Štrpce – od nedostatka vode do neiskorišćenog turističkog potencijala

Foto: Kallxo

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Ivan Miljković

Iako Lepenac protiče i kroz opštinu Štrpce, stanovnici kubure sa vodom za piće.

Radovi na izgradnji hidrocentrala su zarobili bistru planinsku vodu u cevi i time žiteljima Štrpca, Popovca, Donje i Gornje Bitinje, Berevca i Gotovuše napravili velike problem.

Albanski i srpski žitelji ove multietničke opštine su se često udruživali kako bi protestvovali protiv radova na hidrocentralama u ovoj oblasti.

Žitelji ove oblasti se suočavaju i sa drugim problemima koji obuhvataju probleme sa kanalizacijom, infrastrukturom i smećem. Međutim, lokalna vlast je i dalje netransparentna i nije spremna da se uhvati u koštac sa zahtevima građana.

Jovica Staletović iz Donje Bitinje kaže da je meštanima ovog multietničkog sela, u kome živi 40 albanskih i 90 srpskih porodica, najveći problem voda.

„Pored naše vode mi vodu nemamo, kupujemo je da bi imali za piće. Mi imamo vodu iz gradskog vodovoda ali je ona bakteriološki neispravna pa je koristimo samo za tehničku upotrebu“, kaže Staletović.

Dodaje da su u ovo vreme prošle godine, meštani Donje Bitinje bez vode bili čak tri meseca.

„Tada su radnici kopali za hidrocentralu, a najgore od svega je što nam i bunari presušuju zbog ukopavanja cevi. Mi ćemo ostati skroz bez vode, nama preti opasnost da nemamo ni kapi vode. Džaba nam što živimo pored reke i kraj vode kad vodu nemamo“, priča Srbin iz Donje Bitinje.

Foto: Kallxo, Jovica Staletović

Meštani Donje Bitinje, i Srbi i Albanci, kažu da niko iz lokalne samouprave nije želeo da ih primi i sasluša povodom ovog problema.

„U opštini su nam rekli da idemo i tražimo izvor, a da će oni doći da vam dovedu vodu. Od tada do danas nema ništa“, ispričao je Jovica Staletović.

Muharem Tahiri, takođe iz Donje Bitinje, kaže da im je izgradnja hidrocentrale totalno poremetila život u selu. Navodi da meštani od tada imaju problema sa vodom za piće i da im je uništena i kanalizacija.

Jovica Staletović priča da je postojala inicijativa za izgradnju kanalizacije, ali da su iz opštine sproveli samo kanalizacionu liniju uz reku te da se na nju priključio samo određeni broj domaćinstava koji su bili blizu te linije, a da su drugi meštani ostali uskraćeni.

Foto: Kallxo, Građani Štrpca nerado govore o problemima javno

Problemi sa vodom muče i građane Štrpca, ali jedini koji je hteo otvoreno da priča na ovu temu je Srećko Arsić.

„Problem nam je voda koju nemamo dovoljno i redovno. Čak i onda kad je imamo ona je mutna i prljava kao blato. Kada su kopali za hidrocentralu da postavljaju cevi probili su neku žicu i sada nam se voda meša i neupotrebljiva je. Rezultati laboratorijskih ispitivanja iz Mitrovice su pokazali da je voda bakteriološki neispravna“, kaže Arsić.

Smeće i gubitak turističkog potencijala

Kroz Štrpce protiče Miljoštica, brza planinska reka. Prizor smeća u rečnom koritu nije lep prizor za oko, tim pre što je u pitanju tradicionalna turistička sredina.

Foto: Kallxo, Bačene plastične flaše i kese u reci koja protiče kroz Štrpce

Još jedno prirodno bogatstvo koje okružuje Štrpce je obližnji Nacionalni park Šara.

Ukoliko se uzme u obzir činjenica da se opština Štrpce nalazi na Šar planini i da se na njenom području nalazi najlepši nacionalni park i nadaleko čuveno skijalište, onda bi ona trebala da bude najbogatija lokalna samouprava čiju bi kasu punili turisti ali i proizvodnja ekološki zdravih proizvoda, lekovitog bilja, meda, maline i nadaleko čuvenog šarskog sira.

Međutim, građani tvrde da to što je ovo turistička sredina nije mnogo doprinelo obogaćivanju opštine, a sledstveno ni ekonomskom razvoju.

Budžet Štrpca je 4 miliona evra, međutim pola ide na plate i dnevnice, odnosno više od 2 miliona i 100 hiljada evra.

Sa veoma malo prihoda od opštinskih taksi, budžet Štrpca za investicije je oko milion evra, i time ne uspevaju da reše sve probleme sa vodosnabdevanjem, kanalizacijom i čistoćom u ovoj opštini.

Generalni revizor je tokom 2019. ustanovio nekoliko nepravilnosti u radu i dao 21 preporuku.

U izveštaju revizora se konstatuje da u ovoj opštini ne postoji prevelika zainteresovanost za rešavanje problema na koje ukazuje revizora jer je samo devet preporuka sprovedeno, na dvema se radilo, a dve nisu sprovedene uopšte.

Glavne primedbe ove institucije za nadzor su bile u vezi finansijskih izveštaja, prihoda, kapitalnih ulaganja i javne imovine.

Foto: Kallxo, Krajolik kraj puta koji vodi do Štrpca

Opština Štrpce je smeštena na krajnjem jugu Kosova na granici sa Severnom Makedonijom. Površina opštine je oko 248 km². Obuhvata teritoriju šesnaest sela Sirinićke župe koja se tako naziva zato što se meštani iz ovog dela Kosova tradicionalno bave stočarstvom i proizvodnjom sira i mlečnih proizvoda.

Sirinićka župa je bogata vodom. Gustu rečnu mrežu čine Lepenac i njegove pritoke. Površina sliva Lepenca u opštini Štrpce iznosi 241 km², a od Jažinca do Broda ima 12 pritoka: Tisovu reku, Čerenačku reku, Sotački potok, Suvu reku, Blatešticu, Vrbeštičku reku, Muržicu, Miljošticu, Sušićku reku, Vičansku reku, Ropotski potok i Ižansku reku.

Ovo je većinski srpska opština, a najveći broj albanskih domaćinstava se nalazi u selima Donja i Gornja Bitinja i Drajkovce.

O problemima građana u preostalim većinski srpskim sredinama na Kosovu čitajte u nastavku:

Pored jezera, a bez vode – izazovi svakodnevnog života u Zubinom Potoku

Problemi koji godinama otežavaju život građana Leposavića Stanovnici Parteša sa zahtevima za posao, obrazovanje i razvoj

Obećanja i stvarnost u Opštini Gračanica

Vodosnabdevanje, kanalizacija i otpad – problemi koji prate stanovnike Novog Brda

Zvečan: Građani od opštine očekuju redovno vodosnabdevanje i prohodne puteve

Stanovnici Parteša sa zahtevima za posao, obrazovanje i razvoj

Severna Mitrovica: Građane muči smeće, nedostatak vode i parking mesta

Klokot, očekivanja građana naspram obećanja političara

Ranilug, čekaju na razvoj fabrika uz nezadovoljstvo sa infrastrukturom

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.