Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu danas je protestovalo zbog načina na koji su vodeći prištinski mediji izveštavali o događajima iz 17. i 18. marta 2004. godine.
Ove nedelje obeleženo je 22 godine od Martovskog nasilja, najvećeg etničkog nasilja na Kosovu posle ulaska međunarodnih vojnih i civilnih snaga.
U talasu nasilja 17. i 18. marta 2004. godine, prema podacima Fonda za humanitarno pravo – oko 286 srpskih kuća, preko 35 crkava, manastira i grobalja uništeno je i zapaljeno i više od 4.000 Srba sa juga Kosova je proterano.
Oko 51.000 učesnika demonstracija u najmanje 33 pojedinačna nemira koja su se dogodila u 48 sati napadali su Srbe širom Kosova, i u Metohiji.
Prema prvobitnim informacijama, ubijeno je osmoro Srba i 11 Albanaca – potonji su stradali u obračunu sa američkim i francuskim KFOR-om koji je pokušavao da zaustavi nasilje (podaci su uglavnom Human Rights Watch-a), ali kasnije je Fond za humanitarno pravo potvrdio 23 žrtve, među kojima jednog Albanca iz Prištine do danas nije identifikovao.
Prema podacima koje je FHP prikupio u mesecima nakon martovskog nasilja, ozbiljnije je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 napadnuto napolju. Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su potpuno uništene ili ozbiljno oštećene, a 36 pravoslavnih verskih objekata je demolirano i spaljeno.
U neredima su uništena 72 vozila UN. U izveštaju Generalnog sekretara UN iz aprila 2004. godine navodi se da su u martovskom nasilju povređene 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 61 pripadnik KFOR-a i 58 pripadnika tadašnje Kosovske policijske službe (KPS).
Povod
Šesnaestog marta popodne 2004, tri albanska dečaka iz Čabre, sela u opštini Zubin Potok, udavila su se u reci Ibar. Odmah nakon nesreće, kosovski mediji su o ovom tragičnom događaju izvestili kao o etnički motivisanom zločinu, navodeći da su dečaci skočili u reku jer su ih jurili Srbi sa psom.
Mediji su se pozivali na izjave četvrtog, preživelog dečaka i jedinog očevica nesreće, ali ispostavilo se da je dečak govorio o tome kako su ih Srbi psovali iz obližnje kuće – što je uplašilo njega i njegove drugove – a ne da su ih Srbi jurili.
Kasnije, nakon istrage o ovom događaju, međunarodni tužilac je zaključio da ponuđeni dokazi ne podržavaju postojanje osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo.
Istrage su pokazale da povod za nasilje – utapanje albanskih dečaka – nije imao potvrđenu etničku pozadinu, dok je medijsko izveštavanje u tom trenutku bilo neodgovorno i senzacionalističko. Posebna odgovornost je prebačena na Javni servis Kosova.
Ove činjenice je potvrdilo više relevantnih adresa – domaćih i međunarodnih, ali se do danas kod dela većinske zajednice de fakto zadržalo tumačenje o Srbima kao odgovornim za smrt dece u Čabri, ali i za same nemire.
Srpska krivica
Iako su sve ove okolnosti utvrđivane u izveštajima domaćih i međunarodnih aktera, u delu one ključne javnosti na Kosovu i dalje je prisutan narativ o srpskoj odgovornosti odnosno krivici za ove događaje, koji se ponovo intenzivira poslednjih godina, uz često izostavljanje ili relativizovanje stradanja srpske zajednice i šireg konteksta martovskih nemira.
Dolaskom Samoopredeljenja na vlast, tumačenje martovskog nasilja često se zasniva na narativu u kojem su Albanci istaknuti kao žrtve dok su Srbi ti koji ih progone. Protesti Albanaca prikazuju se kao spontani, dok se srpske žrtve retko ili uopšte ne spominju.
Iz ove vladajuće stranke pretprošle godine su poručili da su deca ubijena dok su ih gonili Srbi, da su na Albance pucali „srpski kriminalci“, dok se protest Albanaca odvijao spontano širom Kosova i da su većina žrtvi bili Albanci.
U nešto blažem tonu, iste godine je govorio i kosovski premijer, Aljbin Kurti, koji je relativizovao ceo događaj, spominjući i to da su „deca skočila u Ibar da bi izbegla pratnju srpskih mladića“.
Ništa drugačiji nije bio narativ i na ovu godišnjicu, kada je gradonačelnik južnog dela Mitrovice, Faton Peci iz redova upavo Samoopredeljenja, ponovo ponovio optužbe koje su nasilje u martu 2004. godine i podstakle:
„Sa velikim bolom se sećamo njihovog varvarskog utapanja od strane srpskih kriminalnih bandi, dirnulo je srca svih Albanaca…Bol tog dana naveo je građane iz cele zemlje da se jednoglasno podignu na proteste…“, deo je njegove ovogodišnje poruke, u kojoj nije bilo ni slova o nasilnom bilansu i prirodi ovih protesta.
Blažim rečima slično misli i Svečlja, koji utapanje albanskih dečaka vidi kao jedan od „najmračnijih trenutaka u novijoj istoriji Kosova“ i koji je prethodio događajima, kako ističe MUP, poznatim kao „martovski nemiri“ 2004. godine.
„Ministar Svečlja i gradonačelnik Peci odali su poštu na grobovima Egzona Deljijua, Avnija Veseljija i Fljorenta Veseljija, koji su izgubili život u reci Ibar dok su pokušavali da pobegnu od grupe mladih pripadnika srpske zajednice koja ih je progonila“, ovo je ove godine naveo kosovski MUP.
Mediji u ponovnoj ulozi
Iako se i te 2004. godine kao posebno pitanje otvorila uloga kosovskih medija, analiza medijskih izveštaja nakon 22 godine pokazuje da oni sistematski izostavljaju ključne podatke o nasilju, posebno kada je reč o stradanju Srba.
Informacije su predstavljene uniformno i jednostrano.
„Neredi su izbili nakon izveštaja da su se albanska deca udavila u reci Ibar kao posledica srpskog nasilja, dok uzrok ove tragedije nikada nije do kraja razjašnjen. Deca koja su preživela u kasnim satima, iste noći, ispričala su pred kamerama da su ih Srbi jurili i da su bežali, kada su se neki od njihovih vršnjaka udavili u reci“, pisala je 17. marta prištinska Koha dodajući:
„Sledećeg dana, 17. marta, počeli su protesti u mnogim gradovima Kosova, koji su brzo prerasli u nasilje. Tokom nereda spaljeno je nekoliko srpskih kuća i crkava. Slični događaji su se desili i sa albanskim kućama u delovima sa srpskom većinom. Srbi su uzvratili paljenjem nekih džamija u Srbiji“.
Dodatno, Koha je preksinoć objavila i tekst kolumniste pod imenom Gurakući Kući, koji je pisao o Martovskom nasilju, kao „projektu Srbije za podelu Kosova“, a portal Nacionale objavio je juče tekst Kola Mehmetija koji je pisao o velikom stradanju Albanaca, stradanju albanske dece zbog Srba, srpskoj propagandi i potrebi nakon 1999. godine za završnim činom kako bi se velika istorijska misija uspostavljanja mira okončala rađanjem nove države.
A na dvadesetogodišnjicu događaja, podsetimo, kosovski javni servis RTK objavio je istu informaciju, kojom je i pokrenuto nasilje 2004. godine, navodeći da su se albanski dečaci utopili „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.
Tada je reagovao UNS u više navrata, i tek nakon mesec dana, vest je uklonjena sa sajta dok se više od 50 radnika Srba na RTK ogradilo od ove vesti.
UNS: Neprihvatljivo prenošenje neistinitih informacija koje su bile okidač za Martovski pogrom
Kako navode u današnjem saopštenju, portali Koha, Gazeta Express, Ekonomija Online, Albanian Post i drugi, podsećajući na te događaje, prikazali su ih na način koji „jednolično“ optužuje Srbe za smrt dečaka u Čabru, ne uzimajući u obzir izveštaje međunarodnih misija i organizacija poput UNMIK-a, OEBS-a i Human Rights Watch-a. Ti izveštaji su, kako tvrde, jasno pokazali da je upravo lažna vest u medijima na albanskom pokrenula talas nasilja u kojem je poginulo 23 ljudi.
UNS podseća da u medijskim izveštajima o šteti koja je nastala, dok se navodi da su uništene „nekoliko srpskih kuća i crkava“, često izostavljeno da su slična razaranja pretrpele i albanske kuće u srpskim sredinama. Takođe, pojedini mediji navode da su protesti bili „usmereni protiv UNMIK-a“, dok se istovremeno ne pominje proterivanje više od 4.000 Srba sa Kosova.
„UNS apeluje na uredništva i novinare albanskih medija da savesno i profesionalno obavljaju svoj posao, držeći se zvanično potvrđenih činjenica, i da se uzdrže od pristrasnih, pamfletskih izveštaja koji zaobilaze istinu i umanjuju gubitke jedne strane“, navodi se u saopštenju.
Prethodno je novinarka i direktorka lokalnog radija Mitrovica Sever, Maja Fićović, ocenila da izveštavanje kosovskih medija 22 godine kasnije, koje se vraća verzijama događaja osporavanim u međunarodnim istragama, „otvara ozbiljna pitanja o ulozi informisanja u oblikovanju kolektivnog pamćenja“.
Nacionale: „Zaboravljena istorija marta 2004.“
Kolumnista Kohe o 17. Martu: Beograd ciljao podelu Kosova, Mart 2004. predstavlja provokaciju
Bljakaj: Još nema potpunog izveštaja o događajima iz martovskih nemira
Na 17. Mart u Beogradu skup „Za odbranu KiM“, Vučiću: Izdajnik!
Na kosovskom MUP-u: Grupe mladih Srba progonile tri albanska dečaka pre utapanja
Mitropolit Teodosije: Kosovo možemo izgubiti samo ako ga se sami odreknemo
22 godine kasnije, Peci ponavlja optužbe koje su pokrenule Martovsko nasilje
U severnom delu Mitrovice obeležena godišnjica Martovskog pogroma
22 godine od Martovskog nasilja
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
