Piše: Dragutin Nenezić
Epilog situacije sa barikadama je sada već svima poznat, ali zavređuje jedan prednovogodišnji osvrt, ako ništa drugo a ono da se u novu godinu uđe spremno za nova iskušenja.
Šta je napisano
Zajednička izjava SAD i EU je nevelika, ali dosta zahvalna za analizu.
Za početak, radi se o jednom i nizu zajedničkih saopštenja koje SAD i EU izdaju na različite teme, i koje se pre svega tiču transatlantske saradnje u različitim oblastima poput energetike, novih tehnologija ili bezbednosti (sve primeri iz ove godine).
Sadržinski, treba istaći sledeće:
- SAD i EU „pozdravljaju uveravanja kosovskog vođstva da ne postoje spiskovi kosovsko-srpskih građana koji će biti uhapšeni ili krivično gonjeni zbog mirnih protesta/barikada“, dakle ne radi se o garancijama SAD i EU, već o garancijama Prištine;
- Takođe, ističe se da „vladavina prava mora da se poštuje“, što bi moglo značiti recimo da će se nastaviti sa sprovođenjem prištinskih propisa na način gde se pozivanjem na vladavinu prava skriva dubinska diskriminacija prema Srbima na KiM;
- S tim u vezi, SAD će podržati EU, odnosno EULEX, u „monitoringu svih istražnih radnji i postupaka koji im slede kako bi se promovisalo poštovanje ljudskih prava“, što znači da će Priština suditi, a SAD i EU će posmatrati, što se i do sada radilo;
- Konačno, sve obaveze iz „Dijaloga“ moraju biti ispunjene u potpunosti bez odlaganja.
Dakle, ovde nema nikakvih međunarodnih garancija, već samo status kvo za podivljalu Prištinu, bez ikakve obaveznosti, sankcija za nepoštovanje i sličnih formalnosti. Ne radi se čak ni o obećanju, iako bi takvo obećanje verovatno moglo da se svrsta u dugi niz obećanja izneverenih i u čvrstijim formama od ove. Formalno, radi se o jednom saopštenju, koje ne proizvodi nikakve obaveze van onih koje se već sprovode po sili prištinske vlasti. Umesto amnestije, koja je usledila posle barikada 2011. postoji nekakvo uveravanje da ne postoje spiskovi, a ukoliko se takvi spiskovi pojave, i po njima počne da se hapsi i sudi, SAD i EULEX će to prvo podržavati kao vid vladavine prava, a zatim i vršiti monitoring tih postupaka. Na kraju, obaveze iz briselskog procesa, koje se svode na formiranje ZSO, se imaju ispuniti, ali opet bez ikakve garancije ili sankcije.
Pored ovog, postoji i nekakvo saopštenje KFOR, za koje važi isto što i za saopštenje SAD i EU u pogledu obaveznosti, uz još par dodataka:
- Prvi deo se bavi kretanjem snaga srpske vojske s one strane administrativne linije, što se čini da je namenjeno prištinskoj publici;
- Drugi deo potvrđuje ono što se zne od ranije – KSF se ne može kretati po Severnom Kosovu bez prethodne saglasnosti komandanta KFOR, koji „može da komunicira sa legitimnim predstavnicima lokalne zajednice na Severnom Kosovu u okviru procesa davanja saglasnosti“
KFOR ovim manje ili više elegantno prevazilazi problem u koji bi došao da se drži ranijeg aranžmana koji podrazumeva komunikaciju sa lokalnim vlastima, s obzirom da, kako stvari trenutno stoje, svim opštinama na Severnom Kosovu trenutno upravljaju Albanci (u međuvremenu je konstituisan i nov saziv opštine Zubin Potok). Međutim, ovde se radi samo o KSF, a policijske snage – uključujući i one specijalne, koje na TikToku prizivaju duh OVK – (za sada) ostaju u svojim bazama.
Na kraju, zanimljivo je i konstatovati da se KFOR ne oglašava povodom zahteva za povratak srpske vojske u skladu sa Rezolucijom 1244, iako se u saopštenju, između ostalog, poziva i na taj dokument, već ga i dalje „analizira“.
Šta (ni)je presuđeno
Jednom čoveku je preinačena mera pritvora, kojeg je inače izdržavao potpuno nezakonito i neuslovno, u meru kućnog pritvora, dok je drugi pušten posle isteka tri četvrtine kazne. Znamo za barem još dva čoveka koji su još u pritvoru, uz mogućnost da izađu po isteku perioda na koji je taj pritvor određen.
Dakle, ništa vanredno, već samo gest dobre volje prištinskog pravosuđa prema SAD u okviru mogućeg, a koji treba tumačiti u kontekstu internih političkih borbi Albanaca na KiM, odnosno raskola između sudske i izvršne vlasti, kao i potvrdu provizornosti prištinskog pravnog i političkog sistema. To se takođe može maskirati pozivanjem na vladavinu prava, odnosno na to da sudovi rade svoj posao bez mešanja izvršne vlasti, ali je to jedno pokvareno skretanje pažnje sa toga da sudovi sude po diktatu diplomatije SAD, a ne po zakonu, što nikako ne može biti vladavina prava. Dodatno, možemo se zapitati zašto SAD interveniše sada, a ne interveniše u desetinama slučajeva suđenja za ratne zločine, koja služe kao efikasan mehanizam sprečavanja povratka raseljenih Srba.
Šta koga čeka u novoj godini
Beograd – čini se ništa novo. Nastavlja se stara politika koju je realnost uveliko deplasirala, i koja se zasniva na integraciji u prištinski sistem kroz ZSO. Sve što se desilo u proteklim danima i nedeljama treba posmatrati pre svega kao jednu improvizaciju u cilju održavanja koliko-toliko dobrih odnosa pre svega sa SAD, pre nego bilo kakav duboko i dugoročno promišljen potez.
Prištinu – oporavak od taktičkog poraza, te nepoznanica kako će se s tim u vezi ponašati, s obzirom da je ovakvim raspletom dosta toga prepušteno njoj. Srbi su se za trenutak izmakli stihiji diskursa o kriminalcima, dok je sadejstvo političkog zapada i sudske vlasti, koja se drznula da sudi drugačije od političke volje, nešto što budi uspomene na pad prve Kurtijeve vlade. Verovatno se mogu očekivati nove provokacije, pre svega u sklopu „sprovođenja vladavine prava na celokupnoj teritoriji“, u meri u kojoj takvo postupanje bude prepušteno na volju Kurtiju, a ne sudskim izvođačima radova pod uticajem SAD (pod pretpostavkom da se diktat SAD nastavi, i to u istom pravcu kao sada).
Srbe na Severnom Kosovu – apsolutno ništa dobro. Politički i bezbednosni vakuum ostaje, u meri u kojoj ga Priština nije nasilno popunila. Povratka u institucije nema (što zapravo i nije loša stvar), dok se ne formira ZSO (što nikako nije dobra stvar). Barikade su (opet) prepoznate kao efikasno političko sredstvo, ali se to nije iskoristilo da se formulišu novi zahtevi, a ni stari nisu ispunjeni kako su bili formulisani.
Svakako, nivo frustracije koji postoji na svim stranama mora nekako da se kanališe, samo je pitanje kada i kako. Dok se to ne pokaže, u novu godinu se ulazi sa starom politikom i starim problemima (odnosno nerešenim suštinskim pitanjima). Apsolutno svi lokalni akteri su na gubitku, i svaka pobeda je isključivo stvar retorike, koja za sobom ostavlja propuštene šanse i izneverene nade.
Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
