Kosovski predsednik Hašim Tači otputovao je danas u zvaničnu posetu SAD-u gde će tokom boravka u Vašingtonu održati sastanke sa visokim predstavnicima Bele kuće, Stejt departmenta, Kongresa SAD-a i Senata. Poseta je došla u jeku najnovije krize Beograda i Prištine i zastoja u onome što donosioci odluka očekuju – finalne faze rešavanja kosovskog pitanja.
Teme razgovora biće, kako se navodi u saopštenju kosovskog predsednika, kosovska evro-atlantska perspektiva, kao i postizanje sporazuma između Kosova i Srbije.
Sastanak će Tači održati sa savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika, Džonom Boltonom, kao i sa sekretarom američkog Stejt departmenta Majkom Pompeom.
Nakon Vašingtona Tači će svoje putovanje nastaviti ka Dalasu gde će se sastati i sa bivšim američkim predsednikom Džordžom Bušom kao i sa albansko-američkom zajednicom u ovom gradu.
On će se sastati i sa američkim kongresmenima i senatorima koji su „podržali Kosovo tokom poslednje dve decenije“, dodaje se u saopštenju.
U SAD će tokom sledeće nedelje u odvojenoj poseti biti i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, javila je Beta u međuvremenu.
Kriza i žurba
Tačijeva poseta Americi dolazi u jeku najnovijeg talasa krize između Beograda i Prištine nakon što je kosovska vlada prvobitno – pre dve nedelje podigla carinske dažbine na 10% za proizvode iz Srbije i BiH, a potom podigla i na 100%; potom su specijalne jedinice Kosovske policije u petak izvele akciju hapšenja u zgradi Grej u Kosovskoj Mitrovici, za koju se u toku dana ispostavilo da se ticala hapšenja lica zvanično osumnjičenih za slučaj ubistva Olivera Ivanovića.
Razgovori Beograda i Prištine u javnosti su već duže vreme u zastoju, dok sa druge strane je nametnut tempo što hitnijeg rešenja kosovsko-metohijskog pitanja pred prolećne izbore za sastav poslanika evropskog parlamenta.
Ideja „etničke podele Kosova i Metohije“, kako javnost tumači, odnosno „korekcije granica“ kako je Tači predstavio, te etničkog razgraničenja Srba i Albanaca – kako zastupa Vučić, i konačno – „razmene teritorija“ kako je opisano na međunarodnoj sceni, se upravo u delu međunarodne političke scene predstavila kao to brzo finalno rešenje. Poslednji o tome je govorio austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe.
Kosovski mediji su započeli i sa spekulacijama da su upravo Vučić i Tači, uz prećutnu podršku dela međunarodne zajednice koji podržava razmenu teritorija, iza poslednjih pokušaja da se na terenu podigne tenzija i pripremi teren za podelu, odnosno postizanje konačnog sporazuma.
„Da li je kosovska javnost spremna da nešto da kako bi zauzvrat postigla finalni sporazum sa Srbijom“
Poslednja zvanična poseta nekog od visokih zvaničnika američke administracije bila je poseta zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera krajem oktobra ove godine. Prilikom te posete on se susreo i sa predstavnicima vladajuće koalicije, ali i opozicije na Kosovu, zatim političkim predstavnicima Srpske liste kao i predstavnicima organizacija građanskog društva iz srpske i albanske zajednice.
Iako se politički predstavnici nisu javno izjašnjavali o tome koju poruku su dobili od Palmera, u kosovskim medijima se spekulisalo da je osnovna poruka bila da kosovska javnost treba da odluči da li je spremna da nešto da kako bi zauzvrat postigla finalni sporazum sa Srbijom. Još jedna direktna poruka koju je Palmer poslao političkim liderima glasila je da SAD nemaju vremena da se večno bave odnosima Kosova i Srbije.
„Sudbina Kosova je jasna, priznanje Kosova od strane Srbije“
Predstavnici civilnog društva koji su prisustvovali ovom sastanku bili su nešto otvoreniji o detaljima sastanaka nego politički predstavnici. Tako je Jeta Krasnići iz organizacije KDI nakon sastanka na svom Fejsbuk profilu napisala:
“Sudbina Kosova je jasna, priznanje Kosova od strane Srbije. Kako doći do ovoga? To je diskusija koju moramo da pokrenemo u čitavom političkom spektrumu. Ukoliko cenimo da je ovaj proces važan za Kosovo onda je i samim tim vredan ozbiljne posvećenosti da nameru ispunimo, uzimajući u obzir sve nepoznanice procesa, sve opasnosti i oklevanja druge strane da prihvati zahteve Kosova.”
„Nešto morate da date, a ne da se ponašate kao Milošević 1999.“
Oglasio se tada i Agon Maljići takođe putem Fejsbuka porukom albanskoj zajednici da:
„Treba da shvatite da je u igri eksplicitno priznanje Srbije, što će odblokirati Kosovo, članstvo Kosova u EU i doneti nova priznanja. Ostavite SAD da reši to sa Rusijom. Ali morate biti svesni da ćete nešto morati da date (prim. red za priznanje), a ne da se ponašate kao Milošević 1999. ili kao Koštunica 2008. koji je odbio nešto kako bi kasnije izgubio nešto još važnije.“
Pročitajte još:
Palmer kosovskim zvaničnicima: Šta ste spremni da date za finalni sporazum sa Srbijom?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
