Više od igre

Izvor
KoSSev
-
Više od igre
FOTO: KoSSev

Sport između Beograda i Prištine već godinama nije samo igra. Od međunarodnih priznanja Kosova i osvojenih medalja, do zabrana i prepreka za srpske klubove i sportiste na Kosovu – ova scena je arena u kojoj se sudaraju politika, identitet i pravila sportskih saveza. Dok se na takmičenjima podižu različite zastave i intoniraju himne, mnogi sportisti, uključujući i mlade Srbe sa Kosova, ostaju nevidljivi, zarobljeni u borbi za pravo na takmičenje i priznanje.

Ratni sukobi zamenjeni su sportskim rivalitetima, ali sport nosi i nadu – šansu za fer plej i saradnju, koja se možda ostvari kroz zajedničke inicijative već 2027. godine.

Kosovo član desetina sportskih organizacija, kandidovalo i Mediteranske igre 2030.

Od jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je prošlo put intenzivne integracije u međunarodne sportske organizacije, koji je kulminirao punopravnim članstvom u Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK) 9. decembra 2014. godine. Na 127. sednici MOK-a u Monaku, Kosovo je jednoglasno primljeno u članstvo, bez protivljenja čak i predstavnika Rusije, koja inače ne priznaje nezavisnost Kosova i čvrsto podržava stavove Srbije. Srpski predstavnik Vlade Divac nije prisustvovao glasanju, niti je uputio zvaničan protest.

Ova odluka pokrenula je lanac učlanjenja Kosova u brojne druge međunarodne sportske saveze i organizacije, koje su usledile već naredne godine. Među prvima, 2014. ostvareno je članstvo u AIBA – Svetskoj bokserskoj federaciji, najpre sa ograničenim pravima, a zatim i punopravno, paralelno sa provizornim članstvom u MOK-u.

Godina 2015. i 2016., ključne su za međunarodnu validaciju kosovske sportske scene.

Tokom 2015. godine, Kosovo je primljeno u niz međunarodnih sportskih organizacija i ova godina se smatra ključnom u sportskom pozicioniranju Kosova na međunarodnoj sceni:

FIBA – Međunarodna košarkaška federacija;

FINA – Međunarodna plivačka federacija; IAAF (danas World Athletics) – privremeno, a potom i punopravno članstvo, uz istovremeni prijem i u Evropsku atletsku federaciju;

ISSF – Međunarodni streljački savez;

UCI – Međunarodna biciklistička unija (najpre kao privremeni član); mediji u Prištini navodili su tada da su i Rusija i Srbija navodno podržale prijem;

FAI – Međunarodna vazduhoplovna federacija;

UEG – Evropska gimnastička unija;

ANOC – Asocijacija nacionalnih olimpijskih komiteta (Kosovo postaje 205. punopravni član);

IHF – Međunarodna rukometna federacija (punopravni član). Godinu dana ranije – 2014., ostvareno je članstvo u Evropskoj rukometnoj federaciji (EHF);

Prva zajednička utakmica juniorskih selekcija Srbije i Kosova tada je održana u Prištini. Rukometni savez Srbije (RSS) tada je naveo da postupa u skladu sa stavovima državnih organa Srbije i Briselskim sporazumom, kojim se Srbija obavezala da neće blokirati članstvo Kosova.;

Tenis Evrope – Kosovo je postalo 50. članica regionalnog udruženja Svetske teniske federacije, uz formalno stupanje na snagu 1. januara 2016.

2016: Ulazak u FIFA, UEFA i niz saveza borilačkih sportova

Trećeg maja 2016. godine Kosovo je primljeno kao 55. član UEFA, nakon glasanja na kongresu u Budimpešti – 28 članica glasalo je „za“, 24 „protiv“.

Trinaestog maja 2016. postaje i 210. član FIFA, čime dobija pravo učešća u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i svim FIFA takmičenjima.

Takođe te godine:

Karate savez Kosova postaje član Svetske karate federacije;

Odbojkaški savez Kosova ulazi u FIVB – Svetsku odbojkašku federaciju. Tokom glasanja, predstavnici Srbije bili su uzdržani, što je dovelo do smene predsednika Odbojkaškog saveza Srbije, Nenada Golijanina. Odluka je potvrđena tokom prvenstva u Buenos Airesu;

Udruženje sportskih novinara Kosova postaje član Međunarodne asocijacije sportskih novinara (AIPS) i AIPS Evrope.

2017: Nastavak regionalnih integracija

Kosovo je postalo punopravni član Međunarodne univerzitetske sportske federacije (FISU).

Odbojkaški savez Kosova je potom primljen i u Balkansku odbojkašku federaciju (BOF). Kosovski savez tada je saopštio da je „zatvoren proces pristupanja u međunarodnoj areni“.

2018: Pristup zimskim sportovima

Kosovska skijaška federacija primljena je kao punopravni član FIS – Svetske skijaške federacije;

U avgustu iste godine, Kosovo postaje i punopravni član Međunarodne univerzitetske sportske federacije (iako se članstvo vezuje za 2017);

Prvo međunarodno sportsko članstvo ostvareno je još 2003, kada je Kosovo primljeno u Međunarodnu stonotenisku federaciju;

Ovo nisu i jedini međunarodni sportski savezi kojih je Kosovo deo.

Decenija od članstva u MOK-u i uspeh na Olimpijadama

Kosovo je 12. decembra 2024. obeležilo desetogodišnjicu članstva u MOK-u. Na svečanoj gala večeri prisustvovao je predsednik MOK-a Tomas Bah (Thomas Bach), u svojoj drugoj poseti Kosovu (prva je bila 2015).

Kosovski olimpijci su za deceniju članstva osvojili ukupno pet medalja, sve u džudou i sve zahvaljujući sportistkinjama:

Majlinda Kelmendi – zlato u Riju 2016; Distria Krasnići i Nora Đakova – zlata u Tokiju 2020; Krasnići – srebro, i Ljaura Fazljiju – bronza u Parizu 2024.

Sve tri sportistkinje su 2023. godine odlikovane činom pukovnika Oružanih snaga Republike Albanije, koji im je uručio premijer te zemlje Edi Rama.

Kandidatura za Mediteranske igre 2030.

Tokom 2023. godine, na sportskom forumu u Heraklionu, Grčka, Kosovo je dobilo domaćinstvo Mediteranskih igara 2030, koje bi trebalo da se održe u Prištini.

Kosovo na postolju: Himna, zastava i dilema za srpski sport

Prijem Kosova u međunarodne sportske saveze, posebno u disciplinama u kojima ostvaruje rezultate, kao što je džudo, otvorio je nova sporna pitanja za srpsku stranu – kako nastupati protiv kosovskih sportista, a ostati dosledan politici nepriznavanja?

Na međunarodnom džudo takmičenju 2018. godine, srpska džudistkinja Milica Nikolić delila je postolje sa kosovskom šampionkom Distriom Krasnići. Uz ceremoniju dodele medalja intonirana je himna Kosova, a zastava podignuta uz srpsku, u skladu sa pravilima Međunarodne džudo federacije i preporukom MOK-a. Time je otvorena dilema za srpski sport – kako postupiti kada se pravila međunarodnih saveza sukobe sa državnom politikom?

Nikolićeva nije napustila postolje, a režimski mediji tada su naveli da bi takav potez mogao imati ozbiljne posledice, uključujući i eventualno isključenje Srbije sa Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine.

Samo nekoliko meseci ranije, Džudo savez Srbije zabranio je juniorkama Anji Obradović i Marici Perišić da se na Evropskom kupu u Sarajevu takmiče protiv kosovskih sportistkinja. Dva različita odgovora pokazala su odsustvo jedinstvene strategije – dominira balansiranje između politike, sporta i međunarodnih obaveza.

I dok je većina sportskih aktera ostala bez komentara, tadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković je, predviđajući situaiciju, kakva se već dogodila u džudou, godinu dana ranije – 2017, izneo jasan stav: „Srpski sportisti moraju na postolje sa sportistima sa Kosova“, izjavio je za Nedeljnik. Podsetio je da je Vlada Srbije poslala pismo predsedniku MOK-a o nepriznavanju Kosova, ali da se međunarodna pravila moraju poštovati.

Slučaj Nikolić–Krasnići bio je samo jedna ilustracija dubokog raskoraka između domaće politike i međunarodnog sportskog prava, u kojem sportisti neretko postaju taoci šire političke borbe za status i priznanje.

Višegodišnje barijere za kosovske sportiste na međunarodnim takmičenjima

U više navrata kosovski sportisti i sportske delegacije nisu mogli da učestvuju na međunarodnim takmičenjima, ili su učestvovali pod otežanim uslovima zbog nepriznavanja kosovskih simbola. U nekim slučajevima su i sami odbijali da to učine bez priznavanja istih.

Jedan od primera zabeležen je 2023. godine, kada bokserka Donjeta Sadiku nije nastupila na Svetskom prvenstvu u Indiji. Kako je saopštio Kosovski olimpijski komitet, organizatori joj nisu dozvolili da se takmiči pod zastavom Kosova.

Kosovska karate reprezentacija 2018. godine nastupila je na Svetskom prvenstvu u Španiji pod oznakom Svetske karate federacije, jer im Španija, koja ne priznaje Kosovo, nije dozvolila upotrebu obeležja. U međuvremenu, početkom 2023. godine, Španija je počela da priznaje kosovske pasoše.

Iste godine, kosovski karatisti nisu mogli da učestvuju na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu. Karate savez Kosova uložio je žalbu Evropskoj karate federaciji, nakon što reprezentacija dva puta nije uspela da pređe administrativni prelaz Merdare. Srpska i kosovska strana tada su iznele različita tumačenja događaja.

Za javnost najpoznatiji slučaj dogodio se 2021. godine na Svetskom prvenstvu u boksu u Beogradu, kada kosovska reprezentacija nije mogla da učestvuje zbog spornih oznaka na sportskoj opremi.

Generalni sekretar Bokserskog saveza Kosova Ljatif Demoli (Latif Demolli) naveo je da je delegacija tri puta pokušala da uđe u Srbiju, ali bezuspešno – prvi put zbog trenerki sa kosovskim grbom, drugi i treći put čak i u civilnoj odeći, jer su oznake Kosova koje Srbija ne priznaje, pronađene u prtljagu. Iako je Kosovo od 2014. godine član Svetske bokserske federacije (AIBA), sportistima Baškimu i Špetimu Bajokuu (Bashkim, Shpetim), te Patriotu Behramiju, ulazak nije bio dozvoljen. Srpska strana tvrdila je da se nisu ni prijavili.

Evropska rukometna federacija (EHF) predložila je 2018, da se kvalifikacioni turnir za SP U-20 u Kragujevcu održi bez državnih simbola, zbog prisustva i Srbije i Kosova u istoj grupi. Rukometni savez Kosova odbio je predlog i poručio da neće učestvovati bez zastave i himne. EHF je tada odložila konačnu odluku i izrazila razočaranje.

Prekid utakmice, jači od igre

U prošlosti je bilo više situacija u kojima su kosovski sportisti ili savezi odbijali učešće bez simbola ili reagovali na ono što su smatrali uvredama. Jedan od najnovijih, a ujedno i najupečatljivijih, dogodio se pre nepunu godinu dana.

Tokom novembra 2024. godine, na utakmici Lige nacija u Bukureštu između Rumunije i Kosova, desio se jedan od najupečatljivijih sportskih incidenata poslednjih godina, koji je prerastao u regionalni političko-sportski skandal.

Utakmica je prekinuta u 93. minutu nakon što su rumunski navijači na tribinama skandirali „Srbija! Srbija!“. Ovaj čin izazvao je burnu reakciju kosovskih fudbalera, koji su prvo pokazali gest „albanskog orla“ prema publici, a potom, predvođeni kapitenom Amirjem Rahmanijem, napustili teren u znak protesta.

Došlo je i do fizičkog kontakta između Rahmanija i rumunskog napadača Denisa Alibeca, dok je rumunski tim ostao na terenu skoro sat vremena pre nego što je sudija konačno prekinuo meč. Rezultat od 0:0 odgovarao je Rumuniji, lideru grupe.

Na mrežama se otvorio pravi mali ‘rat informacijama između rumunske i kosovske strane. Od toga kako su se nedolično ponašali Albanci, odnosno kako su se tako isto ponašali Rumuni.

Na Kosovu su fudbaleri dočekani kao heroji. Premijer Aljbin Kurti i ministar sporta Hajrula Čeku organizovali su prijem u Prištini, gde je Kurti pohvalio fudbalere za „principijelni i ispravni stav“. Posebno je istakao izjavu kapitena Rahmanija: „Kosovo je Kosovo, ili Kosovo je Albanija – i to je to.“

UEFA je odmah pokrenula istragu i kasnije donela odluku da je Fudbalski savez Kosova odgovoran za prekid utakmice, jer su igrači samoinicijativno, bez dozvole sudije, napustili teren. Utakmica je registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Rumunije, a Kosovo je kažnjeno novčanom kaznom od 6.000 evra.

Kosovski savez je uložio žalbu Sportskom arbitražnom sudu u Lozani, koji je potvrdio odluku UEFA-e, naglašavajući da su kosovski fudbaleri odbili da se vrate na teren uprkos uputstvima sudije.

S druge strane, Rumunski fudbalski savez izrazio je nezadovoljstvo reakcijom kosovskog tima, tvrdeći da na tribinama nije bilo rasističkih uvreda. Ipak, žandarmerija je kaznila 13 gledalaca, a devetoro je dobilo zabranu prisustva sportskim događajima na godinu dana. Rumunija je takođe kažnjena zbog ponašanja svojih navijača, uključujući i zatvaranje stadiona na jednu utakmicu.

Ovaj incident nije izolovan slučaj. UEFA je ranije novčano kažnjavala oba saveza zbog sličnih incidenata. Rumunija je 2023. kažnjena zbog „prosrpskih skandiranja“ tokom utakmice sa Kosovom, dok je Kosovo u oktobru 2024. platilo kaznu od 61.000 evra zbog zvižduka navijača tokom rumunske himne i upada na teren.

Reči kapitena Rahmanija, koje su odjeknule u regionu – „Svi moraju da znaju – Kosovo je Kosovo, ili Kosovo je Albanija. To je to. Tu prestaje.“ – izazvale su brojne reakcije i podelile mišljenja, dok su navijači Kosova i albanska dijaspora slavili fudbalere kao „ponosne orlove“ i „sinove nacije“.

Kad Olimpijski komitet bije bitku za članstvo u NATO

U vremeplovu preplitanja politike i sporta, nisu izostale ni visoko političke geopolitičke teme. To pokazuje i jedan bizaran slučaj pre tri godine.

Olimpijski komitet Kosova praktično je započeo kampanju za članstvo Kosova u NATO odmah nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, krajem februara i početkom marta 2022. godine.

Na zvaničnom Tviter nalogu Olimpijskog komiteta Kosova, 1. marta 2022. godine, objavljena je jasna poruka:

„Kosovo u NATO“ i slogan „Vreme je za nas – Kosovo“.

Ova poruka bila je deo šire kampanje koju su podržavali i drugi zvaničnici Kosova, a usledila je ubrzo nakon početka rata u Ukrajini krajem februara 2022. godine.

Iza zastave

Dok kosovski sportski funkcioneri, savezi i sportisti godinama jasno izražavaju svoju političku determinisanost u borbi za međunarodno priznanje i jačanje suvereniteta Kosova, sa srpske strane često ostane neprimetna druga strana priče. Ona javnosti postaje vidljiva tek kada neka vest dospe u medije, izazivajući reakcije iz Srbije i regiona. Jedan od takvih primera dogodio se na nedavnom 49. Kongresu UEFA u Beogradu.

Aprila 2025. godine, tokom Kongresa UEFA održanog u beogradskom Sava centru, pažnju javnosti privukla je pojava zastave Kosova. snimak na kojem predsednik Fudbalskog saveza Kosova, Agim Ademi, pozira pored plavo-žute zastave u Sava centru, brzo je postao viralan. Ademi je na snimku dodirnuo zastavu i okrenuo se ka kameri, a u Prištini je taj prizor prozvan „istorijskim trenutkom“.

Dok je vest među albanskim korisnicima interneta izazvala oduševljenje, u Srbiji je izazvala osudu i negodovanje, naročito na društvenim mrežama i u pojedinim medijima. Isticalo se da se u srpskoj prestonici ne sme pojaviti zastava teritorije koju Srbija, po Ustavu, smatra svojom.

FOTO: Džemajil Redža

Nakon što je snimak postao široko poznat, u domaćoj javnosti usledile su kritike na račun organizatora i državnih vlasti, jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Zastava Kosova se našla u okviru postavke za Kongres UEFA, čiji je domaćin bio Fudbalski savez Srbije, a organizator – UEFA.

Fudbalski savez Srbije (FSS) je potom izdao saopštenje u kojem je potvrdio da je zastava Kosova zaista bila prisutna u Sava centru, ali da je reč o propustu UEFA-e, a ne domaćina.

„Izvinjavamo se svakom našem građaninu i pripadniku našeg naroda, posebno ljudima na Kosovu i Metohiji, koje je uznemirio i povredio ovaj propust organizatora, koji je našom reakcijom odmah otklonjen“, navodi se u saopštenju FSS-a.

Iz FSS-a su dodali da je ovaj događaj pokušao da bude iskorišćen za nefudbalske interese, te da je tokom centralnog dela Kongresa UEFA zastava Kosova u potpunosti uklonjena.

Srpski sport na Kosovu pod pritiskom: Zabrane, preuzimanja i borba za opstanak

U posebno teškoj, možda i najtežoj poziciji do sada, nalazi se srpski sport na Kosovu. Godinama pod pritiscima i institucionalnim blokadama, klubovi koji funkcionišu u okviru sistema Republike Srbije sada se suočavaju i sa fizičkim zatvaranjem objekata i direktnim preuzimanjem od strane kosovskih vlasti.

Tokom poslednjih godina zabeleženi su brojni slučajevi zabrane ulaska sportskim ekipama iz centralne Srbije na Kosovo. Kao najčešći razlog navodi se neposedovanje potrebnih administrativnih dozvola za ulazak i organizaciju sportskih događaja.

Paralelno, lokalnim srpskim klubovima sa Kosova – kako na Severu, tako i južno od Ibra – osporava se pravo da organizuju utakmice u okviru srpskih liga. Posledica toga je da se utakmice već duži niz godina ne odigravaju na Kosovu, već se organizuju u gradovima u centralnoj Srbiji, što dodatno opterećuje logistiku klubova i ograničava pristup lokalnoj publici, osim što utiče na efikasnost klubova i igrača.

Pre nekoliko godina pojavili su se i interni dopisi Kosovske policije u kojima se eksplicitno najavljuje zabrana svih sportskih aktivnosti koje nisu u okviru kosovskog sistema, uz mogućnost krivičnog gonjenja organizatora. Ovi dopisi, iako nikada zvanično potvrđeni od strane institucija, dodatno su pojačali neizvesnost i pritisak na srpske sportske organizacije.

Fudbalski savez Kosova, primera radi, u kontinuitetu lobira kod međunarodnih fudbalskih organizacija, uključujući UEFA-u, da primoraju Fudbalski savez Srbije na uklanjanje klubova sa Kosova iz svog sistema. Osnovni cilj ovih napora jeste da se svi klubovi sa teritorije Kosova integrišu u sistem Fudbalskog saveza Kosova (FSK).

U 2023. godini zabeležena je zvanična prepiska između Fudbalskih saveza Srbije i Kosova sa UEFA-om, povodom zabrane lokalnim srpskim klubovima da učestvuju u takmičenjima organizovanim od strane FSS. Iako tada nije doneta konkretna odluka na štetu srpskih klubova, prepiska je ukazala na ozbiljnost zahteva iz Prištine i potencijalnu eskalaciju institucionalnog pritiska, što se u međuvremenu i dogodilo.

U maju i junu 2025. godine, u okviru šire akcije zatvaranja srpskih institucija na Severu Kosova, kosovske vlasti su, uz asistenciju policije, preuzele upravljanje nad nekoliko sportskih objekata koji su do tada bili pod ingerencijom srpskih struktura, pošto su prethodno lokalne samouprave donele uredbu o Sprotskoj hali.

Zabeleženi su slučajevi u Leposaviću i Severnoj Mitrovici, gde su zamenjene brave na sportskim halama, uklonjena obeležja Republike Srbije i postavljene zastave Kosova.

Ove akcije usledile su nakon najava Prištine o zatvaranju paralelnih institucija. Do sada je zatvoreno najmanje 74 takve ustanove, među kojima i više sportskih objekata. Sportski savez Srbije reagovao je osudom ovih poteza, ocenjujući ih kao „udar na prava dece i lokalnih sportskih zajednica“.

Srpski klubovi na Kosovu funkcionišu isključivo zahvaljujući entuzijazmu trenera, podršci roditelja i neospornoj sportskoj motivaciji dece. Sportska scena Srba sa Kosova, iako svedena na vantakmičarsku na samom Kosovu, ostaje živa i predstavlja jedan od retkih preostalih oblika zajedničkog okupljanja i normalnosti u teškoj svakodnevici srpske zajednice na Kosovu.

Kosovo kao kost u grlu

Jedan od najsvežijih primera da sport na Balkanu nije samo igra, već odraz dubokih istorijskih i političkih tenzija između Srba i Albanaca, jeste meč kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. godine, odigran početkom juna u Tirani.

Utakmica je završena nerešenim rezultatom 0:0, ali prava drama nije se odvijala samo na travnjaku. Stadion je bio ispunjen energijom koja je prevazilazila sportski rivalitet.

Uoči meča, ulice Tirane više su ličile na pozornicu političke demonstracije nego na prostor sportskog slavlja. Između Beograda i Tirane, simbolično i doslovno, isprečilo se pitanje Kosova.

Grad je bio pod pojačanim policijskim nadzorom, sa zatvorenim prilazima stadionu i strogo kontrolisanim kretanjem. Ulice su bile prepune albanskih navijača u crveno-crnim bojama, sa zastavama Velike Albanije i portretima Adema Jašarija, simbola Oslobodilačke vojske Kosova (UČK). Uzvikivale su se parole poput „Kosovo je srce Albanije“, pevale pesme posvećene UČK, a automobili su nosili albanske i kosovske zastave. Iscepana je i zapaljena srpska zastava.

Na tribinama „Arene Kombëtare“, atmosfera je bila nabijena tenzijama i nacionalnim emocijama. Srpski fudbaleri više puta su gađani predmetima, zbog čega je utakmica tri puta prekidana. Uz gromoglasne povike i transparente sa simbolima OVK, službe obezbeđenja pokušavale su da smire situaciju, ali su ti pokušaji izazivali dodatno negodovanje publike.

Na terenu je među igračima dominirao fer plej, ali je van linija igrališta tenzija bila gotovo opipljiva. Srpski igrači su, nakon utakmice, Tiranu napustili pod strogim policijskim obezbeđenjem.

Dodatnu tenziju izazvala je objava bivšeg albanskog reprezentativca Mergima Mavraja, koji je, nekoliko dana pre meča, na društvenim mrežama poručio: „Momci, rat je gotov. Kosovo je naše, zauvek. Sad igrajte fudbal.“ Poruka je među albanskom publikom dočekana ovacijama, dok je u Srbiji ocenjena kao otvorena provokacija i mešanje politike u sport.

Uklanjanje simbola OVK tokom meča pokrenulo je novi talas reakcija. Oglasili su se lider opozicije Sali Beriša, bivši borci OVK i udruženja veterana, ocenjujući postupke policije kao „antidemokratski čin“ i „udar na nacionalno jedinstvo“. „Dodirnuta je krv heroja“, naveli su u saopštenju.

Iz Beograda su, pak, osude stigle zbog cepanja srpske zastave i prisustva ekstremističkih simbola pre meča. Ministar Ivica Dačić je upozorio na dvostruke standarde međunarodne zajednice i uporedio ih sa ranijim kaznama za srpske sportiste, rekavši: „Hoće li neko da reaguje na velikoalbanske parole? Verovatno neće.“

Iako su domaće vlasti pokušale da obezbede regularnost meča – od jakih bezbednosnih mera za srpske igrače, preko udaljavanja najekstremnijih navijača sa tribina, do discipline domaćih fudbalera – veče u Tirani još jednom je pokazalo da utakmice Srbije i Albanije prevazilaze granice sporta. One ostaju prostor u kom se, kroz navijanje, poruke i simbole, izražava kolektivna memorija, identitet i neizlečene rane prošlosti.

Igra moći i identiteta

Da je utakmica sa srpskim igračima za vatrene albanske navijače mnogo više od fudbala, pokazuju i one kada protiv ‘arheneprijatelja’ igraju i druge reprezentacije. Poraz Srbije od Švajcarske na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022, naišao je na oduševljenje u Prištini. „3:2“ nije bio samo rezultat — to je odjek dubokih političkih i kulturnih tenzija koje opterećuju odnose dva naroda.

Dok su u Srbiji kritike tada bile usmerene na tim i selektora, na Kosovu su Granit Džaka i Đerdan Šaćiri, igrači albanskog porekla u švajcarskoj reprezentaciji, postali simboli ponosa. Ne samo zbog igre, već i zbog simbola orla koji su rukama iskazivali, kao i dres sa natpisom „Jašari“ koji su nosili.

Od Velike Albanije u Beogradu do zajedničkog evropskog prvenstva

U poslednjoj deceniji, politika se više puta umešala u sportske odnose između Srbije i Albanije – kako kroz konflikte, tako i kroz pokušaje saradnje.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka desio se 2014. godine, kada je fudbalski meč između Srbije i Albanije, odigran na stadionu Partizana u Beogradu, prekinut u 42. minutu. Iznad terena tada je preleteo dron sa zastavom tzv. „Velike Albanije“, što je izazvalo opšti haos – sukob između igrača, masovnu tuču na terenu i upad domaćih navijača, koji su napali gostujuće fudbalere. Bezbednosne službe nisu uspele da obuzdaju situaciju, pa je meč prekinut iz bezbednosnih razloga.

UEFA je kasnije odlučila da se utakmica registruje rezultatom 3:0 za Albaniju, dok je Srbiji oduzela tri boda. Incident je izazvao oštre reakcije i duboke podele – ne samo na stadionu, već i u medijima, društvenim mrežama i široj javnosti u Srbiji, Albaniji, na Kosovu i u dijaspori.

Već naredne godine, 8. oktobra 2015, u Tirani je odigran revanš u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. godine. Srbija je pobedila rezultatom 2:0, a meč je protekao u znatno mirnijoj atmosferi. Uprkos ranijim tenzijama, na terenu nije bilo incidenata, a susret je doživljen kao pokušaj distanciranja od prethodnog nasilja i usmeravanja ka sportskom rivalstvu.

Nepunih deset godina kasnije, usledio je potpuno drugačiji iskorak: Srbija i Albanija zajednički će organizovati Evropsko prvenstvo u fudbalu za igrače do 21 godine, koje će se održati 2027. godine. UEFA je tu odluku zvanično potvrdila početkom februara 2025, a fudbalski savezi obe zemlje pozdravili su odluku kao korak ka saradnji i normalizaciji.

Prema planu organizacije, svaka zemlja će ugostiti po osam od ukupno 16 reprezentacija. Otvaranje prvenstva biće održano na stadionu „Karađorđe“ u Novom Sadu, dok će se utakmice u Srbiji igrati još i u Loznici, Leskovcu i Zaječaru. U Albaniji, domaćini će biti stadioni u Tirani, Skadru, Draču i Elbasanu.

Biće to najveći međunarodni fudbalski događaj u obe zemlje u poslednjih desetak godina – za Srbiju prvi tog ranga još od Evropskog prvenstva za igrače do 17 godina 2011. godine. Za Albaniju, to će biti prvi domaćin jednog UEFA turnira ove veličine.

I politika može da bude sportska igra

U jeku simboličkih ratova, populizma i propagande, gotovo neverovatno deluju događaji onog drugačijeg – pozitivnijeg tonaliteta. Nakon decenije sve kontaminiranije komunikacije zvaničnog Beograda i Prištine, ono što se zbilo krajem avgusta 2015. na stadionu fudbalskog kluba „Austrija“ u Beču danas liči sportsko-političko čudo.

U toplom letnjem danu odigrana je simbolična fudbalska utakmica između tima „EU“ i tima sastavljenog od političara sa Zapadnog Balkana, pod nazivom „EU budućnosti“. Balkan je u toj utakmici ubedljivo pobedio rezultatom 4:2 – i to ne samo sportskim umećem, već i simboličkom snagom trenutka.

Na terenu su zajedno zaigrali politički predstavnici zemalja koje se u regionu često nalaze na suprotnim stranama. U istom timu bili su, između ostalih, tadašnji kosovski premijer Hašim Tači i srpski ministar energetike Aleksandar Antić. Sudija na meču bio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, dok su utakmicu sa tribina pratili tadašnji premijeri Aleksandar Vučić i Isa Mustafa – i to svega dan nakon potpisivanja četiri sporazuma u Briselu.

Hašim Tači se na društvenim mrežama pohvalio fotografijama sa meča, uz poruku da je Kosovo „doprinelo pobedi i napretku Balkana, kako u sportu, tako i u politici“, te da Evropi „treba nova energija“.

Deceniju kasnije, zemlje Zapadnog Balkana nisu deo EU. No, u ambijentu koji više liči na fikciju nego na realnost balkanske politike, mali trenutak zajedništva na travi bečkog stadiona svedoči o tome da čak i najteži politički odnosi mogu da pronađu ventil u igri, makar sve bila i pozitivna propaganda.

Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative koja jača međukulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a koju finansira Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost portala KoSSev i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, niti drugih saradnika na projektu.

 

 


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.