„Ako govorimo o evropskoj budućnosti, moj prvi savet ministru Đuriću je da prestane da se sastaje sa Milanom Radoičićem“, poručio je Gljauk Konjufca na kraju večerašnje sednice Saveta bezbednosti UN, direktno prozivajući ministra spoljnih poslova Srbije zbog ranije objavljenih zajedničkih fotografija sa bivšim potpredsednikom Srpske liste. Đurić je prethodno, u drugom obraćanju, optužio predstavnika Prištine da koristi sednicu za mešanje u predstojeće izbore u Srbiji, odbacio tvrdnju da je prećutao albanske žrtve rata i podsetio da su u Banjskoj, pored kosovskog policajca, poginula i trojica Srba. Konjufca je potom uzvratio optužbama o navodno izmišljenim verskim incidentima, branio rušenja objekata kod Gazivoda i osporio Đurićeve navode o položaju srpskih sudija i tužilaca.
Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu završena je večeras u Njujorku dodatnim obraćanjima ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića i prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Kosova Gljauka Konjufce.
Nakon što su u prvom delu sednice izneli suprotstavljene ocene o položaju Srba, radu kosovskih institucija, ratnim zločinima i Specijalizovanim većima, obojica su ponovo zatražila reč kako bi odgovorila na optužbe druge strane.
Konjufca Đuriću: Prestanite da se sastajete sa Radoičićem
Konjufca je svoje drugo obraćanje završio direktnom porukom Đuriću, dovodeći u pitanje njegov govor o evropskoj budućnosti Srbije zbog kontakata sa Milanom Radoičićem.
„Kada je reč o budućnosti i evropskoj budućnosti, kojom je ministar Đurić toliko opsednut, moj prvi savet njemu bio bi da jednostavno prestane da se sastaje sa gospodinom Radoičićem.“
Pozvao se na njihove zajedničke fotografije.
„Postoje njegove fotografije sa Radoičićem. Ne znam o čemu su njih dvojica razgovarali, ali reč je o osobi za kojom je Interpol raspisao poternicu. Kada vidimo ministra zemlje kandidata za članstvo u EU kako se sastaje sa takvim kriminalcima koje traži Interpol, onda ne znam šta znače evropske integracije i kakva je to budućnost“, rekao je Konjufca.
Fotografija Marka Đurića i Milana Radoičića objavljena je u martu 2024, kada je Đurić bio ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Datum i mesto njihovog susreta nisu javno razjašnjeni. Đurić je tada poručio da se „ne stidi svojih kontakata“, ali nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa o okolnostima susreta.
Međutim, njihovi kontakti sežu znatno ranije. Đurić i Radoičić zajedno su viđani još dok je Đurić bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i to u više navrata.
Radoičić je ranije preuzeo odgovornost za organizovanje oružane grupe koja je učestvovala u sukobu u Banjskoj 24. septembra 2023, kada su ubijeni jedan kosovski policajac i trojica Srba.
U prvom obraćanju na večerašnjoj sednici Konjufca je takođe pomenuo Radoičićevo nedavno pojavljivanje na skupu u Kragujevcu, predstavljajući ga kao dokaz da Beograd ne obezbeđuje odgovornost za napad u Banjskoj.
Đurić o Banjskoj: Poginula su i trojica Srba
Đurić je u svom dodatnom obraćanju odgovorio na optužbe o Banjskoj, ističući da se govori o stradanju policajca, ali ne i o okolnostima smrti trojice Srba.
„Želim da podsetim sve prisutne da su u incidentu u Banjskoj život izgubila i trojica lokalnih Srba, na način koji nije odgovarajuće istražen, kao i kosovski policajac. Oboje je za duboko žaljenje“, rekao je, posredno se referišući na nastupe pojedinih diplomata koji su spominjali ubijenog policijskog narednika.
Tvrdio je da je odgovornost unapred pripisana srpskoj strani, bez stvarne mogućnosti za pravičan postupak.
Đurić je potom otvorio i pitanje ranjavanja Stefana Stojanovića, dečaka ranjenog na Badnji dan 2023. godine kod Štrpca.
„Nismo čuli nijedan zahtev za odgovornost zbog pucanja na dete, Stefana Stojanovića, srpskog dečaka na kojeg je na Badnji dan 2023. pucao aktivni pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga. A odgovornosti za to nema ni do danas“, rekao je Đurić.
Ni u ovom drugom obraćanju nije spomenuo slučaj Nenada Raškovića.
„Nisam prećutao albanske žrtve“
Đurić je posebno odbacio Konjufcinu optužbu iz prvog obraćanja da nije pomenuo stradanje albanskih civila.
„Predstavnik Prištine rekao je da nisam pomenuo albanske žrtve. To, nažalost, nije tačno. Više puta sam jasno pomenuo i srpske i albanske žrtve, naglašavajući da ne tražimo srpsku pravdu, niti albansku pravdu za žrtve, već objektivnu pravdu.“
Ocenio je da se osporavanjem odgovornosti pripadnika OVK vređaju žrtve i podriva međunarodna pravda.
„To je uvreda, ništa manje od uvrede za žrtve, i srpske i albanske, i podrivanje međunarodne pravde usred sale Saveta bezbednosti UN“, poručio je.
U prvom obraćanju Đurić je zaista više puta pomenuo stradanje Albanaca, naglašavajući da presuda bivšim čelnicima OVK utvrđuje individualnu, a ne kolektivnu odgovornost.
Konjufca je, međutim, tada naveo da je Srbija tokom rata na Kosovu ubila 12.000 nenaoružanih Albanaca, dok je osnivanje Specijalizovanih veća povezao sa, kako je tvrdio, izmišljenim optužbama Srbije o trgovini organima.
Đurić se u drugom obraćanju nije osvrnuo na konkretnu brojku od 12.000, niti je odgovorio na Konjufcino pripisivanje porekla istrage o trgovini organima Srbiji.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo i FHP Kosovo, u periodu od 1998. do kraja 2000. dokumentovano je 10.812 ubijenih i nestalih Albanaca, uključujući civile i pripadnike oružanih formacija. Istraga koja je prethodila osnivanju Specijalizovanih veća pokrenuta je nakon izveštaja Dika Martija za Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, a vodio ju je Specijalni istražni tim Evropske unije.
Đurić: Kurti ne dozvoljava Srbima da glasaju jer podržavaju Vučića
Đurić je Konjufcino spominjanje Aleksandra Vučića i članova njegove porodice protumačio kao pokušaj mešanja u politička dešavanja u Srbiji.
„Čuli smo nešto što se ne može opisati drugačije nego kao politička opsesija Kurtijevog režima Aleksandrom Vučićem, pa čak i članovima njegove porodice. To nije ništa manje od jasne podrške jednoj strani na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji.“
Tvrdio je da je upravo to razlog zbog kojeg kosovske vlasti ne dozvoljavaju organizovanje glasanja u srpskim sredinama.
„Kurti zna da ogromna većina njih podržava gospodina Vučića. To je pravi razlog zbog kojeg ne želi da im dozvoli da glasaju“, rekao je Đurić.
Konjufca je u svom odgovoru ocenio da upravo Đurić koristi govornicu Saveta bezbednosti za predizbornu kampanju.
„Žalosno je što Srbija iznova koristi čak i ovu platformu za unutrašnje političke svrhe. Imamo izbore 25. oktobra, sledeće nedelje u nedelju, i potpuno razumem ministra Đurića i zašto koristi ovakvu retoriku.“
Dačić i Prizren: Đurić brani pravo na zastavu, Konjufca govori o teritorijalnim pretenzijama
Đurić je reagovao i na Konjufcino pominjanje izjave Ivice Dačića da će se srpska zastava ponovo vijoriti nad Prizrenom.
„Verujem da gospodin Ivica Dačić, kao neko ko je rođen u Prizrenu, ima svako pravo da govori o isticanju svoje nacionalne zastave u gradu u kojem je rođen“, rekao je Đurić.
Istakao je da ga mnogo više zabrinjava što se, kako je naveo, više od 20.000 Srba iz Prizrena nije vratilo ni posle više od četvrt veka.
Podsetio je i na stradanje crkve Bogorodice Ljeviške tokom martovskog nasilja 2004. godine. Đurić je rekao da je crkva tada „spaljena do temelja“, iako je, uprkos teškim oštećenjima i požaru, objekat sačuvan.
Konjufca je u prvom obraćanju Dačićevu izjavu ocenio kao dokaz da Beograd nije odustao od teritorijalnih ambicija prema Kosovu.
Konjufca: Srbija izmišlja verske incidente
U drugom obraćanju Konjufca je posebno odgovorio na Đurićeve navode o položaju Srpske pravoslavne crkve i verskim pravima Srba.
Kosovo je opisao kao sekularno, multietničko i multikonfesionalno društvo, tvrdeći da je verska tolerancija jedna od njegovih najvažnijih karakteristika.
„Kako jedna zemlja može biti verski ekstremistička kada smo nedavno izabrali novu predsednicu koja pripada rimokatoličkoj veri?“, upitao je.
Zatim je optužio Srbiju za korišćenje verskih pitanja u političke svrhe.
„Srbija je poznata po tome što svoju nacionalnu crkvu koristi za etničke podele i nacionalističke ciljeve. Oni izmišljaju verske incidente da bi proizveli neprijateljske međuetničke odnose. To su radili devedesetih godina i nastavljaju da rade do danas.“
Pomenuo je i masakr u Meji iz 1999. godine.
„Naš najveći masakr 1999. bio je masakr u Meji. Mi ga zovemo našom Srebrenicom, jer je reč o najvećem zločinu. Ubijeno je 377 ljudi, od kojih je većina bila katoličke veroispovesti“, rekao je Konjufca.
Tvrdio je da Srbija nastavlja „hibridni rat“ podsticanjem lažnih verskih incidenata.
Rušenja kod Gazivoda: Konjufca govori o 17 nelegalnih objekata
Konjufca je odgovorio i na kritike zbog rušenja objekata na severu Kosova, posebno u okolini jezera Gazivode.
Tvrdio je da kosovske institucije postupaju u skladu sa zakonom, radi zaštite javne imovine i strateških vodnih resursa.
„Na primer, 17 nelegalnih vikend-objekata srušeno je na jezeru Gazivode, na severu Kosova, dok je još pet takvih nelegalnih objekata srušeno kod Radonjićkog jezera.“
Prema njegovim rečima, te mere predstavljaju zaštitu od nelegalne gradnje, a ne pritisak na srpsku zajednicu.
„Srbija iznova pokušava da naše aktivnosti sprovođenja zakona predstavi kao zastrašivanje čiji je cilj da protera Srbe sa Kosova. Verujte mi, to nije tačno. To je čista propaganda.“
Ponovio je i tvrdnju da nijedan od 92 slučaja koje je prijavila Kancelarija za Kosovo i Metohiju nema dokazanu etničku motivaciju.
Đurić je, sa druge strane, u svom dodatnom obraćanju optužio Prištinu da napada kredibilitet Ujedinjenih nacija zato što su međunarodni posmatrači evidentirali incidente protiv Srba.
„Priština optužuje UN za nedostatak dužne pažnje, iako su nezavisni posmatrači UN zabeležili 192 etnički motivisana incidenta, proizvoljna hapšenja i napade na Srpsku crkvu.“
Ocenio je da Priština odgovara tako što omalovažava žrtve i prijavljene povrede prava naziva „mikroincidentima“.
„Tretirati mirne vernike i ljude koji odaju poštu kao kriminalce upravo je razlog zbog kojeg mandat UNMIK-a prema Rezoluciji 1244 i međunarodno bezbednosno i političko prisustvo na Kosovu i Metohiji ostaju nezamenljivi“, rekao je Đurić.
Konjufca o srpskim sudijama: Sami su napustili sistem
Na kraju drugog obraćanja Konjufca je govorio i o položaju srpskih sudija i tužilaca koji su napustili kosovske institucije 2022. godine.
Odbacio je ocene o njihovom isključivanju iz pravosudnog sistema.
„Pod političkim instrukcijama Beograda, ove sudije i tužioci napustili su kosovski pravni sistem i pridružili se nelegalnim strukturama kojima upravlja Srbija. Time su prekršili svoju lojalnost Ustavu Kosova i odlučili da služe drugoj zemlji“, tvrdio je Konjufca.
Naveo je da su tokom izveštajnog perioda završene pravne i institucionalne procedure u vezi sa njihovim ostavkama iz 2022. godine.
Dodao je da su sprovođeni konkursi za prijem novih pravosudnih kadrova, uključujući mesta rezervisana za pripadnike srpske zajednice.
Prema njegovim rečima, u januaru 2024. raspisan je konkurs za 28 tužilaca, sa četiri mesta rezervisana za pripadnike srpske zajednice, dok su tokom 2025. pripadnici nevećinskih zajednica dodatno pozivani da konkurišu.
Polemikom završena sednica
Druga obraćanja Đurića i Konjufce usledila su na kraju sednice Saveta bezbednosti, nakon izveštaja šefa UNMIK-a Petera Duea i govora predstavnika država članica.
Due je prethodno upozorio na pogoršanje osećaja bezbednosti među Srbima, probleme zbog rušenja objekata, zatvaranja institucija Srbije, postupanja policije i zastoja u reintegraciji srpskih sudija i tužilaca.
Đurić je u prvom govoru istakao presudu bivšim čelnicima OVK, ugrožena prava Srba i neformiranje Zajednice srpskih opština.
Konjufca je, nasuprot tome, branio postupanje kosovskih institucija, kritikovao izveštaj UNMIK-a kao jednostran i ponovio zahtev za međusobno priznanje Srbije i Kosova.
Njihova završna polemika dodatno je pokazala duboke razlike ne samo u političkim zahtevima Beograda i Prištine već i u tumačenju pojedinačnih događaja, ratnih žrtava, postupanja institucija i odgovornosti za bezbednosne incidente.
Sednica je završena nakon Konjufcinog odgovora, bez novog obraćanja Đurića.
SAD u Savetu bezbednosti: UNMIK je prevazišao svoju svrhu, vreme je da bude zatvoren;…
Konjufca u SB UN: Zatvorili smo ilegalne strukture Srbije, izveštaj UNMIK-a zasnovan na propagandi;…
Đurić u SB UN: Žrtve imaju imena, nijedna zastava ne može sakriti ratne zločine;…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
