„Martovski događaji 2004. i srpski projekat za podelu Kosova“
Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran)
Piše: Gurakući Kući (Gurakuç Kuçi)
Danas, 22 godine nakon martovskih nemira i u svetlu pregleda događaja iz poslednjih godina, kao što su teroristički napad u Banjskoj, napad na Ibar-Lepenac i hvatanje špijunske mreže povezane sa BIA-om na Kosovu, martovski nemiri dobijaju jasniji politički i strateški smisao. Događaji deluju kao deo logike u kojoj se koristi krizna situacija, infiltracija i destabilizacija kako bi se sever Kosova održao u sporu, a kosovska državnost bila nepotpuna.
Infrastruktura i ilegalna kontrola severa (2000–2004)
Nakon rata na Kosovu, situacija nije bila samo obeležena institucionalnim tranzicijama i uspostavljanjem vlasti od strane međunarodnih misija, već i uspostavljanjem paralelnog sistema od strane ilegalnih srpskih struktura u srpskim enklavama, posebno na severu Kosova. Izveštaji međunarodnih organizacija, uključujući i Međunarodnu kriznu grupu (ICG), jasno su opisivali ove fenomene. Tako je 2002. godine ova grupa elaborirala uticaj i finansiranje Srbije za podelu Kosova.
Ova grupa je eksplicitno tražila od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Beograd da obustavi podršku paralelnim strukturama na severu Mitrovice. Izveštaj je istakao infiltraciju Beograda na Kosovo i finansiranje paralelnih struktura, uključujući grupu „Čuvari mosta“. Izveštaj je naglašavao da se finansiranje vrši direktno iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), što predstavlja kršenje Rezolucije 1244 UN-a. Isti izveštaj je istakao da je Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) tada imala problema sa uspostavljanjem vlasti na severu, zbog prisustva srpskih paralelnih institucija finansiranih od Beograda.
Međunarodna krizna grupa je zahtevala od međunarodne zajednice da uslovi finansijsku pomoć Srbiji obustavom podrške paralelnim strukturama. Takođe, predloženo je da se Srbiji, zbog ovih postupaka, uskrati članstvo u Savetu Evrope, Partnerstvu za mir sa NATO-om i u sporazumima sa EU. Analitičari izveštaja tvrdili su da Beograd neće sarađivati na ovom pitanju bez ozbiljnog međunarodnog pritiska, sličnog onom koji je primenjen za obezbeđivanje saradnje sa Haškim tribunalom, jer je politička stabilnost na Kosovu bila ugrožena.
Ovaj izveštaj detaljno je analizirao napore Srbije za podelu i kantonizaciju Kosova, identifikujući ih kao strategiju Beograda da kontroliše sever i diktira konačan status Kosova. Izveštaj je istakao da je Mitrovica de fakto podeljena i da je cilj Beograda bila konačna podela pokrajine. Plan kantonizacije, kao predlog Beograda, težio je formalnoj geografskoj podeli kroz sistem „samouprave“, prema kojem bi Srbi kontrolisali 30% teritorije Kosova, podeljene u pet kantona. Čak je predložen model prema Bosni, gde bi se formirala „entitetska“ podela.
Srbi koji su najviše gurali ovu ideju dolazili su iz srpske vlade, kao i oni sa pozicijama na Kosovu. Lista je počinjala od Vojislava Koštunice, tadašnjeg premijera; Nebojše Čovića, zamenika premijera Srbije i vođe koordinacionog centra za Kosovo; Branislava Krstića, zamenika direktora koordinacionog centra i autora pisanih predloga za kantonizaciju; Olivera Ivanovića, tadašnjeg člana koalicije „Povratak“; Marka K. Jakšića, potpredsednika stranke DSS i radikalnog lidera na severu, kao i Milana Ivanovića, predsednika Saveta nacionalnih Srba Severnog Kosova, koji su zajedno sa Jakšićem izbegavali saradnju sa UNMIK-om i zahtevali podelu.
Izveštaji su isticali da je Beograd u Kosovo 2001. godine uložio više od 50 miliona evra u prvih osam meseci. Prema izveštajima, Svetska banka je trebalo da obustavi pomoć Srbiji, jer su pare ove banke indirektno završavale u finansiranju paralelnih struktura.
Snaga i nedodirljivost ovih paralelnih struktura jasno je prikazana kroz sukob bande Slavoljuba Jovića „Pagija“, pripadnika „Čuvara mosta“, sa policijom UNMIK-a, pri čemu su 26 policajaca UNMIK-a povređena.
Sve ove situacije bile su provokacije koje su stvarale okruženje koje je vodilo ka podeli Kosova kroz paralelne strukture, segregacione sisteme, grupe koje su održavale napetosti kroz sukobe, barikade, konfrontacije kod mosta, itd.
Martovski nemiri 2004. godine i indikacije o umešanosti Srbije
I drugi izveštaji tog vremena naglašavali su tendencije Srbije za kantonizaciju ili podelu Kosova. Izveštaj „Human Rights Watch“ o martovskim nemirima 2004. godine naglašava zabrinutost albanske strane zbog uspona „paralelnih institucija“ od strane Beograda. Prema izveštaju, strah je rastao zbog neuspeha UNMIK-a da se suprotstavi ovim strukturama, što je omogućilo Beogradu da praktično sprovede kantonizaciju Kosova.
Izveštaj spominje i „Čuvare mosta“ kao grupu koja je bila inicijator nasilja u svakom slučaju, identifikujući njihov sastajalište u kafiću „Dolče Vita“ kod mosta.
Nebojša Čović, u intervjuu, govorio je o tajnoj vojnoj operaciji izvedenoj od strane srpskih snaga pod izgovorom zaštite Manastira Gračanica tokom martovskih nemira. On je izjavio da je, zajedno sa grupom paravojnih snaga i policajaca, prešao granicu i smestio se unutar manastira. Kasnije je kontaktirao komandanta KFOR-a, koji je bio iznenađen njegovim prisustvom.
Političko iskorišćavanje nemira i napredovanje planova za podelu
U izveštaju Boruta Grgića i Jane Urh, naglašava se predstavljeni plan Beograda iz aprila 2004. godine, odmah nakon martovskih nemira, za etničku podelu. Cilj je bio inženjerska podela putem decentralizacije vlasti na etničkim osnovama, sa autonomnim regionima koji vode ka podeli.
Drugi izveštaji, sa više analiza od različitih autora, objašnjavaju istu stvar: Beograd je ciljao podelu Kosova. Tim Judah je tvrdio da je Beogradski plan predviđao stvaranje pet autonomnih srpskih distrikta koji bi činili „Autonomnu zajednicu srpskih opština Kosova i Metohije“. Janusz Bugajski je takođe tvrdio da je plan za „etno-teritorijalnu decentralizaciju“ pokušaj ranije podela Kosova. Čak je upozoravao da ne postoji treći put za Kosovo između zavisnosti i nezavisnosti, te da su kašnjenja u rešavanju statusa podsticala radikalne ideje i planove za podelu.
Ovi nemiri su snažno iskorišćeni od strane Beograda kako bi se suprotstavili kosovskoj težnji za konačnim statusom, tvrdeći da multi-etnička vlast nije održiva i gurajući planove za kantonizaciju i podelu Kosova, koje su započeli pre martovskih nemira.
Avgusta 2005. godine, Nebojša Čović je smenjen sa svojih funkcija zbog čestih sukoba sa Koštunicom, tadašnjim premijerom. Čović je optuživao vladu za nedostatak jasne strategije za Kosovo, dok su optužbe o zloupotrebama sredstava koja su bila namenjena Srbima na Kosovu postale javne. Ove optužbe ukazuju na neuspjeh u korišćenju sredstava tokom martovskih nemira.
Nakon toga, Čović je zamenjen Sandrom Rašković-Ivić, koja je imala bliži pristup Koštunici.
Nastavak strategije: od marta 2004. do danas
Danas, 22 godine nakon martovskih nemira, i gledajući u svetlu nedavnih događaja kao što su teroristički napad u Banjskoj, napad na Ibar-Lepenac i hapšenje špijunske mreže povezane sa BIA-om na Kosovu, martovski nemiri dobijaju jasniji politički i strateški smisao.
Događaji deluju kao deo logike u kojoj se koristi krizna situacija, infiltracija i destabilizacija da bi se sever Kosova održao u sporu, a kosovska državnost ostala nepotpuna, kako bi se sprečilo njeno potpuno konsolidovanje.
Stoga, Mart 2004. godine predstavlja provokaciju i izazivanje okruženja koje je imalo za cilj pokazivanje da multi-etničnost ne funkcioniše i da podela Kosova ili tretiranje njega kao nedovršeno pitanje ostaje politička opcija. Sa hronološke perspektive, događaji od pre Marta 2004. pa sve do danas, pokazuju da postoji održiva strategija koja teži realizaciji planova Srbije za podelu Kosova, koja se tokom godina menjala u oblicima i metodama, ali nikada nije odustajala od svog cilja.
Na 17. Mart u Beogradu skup „Za odbranu KiM“, Vučiću: Izdajnik!
Na kosovskom MUP-u: Grupe mladih Srba progonile tri albanska dečaka pre utapanja
Mitropolit Teodosije: Kosovo možemo izgubiti samo ako ga se sami odreknemo
22 godine kasnije, Peci ponavlja optužbe koje su pokrenule Martovsko nasilje
U severnom delu Mitrovice obeležena godišnjica Martovskog pogroma
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
