Sutra će u 15 časova biti izrečena presuda trojici optuženih u slučaju Banjska – Vladimiru Toliću, Blagoju Spasojeviću i DušanU Maksimoviću.
Sukob i epilog
U ranim jutarnjim satima, dvadesetčetvrtog septembra 2023. godine prvo je, u zasedi i blokadi dela puta, ubijen narednik Kosovske policije Afrim Bunjaku, a potom su u sukobu sa jakim snagama Kosovske policije stradala i trojica lokalnih Srba.
Sukob je počeo kada je grupa naoružanih Srba postavila blokadu na putu u selu Banjska, uz pomoć dva teška kamiona bez registarskih oznaka, postavljenom minom, da bi prvi kontakt sa policijom rezultirao odmah i smrtnim ishodom – narednika Bunjakua.
Nakon početnog napada, naoružana grupa se povukla ka kompleksu manastira Banjska, gde dolazi do višesatne razmene vatre sa specijalnim jedinicama Kosovske policije.
MANASTIR
Od radnih jutarnjih sati, u izveštajima medija u Prištini, dominirali su navodi da se iz manastira vrši napad na Kosovsku policiju, te je crkva vrlo brzo bila uvučena u zvanični narativ o napadu. Međutim, Eparhija je u ranim jutarnjima satima, izašla sa saopštenjem u kojem je izražavajući saučešče povodom tragedije i ubistava i saopštila da – nepoznata lica čuvenu kraljevu lavru iz 14. veka drže pod opsadom, da su razbili manastirsku kapiju, praktično negirajući umešanost u bilo kakvu vrstu oružanog sukoba. Istoga dana, sproveden je pretres u samom manastiru, uz pripadnike EULEX-a i Kosovsku policiju, te je utvrđeno da, osim malog dela opreme koju su osumnjičeni napdača ostavili pri begu, drugog oružja nije bilo.
Tokom te operacije potom su ubijena trojica Srba – Stefan Nedeljković, Bojan Mijailović i Igor Milenković, a najpre je još osam njih uhapšeno, od kojih je troje zadržano.
Višemilionsko naoružanje
Preostali deo grupe uspeo je da se povuče. Prilikom povlačenja, odnosno bega ove grupe, ostavljena je velika količina naoružanja, uniformi, ali i njihovih ličnih stvari i dokumenata, uključujući i video zapise navodnih vežbi na vojnim poligonima u Srbiji, što je kasnije na konferenciji za medije potvrdio i sam načelnik generalštaba.
U danima nakon sukoba, Kosovska policija je sprovodila niz opsežnih akcija pretrage šire zone Banjske i Zvečana, gde je takođe pronalazila oružje uz tvrdnje da je povezano sa sukobom.
Izlažući arsenal oružja, Kosovska policija je saopštila da je oružje navodno bilo u vrednosti od 5 miliona evra.
Ključni osumnjičeni
Ključna figura koju je istraga identifikovala kao organizatora bio je Milan Radoičić, tadašnji potpredsednik Srpske liste.
Radoičić je pet dana nakon napada i preuzeo odgovornost, tvrdeći da je napad organizovao bez znanja srpskih vlasti ili Srpske liste, nakon čega je podneo ostavku.
Uhapšen je u Srbiji 3. oktobra 2023, ali brzo pušten, što je izazvalo oštre kritike kosovskih vlasti i međunarodne zajednice.
Radoičić danas slobodno živi u Srbiji, i ne pojavljuje se u javnosti. Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi istragu za „teško delo protiv opšte sigurnosti“ i nelegalno oružje, ali optužnica još nije podignuta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2023. je izjavio da je Radoičić „dostupan“ pravosuđu, ali da izručenje Kosovu nije na stolu.
Sa druge strane, kosovske vlasti su oduzele veći deo Radoičićeve imovine, , uključujući vilu na jezeru Gazivode i restoran, pokretnu imovinu, a u aprilu 2025. izdalo je nalog za njegovo hapšenje zbog ratnih zločina u Đakovici 1999, uključujući ubistvo 106 Albanaca.
EU i SAD, koji su ranije sankcionisali Radoičića zbog kriminala i korupcije, pozivaju na saradnju, ali bez značajnog pomaka.
Iako je Radoičić tvrdio da je Banjsku organizovao bez znanja zvaničnog Beograda, Kosovo i danas tvrdi da je taj napad bio deo šireg plana uz podršku Beograda, uključujući obuku na srpskim vojnim bazama.
Suđenje u Prištini
U septembru 2024, . U septembru 2024, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv Radoičića i još 44 osobe za terorizam, finansiranje terorizma i pranje novca, tvrdeći da je Radoičić, koristeći svoje bogatstvo i političke veze, planirao „zaposedanje“ severa Kosova.
I Interpol je navodno još početkom 2024. godine izdao crvenu poternicu za njim i 18 drugih osumnjičenih, iako sama organizacija to nije potvrdila.
Međutim, od početka postupka velika većina optuženih nedostupna je kosovskim organima. Neposredno nakon napada uhapšeno je više osoba, ali su neki od njih kasnije pušteni usled nedostatka dokaza.
Do podizanja optužnice i početka suđenja, pred sudom u Prištini ostala su trojica optuženih: Vladimir Tolić, Blagoje Spasojević i Dušan Maksimović.
Suđenje njima je formalno počelo u oktobru 2024. godine pred Osnovnim sudom u Prištini, u okviru specijalnog odeljenja za teška krivična dela.
Sva trojica optuženih izjasnila su se da nisu krivi za ono što im se stavlja na teret, a to je – terorizam, napad na ustavni poredak i teška krivična dela protiv javne bezbednosti, premda se u optužnici konkretno navodi i da je grupa imala za cilj aneksiju severa Kosova.
Tok postupka obeležili su brojni proceduralni izazovi, uključujući i promenu sudskog veća početkom 2026. godine, zbog čega je proces vraćen na početak.
U međuvremenu, hapšenja su se nastavila, zaključno sa hapšenjem Stefana Radulovića prošle nedelje, i to samo par dana pred nego da odbrana iznese završne reči.
U seriji hapšenja za Banjsku postoji i slučaj kada je Srbija uhapsila lice u vezi sa ovim slučajem. U Srbiji je u leto 2025. godine uhapšen pripadnik specijalne jedinice Kosovske policije, Arbnor Spahiju, a srpske vlasti su ga teretile za teško ubistvo u Banjskoj 2023. godine. Međutim, iste te godine je i pušten.
U završnici postupka, tokom proleća 2026. godine, Specijalno tužilaštvo zatražilo je doživotne kazne zatvora za trojicu optuženih koji su dostupni sudu, uz obrazloženje da su bili deo organizovane grupe, da su znali za plan napada i da su imali uloge u njegovoj realizaciji.
Odbrana je, s druge strane, insistirala na nedostatku direktnih dokaza, osporavajući individualnu odgovornost optuženih i tvrdeći da optužnica nije dovoljno precizna. Advokati su izneli ozbiljne zamerke na račun optužnice, navodeći da u njoj postoje sistemske greške.
Odbrana optuženih u slučaju Banjska: Optužbe Specijalnog tužilaštva nisu potvrđene
Uticaj na Srbe i normalizaciju
Iako je suđenje trojici Srba koji su optuženi u Prištini ušlo u završnu fazu, sam slučaj Banjska ostaje pravno nedovršen i politički osetljiv.
U pitanju je prekretnica koja je položaj srpske zajednice i same Srbije po pitanju Kosova – unazadila, dok je vladi kosovskog premijera Aljbina Kurtija, poslužila kao de-fakto opravdanje za niz policijskih akcija potom na severu, uključujući zatvaranje gotovo svih srpskih institucija na Kosovu, osim škola i bolnica, utvrđivanjem policijskih baza i stanica.
Štaviše, kosovske vlasti, odnosno aktuelni premijer, i sam nastavak dijaloga između Beograda i Prištine na visokom nivou, kao i dalju normalizaciju odnosa, uslovaljava hapšenjem odgovornih za događaje u Banjskoj — pre svega Milana Radoičića.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
