Rusija napala Ukrajinu, Priština i zapad osudili i najavili nove sankcije, čeka se stav Beograda

Izvor
KoSSev
-
Mapa Ukrajina Rusija
FOTO: N1

Vest je ažurirana

Nova eskalacija situacije primetna je na istoku, nakon što je ruski predsednik, Vladimir Putin, u ranim jutarnjim satima ovlastio vojsku za specijalnu vojnu operaciju u Donbasu u Ukrajini, a ukrajinski predsednik proglasio ratno stanje za celu zemlju. Potez Rusije naišao je na osudu Zapada, ali i mnogih u regionu uključujući i Prištinu. Sa druge strane, zvanični stav Srbije još uvek izostaje, a predsednik, Aleksandar Vučić, najavljuje da će ubrzo da odgovori na zahtev o usklađivanju sa EU o sankcijama Rusiji.

Ruski predsednik, Vladimir Putin, obratio se javnosti u ranim jutarnjim satima kada je saopštio da je dao komandu da otpočne specijalna vojna operacija, a nakon što su, kako je rekao, građani Donbasa zatražili pomoć Rusije.

Zadatak ove operacije, tvrdi Putin, je zaštita ljudi koji su bili „zlostavljani i izloženi genocidu od strane režima u Kijevu u prethodnih osam godina“

„Zato ćemo nastojati da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu, kao i da privedemo pravdi one koji su počinili brojne krvave zločine nad mirnim stanovnicima, uključujući i građane Ruske Federacije“, rekao je Putin.

Ruski predsednik je u međuvremenu kazao da je bio „primoran“ da naredi vojnu akciju na Ukrajinu, jer je Zapad odbio da obrati pažnju na ruske bezbednosne zahteve.

„Bio sam iznenađen da se nisu pomakli ni milimetar po tom pitanju. Nisu nam ostavili mogućnost da postupimo drugačije“, poručio je Putin.

Više o tome u posebnoj vesti.

Neposredno pre Putinove najave, tj. sinoć, oglasio se ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski, sa sentimentalnom porukom upućenom ruskom narodu na ruskom jeziku.

Kazao je da je razgovarao sa Vladimirom Putinom i da je rezultat razgovora bila „tišina“, ali i da bi tišina zapravo trebalo da bude u Donbasu.

Poručio im je da Rusiju i Ukrajinu deli više od 2.000 kilometara granice, a na kojoj je 200.000 ruskih vojnika i 1.000 oklopnih vozila, te da bi sve moglo da preraste u veliki rat.

„Rečeno vam je da će ovaj plamen osloboditi narod Ukrajine, ali ukrajinski narod je slobodan. Rečeno vam je da mrzimo rusku kulturu. Kako neko može mrzeti kulturu?“, upitao je ukrajinski predsednik.

Poručio je Rusima da njegov narod želi mir, da čine sve kako bi ga zadržali i da im rat ne treba.

„Ali ako budemo napadnuti, ako neko pokuša da nam oduzme zemlju, našu slobodu, naše živote, živote naše dece, mi ćemo se braniti. Nećemo napasti, nego se braniti“, poručio im je.

Rusima je ujedno poručio da moraju da znaju istinu.

„Da li Rusi žele rat? Veoma bih voleo da odgovorim na ovo pitanje. Ali odgovor zavisi samo od vas – građana Ruske Federacije“, zaključio je.

U novom obraćanju, ukrajinski predsednik je kazao da je Rusija napala njegovu zemlju na lukav način, kao nacistička Nemačka za vreme Drugog svetskog rata.

„Rusija je na putu zla, ali puno zavisi od ruskog naroda, koji će morati da se opredeli kojim putem će krenuti. Svako ko nije izgubio čast, ima još vremena da izađe i pobuni se protiv ovog rata“, kazao je predsednik Ukrajine u obraćanju naciji.

Zelenski je naveo da je „ovo jutro ušlo u istoriju“, ističući da je Kijev prekinuo sve diplomatske odnose sa Moskvom.

Kako javljaju mediji širom sveta, Rusija je danas gađala ukrajinsku vojnu infrastrukturu, protivvazdušnu odbranu i vazdušne snage. Sa druge strane, iz Ukrajine stižu izveštaji o tome da je više desetina vojnika i civila poginulo, ali i da su oborili više aviona i helikoptera ruske vojske.

Odluka ruskog predsednika da ovlasti vojsku za specijalnu vojnu operaciju u Donbasu glavna je vest za ceo svet, ali i region.

Isto kao i nakon što je ruski predsednik pre svega dva dana odlučio da prizna Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini kao nezavisne i odobri slanje trupa, tako i nakon samog slanja trupa stižu osude sa zapada i najavljuju se „najoštrije sankcije Moskvi“.

Bajden: Putin je agresor, snosiće posledice i on i Rusija, američka vojska neće da se bori u Ukrajini

Američki predsednik Džo Bajden u večerašnjem obraćanju kazao je da je Putin planirao napad na Ukrajinu mesecima i da je odbacio sve diplomatske napore SAD i saveznika.

„Putin je agresor. Putin je odabrao ovaj rat i sad će i on i njegova zemlja snositi posledice“, poručio je.

Najavio je „teške sankcije“ i posledice po rusku ekonomiju.

„SAD ne radi to sam, nego u saradnji s EU i mnogim partnerima širom sveta. Upravo sam razgovarao s liderima G7. Ograničićemo ruske sposobnosti poslovanja u dolarima, funtama i evrima“, kazao je Bajden i dodao:

„Ruska berza se danas srušila. Blokirali smo ruske banke, odrezali smo Rusiju od američkog finansijskog sastava. Danas u sankcije uključujemo još četiri velike banke, to uključuje i VTB“, prenosi Nova.rs.

Bajden je u obraćanju rekao da su „udarili na njihovu industriju visoke tehnologije“, te da će im onemogućiti modernizaciju vojske.

Najavio je za sutra samit NATO-a na kojem će biti 30 zemalja, gde će da se govori o daljim koracima i pomoći u odbrani saveznika.

Ipak, navodi da američka vojska neće da se bori u Ukrajini.

„Ali ćemo braniti svaki centimetar teritorija članica NATO-a. NATO nije nikad bio ovako ujedinjen. Ponavljam, za NATO je napad na jednu članicu napad na sve članice“, rekao je predsednik SAD.

Bajden je istakao da je NATO jutros aktivirao svoj plan odbrane, a da je on odobrio slanje dodatnih vojnika za hitne reakcije.

„Budite sigurni u to. Kad se istorija bude pisala, ostaće zapisano da je Putinova agresija na Ukrajinu ostavila Rusiju slabom, a ostatak sveta jačim. Putin neće ugasiti demokratiju i slobodu. Sloboda će pobediti“, zaključio je Bajden.

Putin je ubrzo nakon što je Rusija odlučila da prizna Donjeck i Lugansk u istočnoj Ukrajini kao nezavisne, održao jednočasovno obraćanje javnosti, gde je govorio o istoriji Rusije i regiona, te tome zašto je doneo takvu odluku.

Jedan od ključnih delova obraćanja je ono što vidi kao izdaju Rusije. U detaljnom obraćanju je pričao na koji način su Rusiju izneverili Boljševici, potom komunisti i „lažnih prijatelja Rusije“ – zapad. Takođe je naglasio da je Rusija htela da bude partner zapadu, ali da nije naišla na podršku.

Kazao je da je njegova zemlja želela da uspostavi dobre odnose sa SAD-om, te čak spomenio i scenu kada je bivšeg američkog predsednika, Bila Klintona pitao 2000. godine – ‘kakva bi reakcija SAD bila ukoliko bi Rusija htela da postane članica NATO-a’.

Tvrdi da je Klinotnova reakcija bila „veoma uzdržana“, te da je, što je više vremena prolazilo, postajalo očiglednije da se SAD odnose prema Rusiji kao prema neprijatelju.

Sinoć je hitno zasedao Savet Bezbednosti UN-a, nakon čega je generalni sekretar UN Antonio Gutereš apelovao na predsednika Rusije da zaustavi svoje trupe, dok je američki predsednik Džo Bajden ocenio da je pokrenut „rat s predumišljajem“ protiv Ukrajine.

Osuda stiže iz NATO-a, čiji je generalni sekretar, Jens Stoltenberg pozvao Moskvu da odmah prekine vojnu akciju.

Ujedno je sazvao sastanak ambasadora NATO-a kako bi procenili invaziju na Ukrajinu koja se graniči sa nekoliko članica tog vojnog saveza.

Stoltenberg je kazao da je više od 100 aviona stavljeno u stanje borbene gotovosti.

„Već su pažljive mere preduzete da se pripremi odgovor NATO, u narednim danima cemo imati dodatno prisustvo u istočnom delu Alijanse, aktiviran je odbrambeni NATO mehanizam koji nam daje više slobode da pomeramo trupe i šaljemo ih tamo gde je potrebno“, prenose mediji širom sveta.

Iz alijanse su ujedno poručili da su spremni da podrže mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu.

„Politika NATO-a na Kosovu i na Zapadnom Balkanu bila je dosledna sve vreme. I to ostaje i sada. NATO ostaje u potpunosti posvećen igranju svoje uloge u podršci dugoročne bezbednosti širom Zapadnog Balkana“, rekao je zvaničnik NATO-a, upitan da li će alijansa povećati svoje prisustvo u regionu kako bi sprečila bilo kakvu destabilizaciju situacije, prenosi Radio slobodna Evropa.

Osude stižu iz Saveta Evrope, NATO-a, Francuske, Velike Britanije i Nemačke. Kancelar Nemačke, Olaf Šolc pozvao je Putina da odmah prekine vojnu akciju, te kazao da će njegova zemlja blisko da sarađuje sa drugim državama u okviru Grupe sedam, NATO i Evropske unije.

U međuvremenu je predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila da će drugi paket sankcija koje će uvesti EU teško pogoditi rusku ekonomiju i „oslabiti rusku tehnološku poziciju u ključnim područjima“, prenose mediji.

Ukrajina je danas ujedno pozvala na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, a svega 20 dana nakon što je održan poslednji sastanak takođe o Ukrajini, na zahtev SAD.

Za to vreme stavove o dešavanjima na istoku iznose politički zvaničnici u regionu.

Priština: Stojimo uz Ukrajinu

Iz Prištine i danas stiže serija kritika na račun Rusije i, sa druge strane, poruke podrške Ukrajini. Jednoglasni su predstavnici vlasti i opozicije.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, izjavila je da Kosovo stoji uz Ukrajinu i njen narod, te da ruska „hegemonija neće uspeti“.

Ujedno je kazala da će Kosovo da radi sa svojim saveznicima na tome da se zaustavi bilo kakva destabilizacija u regionu.

Osmani se danas sastala i sa ambasadorom SAD na Kosovu, Džefrijem Hovenijerom, kojem je prenela iste poruke.

Nemački ambasador na Kosovu, Jorn Rode, u međuvremenu se oglasio sa porukom da bi sve evropske zemlje i partneri trebalo da se pridruže sankcijama koje su uvele EU.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, poručio je da je ono što se dešava u Ukrajini „najveća vojna agresija od kraja Drugog svetskog rata“.

„Solidarni smo sa narodom Ukrajine i posvećeni smo zajedno sa EU i NATO, sa SAD i Ujedinjenim Kraljevstvom, suverenitetu države, teritorijalnom integritetu, nezavisnosti zemlje i pravu na samoopredeljenje naroda Ukrajine“, rekao je Kurti.

 

Kosovski ministar odbrane, Armend Mehaj, ocenio je da su najnovija dešavanja samo pokazala da je „vreme da se zahtev Kosova za članstvo u NATO tretira sa najvećom ozbiljnošću i konkretnom pozitivnom odlukom“.

Ujedno se oglasilo kosovsko ministarstvo odbrane sa porukom da prate sve regionalne i globalne pojave, ali i aktivnosti „neprijateljskih aktera koji ugrožavaju bezbednost Kosova iz instranstva“.

„Kao što smo ranije upozoravali, Rusija, sinhronizovana sa svojim saveznikom, Srbijom, intenzivno nastavlja sa već poznatim hibridnim ratnim aktivnostima u našem regionu“, poručili su iz ovog ministarstva.

Osudili su nedavne izjave ministra spoljnih poslova Rusije, koji je kazao da ima saznanja da se plaćenici sa Kosova, kao i iz Albanije i Bosne i Hercegovine, regrutuju za raspoređivanje u Donbasu.

Iz kosovskog ministarstva odbrane navode da je reč o „opasnoj dezinformaciji“ koja ima za cilj da „izazove zabunu u okviru trenutnog jedinstva evroatlantskih zemalja i nacija“.

Pozvali su građane da „ne budu njihove žrtve“ već da uzmu u obzir samo zvanične informacije kosovskih institucija.

Ovo ministarstvo je ujedno saopštilo da je Kosovo spremno da ponudi svoje „operativne sposobnosti i kapacitete KBS-a“, ukoliko to zatraže SAD ili partneri.

Nakon serije osuda na račun Rusije i poruka podrške Ukrajini, predstavnici najviših kosovskih institucija oglasili su se i zajedničkom izjavom u kojoj su potvrdili svoj stav. Navode da će zajedno sa saveznicima da se suprotstave „destabilizujućim tendencijama Rusije prema regionu Zapadnog Balkana“, ali i preduzmu mere „koje će kazniti agresiju Rusije na Ukrajinu, uključujući uvođenje sankcija“.

Više o tome u posebnoj vesti: Prištinski zvaničnici: Putin diktator; Spremni smo za sankcije i mere, da kaznimo agresiju Rusije

Osude su ujedno uputili hrvatski i bosanski članovi predsedništva BiH, Šefik Džaferović i Željko Komšić, hrvatski premijer Andrej Plenković, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, kao i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Beograd još uvek bez zvaničnog stava

Za razliku od regiona, Srbija nije iznela jasan stav povodom najnovijih dešavanja na Istoku. Zvaničnici u Beogradu bili su oprezni u svojim izjavama od poslednje eskalacije situacije na relaciji Rusija-Ukrajina.

Ipak, predsednik Srbije je u više navrata, a poslednji put juče kazao da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine u skladu sa međunarodnim javno pravnim normama i da od toga nije odustajala ni posle Krima, niti bilo kad kasnije.

Međutim, Vučić je samo dan ranije, a povodom zahteva ukrajinskog ambasadora u Srbiji da osudi potez Rusije da prizna samostalnost regija Donjeck i Lugansk, kazao da će da reaguje čim Ukrajina osudi stravičnu i tragičnu agresiju koju su nad Srbijom sprovele SAD, Velika Britanija, Nemačka i druge zemlje.

Za to vreme, Vučiću su stigli pozivi iz EU i SAD da se Srbija odredi prema sankcijama Rusiji.

„Naš stav je veoma jasan kad je u pitanju usklađivanje sa našim sankcijama – od zemalja kandidata poput Srbije se očekuje da se postepeno usklađuju sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici“, rekao je danas portparol Evropske unije Peter Stano za Nova.rs.

Kako je sinoć najavio predsednik Srbije, odgovor će stići u narednih 48 sata.

Ipak, predsednik Srbije je sinoć ujedno kazao da će stavovi Srbije, „biti u potpunosti zasnovani na poštovanju međunarodnoj javnog prava i biće apsolutno principijelni. Neće se razlikovati u odnosu na ono što smo mi mislili i govorili 2000, 2015 i danas“.

Vučić je danas, kako je i najavljeno, razgovarao sa ambasadorima zemalja Kvinte i šefom Delegacije Evropske unije.

Nakon ovog sastanka je saopšteno da će sve informacije o stavovima koje su strane iznele, biti objavljene u narednih 36 sati.

Održana je i nova sednica Saveta za nacionalnu bezbednost zbog dešavanja u Ukrajini, a dok je za 15 sati Vlada Srbije zakazala sednicu na koju je pozvala i predsednika Srbije da se obrati njenim članovima.

I dok Vučić najavljuje da će tek da iznese svoj stav, bivši predsednik skupštine Srbije, lider Socijalistčke partije Srbije Ivica Dačić kaže da Srbija ne sme da se pridruži osudama i sankcijama Rusiji, jer zemlje koje traže to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je Srbija bombardovana.

Sa druge strane, bivši predsednik Srbije i lider Socijademokratske stranke, Boris Tadić, ocenuo da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu i da će biti veliki problem kada EU bude pritiskala Srbiju da uvede sankcije Moskvi.

Oglasio se i predsednički kandidat ispred koalicije Ujedinjena Srbija, Zdravko Ponoš, navodeći da je vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN.

„Srbija je prošla kroz takvo traumatično iskustvo 1999. godine i 2008. godine kada smo se suprostavili sili kojom nam je otimano Kosovo. To nam daje moralni osnov da i danas, kao i tada, stojimo uspravno i zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava, a ne prava jačeg u međunarodnim odnosima“, napisao je Ponoš na Tviteru.

Društvene mreže „gore“ – podeljeni stavovi

Dešavanja na Istoku takođe su glavna tema i na mnogim društvenim mrežama. Kada je reč o regionu i Srbiji, primetne su dve struje – oni koji podržavaju Ukrajinu – pre svega region i deo javnosti Srbije, ali i oni koji podržavaju Rusiju, pre svega kada su u pitanju srpski korisnici društvenih mreža.

Kada je u pitanju Srbija, jači je proruski sentiment, a na Kosovu podrška Ukrajini.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.