenih od ukupno 33. Premijer Milojko Spajić tada je najavio mogućnost završetka pregovora tokom ove godine i članstva 2028. godine.
Ukrajina i Moldavija takođe su među zemljama koje su poslednjih godina ubrzale pristupni proces. Prema informacijama o nacrtu, posebne mape puta u ovoj fazi ne bi bile ponuđene Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i vlastima u Prištini, kao ni Gruziji i Turskoj.
Nove članice možda ne bi odmah imale puna prava veta
Paralelno sa ubrzavanjem procesa za najnaprednije kandidate, u Briselu se razmatra kako bi EU funkcionisala nakon novog talasa proširenja.
Jedna od mogućnosti je da buduće članice u određenom prelaznom periodu ne mogu da koriste pravo veta u pojedinim oblastima u kojima se danas odlučuje jednoglasno. U raspravama se pominju, između ostalog, spoljna i bezbednosna politika, sankcije, budžet i poreska pitanja.
U nacrtima se istovremeno razmatra šira primena odlučivanja kvalifikovanom većinom, kako bi se smanjila mogućnost da jedna država blokira odluke Unije. Za pojedine faze pristupnih pregovora tako bi moglo da se koristi odlučivanje kvalifikovanom većinom, dok bi jednoglasnost ostala potrebna za konačnu odluku o prijemu nove članice.
Razmatraju se i mehanizmi kojima bi u slučaju ozbiljnog nazadovanja nove članice u oblasti vladavine prava ili osnovnih vrednosti EU mogla privremeno da budu suspendovana određena prava. Slične zaštitne klauzule već su predmet rasprave u EU.
Zaštitni mehanizmi ne bi nužno bili identični za sve buduće članice, već bi mogli biti prilagođeni konkretnom kandidatu i oblastima u kojima bi postojala potreba za prelaznim aranžmanima.
Postepena integracija pre punopravnog članstva
Drugi važan deo novog pristupa odnosi se na period pre formalnog članstva. Prema nacrtu, zemlje koje još nisu spremne za završetak pristupnih pregovora mogle bi postepeno da se uključuju u pojedine politike, programe i oblasti delovanja EU, pod uslovom da nastavljaju da sprovode reforme.
To bi značilo da kandidat ne mora da čeka završetak celog procesa kako bi ostvario određene koristi od približavanja Uniji. Model bi se razlikovao od zemlje do zemlje, u zavisnosti od nivoa pripremljenosti i oblasti u kojoj je ostvarila dovoljan napredak.
Takav pristup nije nov. Francuska i Nemačka su u junu predložile postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u pojedine politike i programe EU pre punopravnog članstva, uključujući pristup jedinstvenom tržištu i pojedinim evropskim programima.
O ideji je početkom septembra govorio i albanski premijer Edi Rama, koji je ocenio da zemlje regiona ne bi morale da čekaju završetak celog pristupnog procesa kako bi učestvovale u pojedinim oblastima rada EU.
Ideja o ograničavanju veta nije nova
O mogućnosti privremenog ograničavanja prava budućih članica KoSSev je već izveštavao u junu. Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg tada su predložili da EU razmotri nove zaštitne mehanizme za buduće članice, uključujući privremeno ograničavanje njihovih prava glasa u pojedinim oblastima u kojima se odluke donose jednoglasno. U dokumentu su pomenuti i mehanizmi za reagovanje na moguće nazadovanje u oblastima demokratije i slobode medija.
Istovremeno, rasprava o postepenoj integraciji pokazuje da se u EU sve više razmatra model u kojem pristupanje ne bi predstavljalo jedan trenutak u kojem država prelazi iz statusa kandidata u punopravnu članicu, već proces sa više međufaza.
Šta novi model znači za Beograd i Prištinu
Za zemlje Zapadnog Balkana značaj ovog pristupa je u tome što bi različit nivo napretka mogao da donese i različit oblik odnosa sa EU.
Crna Gora i Albanija, prema aktuelnom nacrtu, spadaju među zemlje kojima bi bile ponuđene jasnije mape puta ka završetku pregovora. Srbija nije među četiri zemlje za koje se trenutno pripremaju takve mape.
Za Prištinu je situacija drugačija. Kosovo nema status kandidata za članstvo u EU, pa se ne nalazi ni među zemljama za koje se pripremaju mape puta. Evropska komisija u svojim dokumentima Kosovo vodi među kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU, ali je njegov formalni napredak ka članstvu povezan i sa pitanjem saglasnosti svih država članica.
To znači da bi novi model, ukoliko bude usvojen, mogao dodatno da naglasi razliku između zemalja koje su već u formalnim pregovorima o članstvu i onih koje se nalaze u ranijim fazama evropskih integracija.
Komisija predlog predstavlja u oktobru
Za sada nije reč o konačno usvojenim pravilima. Radi se o nacrtima i predlozima koji se još razmatraju u Evropskoj komisiji i državama članicama.
Preispitivanje politike „pre proširenja“ trebalo bi da bude predstavljeno 6. oktobra, dok se očekuje da lideri EU o budućnosti proširenja razgovaraju na samitu u Briselu 15. i 16. oktobra. Godišnji paket o proširenju i izveštaji o napretku kandidata očekuju se krajem oktobra.
Evropska komisija i dalje zvanično navodi da se pristupni proces zasniva na ispunjavanju uslova i napretku svake zemlje pojedinačno, dok konačna odluka o prijemu nove članice zahteva saglasnost država članica i ratifikaciju pristupnog ugovora.
Francusko-nemački non-pejper za Zapadni Balkan: Novi model približavanja EU pre punopravnog članstva
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
