Evropska unija izrazila je večeras pred Savetom bezbednosti UN žaljenje zbog odluke kosovskih pravosudnih institucija da prihvate ostavke srpskih sudija i tužilaca koje su prethodno bile povučene, upozoravajući da to dodatno ugrožava zastupljenost Srba u pravosuđu. Istovremeno je poručila da izmene Zakona o Specijalizovanim većima, usvojene početkom oktobra u Skupštini Kosova, nisu u skladu sa međunarodnim obavezama Prištine. EU je upozorila i na rušenje privatnih objekata na severu, navode o neprimerenom postupanju Kosovske policije i potrebu da se o srpskom zdravstvu i obrazovanju odlučuje uz učešće srpske zajednice.
Stavove Evropske unije na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu izneo je šef Delegacije EU pri Ujedinjenim nacijama Stavros Lambrinidis.
Sa njegovim izlaganjem usaglasile su se i Severna Makedonija, Crna Gora i Moldavija.
EU žali zbog prihvatanja već povučenih ostavki srpskih sudija i tužilaca
Posebnu pažnju EU posvetila je sudbini srpskih sudija i tužilaca koji su napustili kosovski pravosudni sistem 2022. godine.
„Evropska unija duboko žali zbog odluka Kosovskog sudskog saveta i Kosovskog tužilačkog saveta da prihvate ostavke srpskih sudija i tužilaca koje su već bile povučene“, poručio je Lambrinidis, osvrćući se i na postupanje prethodne vršiteljke dužnosti predsednice Kosova.
Upozorio je da takav razvoj događaja „rizikuje da dodatno učvrsti nedovoljnu zastupljenost kosovskih Srba u pravosudnom sistemu“.
EU je pozvala sve relevantne institucije i aktere da stvore uslove za multietničko pravosuđe, uz puno poštovanje kosovskog zakonodavstva, odgovarajućih procedura i obaveza preuzetih u dijalogu Beograda i Prištine.
Ova ocena EU razlikuje se od one koju je Gljauk Konjufca izneo tokom iste sednice. On je tvrdio da su srpske sudije i tužioci dobrovoljno napustili institucije pod političkim instrukcijama Beograda i da su kosovske vlasti samo dovršile odgovarajuće pravne procedure.
Konjufca je kao dokaz otvorenosti pravosuđa za srpsku zajednicu naveo i konkurse za nove sudije i tužioce, uključujući mesta rezervisana za Srbe.
Rušenje privatnih objekata i postupanje policije na severu
Evropska unija ponovila je zabrinutost zbog situacije na severu Kosova i događaja tokom leta, posebno rušenja privatnih objekata i navoda o neprimerenom postupanju kosovskih policijskih službenika.
„Pitanja koja pogađaju nevećinske zajednice moraju se pažljivo koordinisati i rešavati uz puno poštovanje sporazuma postignutih u dijalogu i važećeg pravnog okvira na Kosovu“, poručio je predstavnik EU.
Posebno je naglašena potreba očuvanja zdravstvenih i obrazovnih usluga koje funkcionišu uz podršku Srbije.
EU je pozdravila sporazum od 14. marta o primeni kosovskog Zakona o strancima, ocenivši da je omogućio neometan nastavak osnovnih zdravstvenih i obrazovnih usluga.
„Evropska unija naglašava važnost njegove pravilne i kontinuirane primene.“
Istovremeno je ponovila da svaki proces koji utiče na obrazovanje i zdravstvo uz podršku Srbije mora biti inkluzivan i koordinisan sa predstavnicima kosovskih Srba, u okviru dogovora postignutih uz posredovanje EU.
Ove poruke iznete su nakon što je šef UNMIK-a Peter Due u svom izveštaju upozorio da zatvaranje institucija, rušenja i iseljavanja doprinose osećaju nesigurnosti i nejednakog tretmana među Srbima.
Izmene zakona o Specijalizovanim većima ne ispunjavaju međunarodne obaveze
Evropska unija iznela je i nedvosmislenu ocenu zakonskih izmena koje je Skupština Kosova usvojila 6. oktobra, nakon prvostepene presude bivšim čelnicima OVK.
„Zakon koji je usvojila Skupština Kosova, a kojim se menjaju i dopunjuju odredbe Zakona o Specijalizovanim većima, ne ispunjava međunarodne obaveze Kosova“, poručio je Lambrinidis.
Podsetio je da su Specijalizovana veća nastala na osnovu odluka kosovske skupštine iz 2014. i 2015. godine i da funkcionišu u okviru kosovskog pravnog sistema.
„Njihov mandat mora biti u potpunosti poštovan.“
EU je zahtevala da Priština bez izuzetka poštuje preuzete međunarodne obaveze kako bi bila garantovana nezavisnost, nepristrasnost i integritet rada Specijalizovanih veća.
Pozvala je i političke lidere na uzdržanost nakon prvostepene presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
„Osuđena lica imaju pravo da se žale na presudu pred posebnim apelacionim većem koje čine nezavisne sudije“, podsetila je EU.
Osuda veličanja ratnih zločinaca i zahtev Srbiji za odgovornost za Banjsku
Evropska unija osudila je i retoriku kojom se opravdava ili zagovara etničko čišćenje, kao i veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i istorijski revizionizam, referišući se posredno na sahranu Ratka Mladića u Beogradu.
„U Evropi nema mesta retorici koja opravdava ili zagovara etničko čišćenje. Takve izjave suprotne su vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima je Evropska unija zasnovana.“
Lambrinidis je posebno ocenio neprihvatljivim pojedine izjave nakon smrti i sahrane Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid i druge ratne zločine.
Istovremeno je kritikovao Srbiju zbog nedovoljnog napretka u utvrđivanju odgovornosti za oružani napad u Banjskoj u septembru 2023. godine.
„Evropska unija duboko žali što Srbija još nije preduzela neophodne korake da odgovorne za napad na severu Kosova izvede pred pravdu.“
Zatražena je i puna saradnja Srbije putem uspostavljenih kanala međunarodne pravne pomoći.
„Ovo pitanje je dugo nerešeno i Srbija mora bez odlaganja da postupi“, poručio je predstavnik EU.
Dijalog i evropski put Beograda i Prištine
EU je ponovila da normalizacija odnosa predstavlja jedan od ključnih uslova evropskog puta i Beograda i Prištine.
Insistirala je na punoj primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. godine i svih ranije postignutih dogovora.
Podsetila je da su visoka predstavnica EU Kaja Kalas i specijalni predstavnik Peter Sorensen nastavili diplomatske aktivnosti, uključujući razgovore sa liderima Srbije i Kosova tokom Generalne skupštine UN.
„Iako je visoka predstavnica spremna da sazove sastanak na visokom nivou, posredovanje ne može da zameni političku volju Beograda i Prištine.“
Od obe strane zatraženo je da pokažu odgovornost, uzdržanost, odustanu od zapaljive retorike i stvore uslove za nastavak dijaloga.
EU je pozdravila saradnju sa UNMIK-om i naglasila značaj koordinacije sa EULEX-om i drugim međunarodnim akterima.
Različite poruke tokom sednice
Na istoj sednici ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić upozoravao je na položaj Srba, zatvaranje institucija Srbije, rušenje objekata i neformiranje Zajednice srpskih opština.
Gljauk Konjufca, predstavljajući Prištinu, tvrdio je da zatvaranje institucija Srbije donosi veću pravnu sigurnost i da niko neće ostati bez osnovnih usluga, dok je izveštaj UNMIK-a kritikovao kao jednostran i zasnovan na srpskoj propagandi.
Za razliku od američke predstavnice, koja je tokom sednice izričito zatražila zatvaranje UNMIK-a, Evropska unija u ovom obraćanju nije pozvala na ukidanje misije, već je pozdravila postojeću saradnju.
Sednica Saveta bezbednosti završena je nakon dodatne polemike Đurića i Konjufce.
Konjufca Đuriću: Prestanite da se sastajete sa Radoičićem; Đurić: Kurti ne dozvoljava Srbima da…
SAD u Savetu bezbednosti: UNMIK je prevazišao svoju svrhu, vreme je da bude zatvoren;…
Konjufca u SB UN: Zatvorili smo ilegalne strukture Srbije, izveštaj UNMIK-a zasnovan na propagandi;…
Đurić u SB UN: Žrtve imaju imena, nijedna zastava ne može sakriti ratne zločine;…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
