Iz ugla analitičara

Da pročitate tekst na srpskom jeziku, kliknite OVDE "If we want more stability in our neighbourhood, then we must maintain a credible enlargement perspective for...

"Govorio je tečno albanski, iako je bio odan srpskom cilju. Verovao je u dijalog" - jednostavnim, perfektnim rečima opisao je Ivanovića u ne baš tako pitkom tekstu Eduard Džozef sa Džon Hopkins univerziteta. A istina je da ova formula jedina može da otključa vrata briselskog konundruma: Govore tečno albanski, iako su odani srpskom cilju. Veruju u dijalog.

Na kraju, pokazaće se da bez sistemskog pristupa regionalnoj ekonomskoj saradnji i iskazane političke opredeljenosti i volje da do nje dođe, neće biti značajnih rezultata. Slično možemo i konstatovati za odnose Srbije i Albanije, odnosno unapređenje odnosa Srba i Albanaca koji zahtevaju sistemski i dugoročni pristup. Valjalo bi iskoristiti postojeći pozitivni momentum i postaviti temelje buduće saradnje tako da ih je teško razgraditi, i to osnivanjem krovne organizacije – institucije koja bi imala zadatak da sistemski radi na približavanju Srba i Albanaca vođenjem programa kulturne razmene (prevođenjem, knjiga, tekstova, filmova, itd.), naučne saradnje kroz program stipendiraja istraživača i studenata, stažiranja, učenja jezika i na kraju, razmene državnih službenika.

Ponekad je tišina glasnija od izgovornih reči. Mislim da je i  ova konferencija za novinare koju su predstavnici nekad 'sedme sile' izbegli, jasna poruka kakvo je stanje u našim medijima. Strah ili medijski mrak, svejedno. Nekako mi se čini da ako treba pisati o onome šta radi aktuelna vlast - mislim  na lokalnu, svi treba da su tu. Ali ako treba reći nešto što im se možda ne bi svidelo, ne treba se zamerati. Možeš da, ne daj Bože, ostaneš bez posla, zasluženog radnog mesta, obećanja da će ti zaposliti dete... Ćutanje je zlato, kaže stara izreka. I zato hajde da ćutimo, možda će nam biti bolje! 

Ukratko, samo kroz sveobuhvatnu i unapređenu pozitivnu posvećenost svih lokalnih, regionalnih i međunarodnih aktera, moguće je maksimizovati potencijal za promociju pozitivnih društvenih promena, a neželjene posledice, kao efekat rada Specijalnog suda za Kosovo, mogu biti prevaziđene.

Način na koji je Vučić pozvao u dijalog, unapred amnestirajući Miloševićev režim, ni jednom rečju ne spominjući ogroman broj civilnih žrtava, iznoseći netačnosti o pravnoj utemeljenosti samoproglašenja kosovske nezavisnosti, nastavljajući da deligitimiše sve oponente njegovim politikama, ne daje povoda za optimizam da je poziv upućen uistinu u najboljim namerama. Ako je Vučić uistinu za ozbiljan dijalog, on bi na njegovom samom početku mogao prvo javno uticati na svoje političko-medijsko okruženje u cilju prestanka kontaminiranja javnog prostora netačnostima i mržnjom. I za dijalog i za normalizaciju odnosa bi bilo jako korisno da smeni načelnika generalštaba Vojske Srbije generala Ljubišu Dikovića, pod čijim je jedinicama tokom rata na Kosovu počinjen najveći broj zločina protiv kosovskih Albanaca.

Dragi prijatelji iz institucija, nevladinog sektora, politike, sporta, sa društvenih mreža a i vi ostali - Kosovo više nije pitanje teritorije, mita, imovine, istorije, čak ni kulturnog nasleđa. Ni evropske budućnosti Srbije. Kosovo (je)su ljudi! Njih preostalih oko 120.000.

Da pročitate tekst na srpskom, kliknite OVDE  The Western Balkans is a region I am immensely proud of - not just because of the common history we...

​To read the article in English, please click HERE Autor: Violeta Bulc, evropska komesarka za transport "Zapadni Balkan je region na koji sam izuzetno ponosna - ne samo...

Sećam se dobro da je prilikom prijema Srba sa severa Kosova i Metohije na zajedničku konferenciju za štampu, krajem 2001. godine, Zoran Đinđić odao priznanje Srbima da su svojim političkim delovanjem odškrinuli vrata Srbiji prema Kosovu i Metohiji. Briselskim sporazumom je Aleksandar Vučić ta vrata zatvorio

Even if people may not like what they see they should still take a look in the mirror more often, even if they’re as shocked as I was this morning, their own reflection will still anchor them in reality and remind them of their faults and force them to confront their limitations. It motivates them to try harder to work on themselves and to overcome obstacles. Dear readers, do you like the reflection you see in the mirror? Do we like ourselves? Those of us who consider ourselves to be “respectable citizens” , “the best and the brightest political representatives”, “honorable, responsible people, parents, brothers, sisters and friends” , “mayors”, “board members”, “members of parliaments”, “pedagogues”, “lecturers”, “doctors”, “traders, victimized Serbs, big Serbs, local-patriots?”

Dobro je češće koristiti ogledalo. Iako ljudi ne vole ono što vide preko puta sebe, a mnogi se šokiraju - kao i ja jutros, ipak ih sopstveni odraz uči realnosti, sagledavanju sopstvenih nedostataka i spoznaji ograničenja. Daje im motiv da pokušaju da na bolje rade na sebi i otklone, ili premoste prepreke. Da li vam se, poštovani čitaoci, sviđa ovaj odraz u ogledalu? Da li nam se sviđamo preko puta sebe, mi koji sebe nazivamo "pristojnim građanima", "najboljim i najkvalitetnijim političkim predstavnicima", "časnim, odgovornim ljudima, roditeljima, braćom, sestrama i prijateljima", "gradonačelnicima", "odbornicima", "narodnim poslanicima", "pedagozima", "predavačima", "lekarima", trgovcima, požrtvovanim Srbima, velikim Srbima, lokal-patriotama...?

Republika Srbija kao da čini jedan korak kako bi se okrivljeni našao pred nadležnim sudom, a zatim dva koraka kojima bi se pružila odstupnica sudu koji razmatra zahtev za izručenje i stvorio osnov da do izručenja ne dođe. To, međutim, ne oslobađa odgovornosti sudove koji o ispunjenosti uslova za izručenje odlučuju. Iz obrazloženja odluke Apelacionog suda u Kolmaru nedvosmisleno proizlazi da bi zahtev Republike Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja bio odbijen sve i da je bio pravno perfektan. A ukoliko sudije ovog suda zaista veruju da “[n]e može i ne sme postojati jedna pravda za pobednike, a jedna za pobeđene” i da „svi zločinci moraju biti gonjeni i kažnjeni za svoja nedela bez obzira na stranu kojoj pripadaju i političku ulogu koju igraju” na kraju ostaje otvoreno pitanje kako izrečeno pomiriti sa obrazloženjem da je zahtev Republike Srbije odbijen „naročito imajući u vidu ulogu [okrivljenog] u političkom životu Kosova“ kao i njegovu „izuzetno veliku ličnu popularnost o kojoj svedoče medijski odjeci [ovog postupka]“.

U ovom trenutku u CIK-u se nalaze dva zahteva za registraciju političke partije pod imenom Srpska lista i dva zahteva da se dodeli pravo da se rukovodi sa GI Srpska lista. Zakon o lokalnim izborima kaže da će termin održavanja lokalnih izbora na Kosovu biti: ne pre 03 septembra i ne kasnije od 03 decembra 2017. godine. Termin raspisivanja tih izbora je od četiri do šest meseci pre dana održavanja izbora. To, faktički znači da se mi već nalazimo u periodu kada je moguće raspisati lokalne izbore i za očekivati je da oni budu raspisani veoma brzo. U junu 2017, moguće je da dođe do organizovanja vanrednih parlamentarnih izbora jedino ako se vladajuća većina raspadne.

Politika na Balkanu aktuelne vlasti u Beogradu je strogo germanofilska, zato mi ne ide u glavu da takva politika može da odgovara i Moskvi. Kakvi god bili geopolitički i strateški ruski interesi, takva politika nije jasna, a nije ni korektna prema srpskom narodu. Putina Srbi sa Kosova i Metohije doživljavaju kao mesiju, kao spasioca. Time svoju političku poziciju Srbi sa Kosova i Metohije nisu poboljšali. Za ljubav je, ipak, potrebno dvoje. 

Evropska unija 25. marta obeležava 60 godina od potpisivanja Rimskih ugovora. Na ovu, za Evropsku uniju i šire - važnu godišnjicu, politika EU prema Kosovu ostaje čvrsta: Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu. (Ekskluzivna kolumna ambasadorke Natalije Apostolove, šefice Kancelarije EU na Kosovu i specijalne predstavnice EU povodom 60. godišnjice Rimskih ugovora)

Da pročitate tekst na srpskom, kliknite OVDE  Today is 8. March. We are publishing excerpts from the KoSSev editor-in-chief's speech in the recent OSCE conference on safety of journalists and female journalists,...

Za muškarce na Kosovu, moja poruka na dan žena je - podelite te ruže, ali se takođe i obavežite da ćete pružiti podršku svojim suprugama, ćerkama i koleginicama, ne samo danas, već svakog dana.

Posmatram i vidim svakodnevno omalovažavanje, potcenjivanje, kukavičko vežbanje mišića, nedostatak manira pojedinih kolega, političara i dela javnosti. Mizoginični, seksistički i opšti negativistički pogledi i komentari prema ženama, sa namerom da diskredituju ženu profesionalca nisu, međutim, društvena anomalija koja je unikatna za i prema ženi novinaru.

Srbija i Kosovo su uprkos kompleksnim političkim odnosima ekonomski povezani. Po nepotpunim podacima za 2016. godinu, robna razmena između Srbije i Kosova za prvih jedanaest meseci iznosila je 405,2 miliona evra, od čega su 389,6 miliona evra bile isporuke na Kosovo, a 15,6 miliona evra sa Kosova u Srbiju. Sudeći po ovim podacima, razmena će premašiti onu iz 2015. godine koja je iznosila 411,4 miliona evra, što je za 6,6% bilo više u odnosu na isti period 2014. godine.