Zvečan: Građani od opštine očekuju redovno vodosnabdevanje i prohodne puteve

Zvečan Brdo
FOTO: KoSSev

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Filip Radojević

Česte restrikcije vode i deponije otpada širom Zvečana su neke od briga koje muče građane ove opštine u svakodnevnom životu.

Slično kao i u ostalim opštinama sa srpskom većinom na Severu Kosova, Zvečanci se suočavaju sa nedostatkom vode za piće.

Česta su isključenja vode, kako u letnjem periodu, tako i zimi. Iz fabrike vode u Šipolju tvrde da su isključenja uglavnom zbog dugovanja, a retko zbog radova.

Regionalni vodovod koji bi rešio pitanje vodosnabdevanja za Zubin Potok, Zvečan i Severnu Mitrovicu još uvek nije realizovan.

Lokalna vlast na čelu sa Vučinom Jankovićem osim što nije dala puno javnih obećanja tokom izborne kampanje, nije ni transparentna i nije odgovorila na žalbe građana i problema koji su identifikovani u ovoj opštini.

Divlje deponije

Smeće bačeno na divljim deponijama je čest prizor u Zvečanu.

Iako je Evropska unija još pre šest godina podržala izgradnju regionalne deponije na Severu Kosova, ona još uvek nije završena.

Na Severu Kosova ne postoji regionalna deponija na kojoj komunalno preduzeće opštine Zvečan može da odlaže otpad iz 35 sela koliko pokriva ova opština.

Otpad sa teritorije opštine Zvečan odlaže se na mestu koje se zove „Pirit“, blizu Žitkovca. Neposredno  pored ove deponije nalazi se Trepčin industrijski otpad. Sve to je na obali reke Ibar.

Foto: Filip Radojević, divlja deponija u Žitkovcu

Ova divlja deponija napravljena je na obodu industrijske deponije. Svaki put kada pada kiša ili se topi sneg, voda se sliva a sa njim i taj materijal dospeva u reku Ibar, zagađujući sam tok reke i podzemne vode koje su vezane za tok Ibra. Rešenja, dok ne proradi regionalna deponija u mestu „Savina stena“ koje se takođe nalazi na teritoriji opštine Zvečan, nema.

Seoski putevi su blatnjavi i neprohodni

Neki od glavnih problema sa kojima se suočavaju žitelji zvečanskih sela su neasfaltirani putevi puni rupa.

Slični problemi se primećuju u selima sa srpskom većinom, kao i u selima u kojima su naseljeni Albanci.

Selo Vilište nalazi se na 7 kilometara severno-zapadno od Zvečana u podnožju planine Rogozne. Meštani ovog sela godinama unazad suočavaju se sa lošim makadamskim putem koji ih povezuje sa lokalnim putem Balaban-Žerovnica.

To je ujedno i glavni razlog odlaska meštana iz ovog sela, jer je zimi nemoguće vozilom doći do sela.

„Obraćali smo se opštini par puta da nam izađu u susret. Oni odugovlače, obećavaju i na kraju smo ostali bez puta i dan danas”, naglašava meštanin sela Vilište.

Posebno je teško u zimskom periodu kada je put zavejan i neprohodan.

„Ne čiste put, onako preživljavamo, idemo peške kad nije očišćen put i tako se snalazimo“, ističe ovaj meštanin koji ne krije razočaranje.

Iako su prošle godine predali zahtev opštini i dobili obećanja, za njihov problem nema razumevanja. Za to vreme prinuđeni su sami da popravljaju put.

Foto: Filip Radojević, put u Vilištu

Selo Bresnica nalazi se na 8 kilometara severno od Zvečana ako se koristi put Zvečan-Banov Do ili 12 kilometara ako se koristi magistralni put Severna Mitrovica – Kraljevo.

Razočarani meštani ovog sela kažu da su zaboravljeni od strane lokalnih vlasti. U selu ima starih i bolesnih meštana do kojih ne može dopreti sanitetsko vozilo kada se pogoršaju vremenski uslovi.

„Mi smo se žalili, skoro sam baš ja bio inicijator, jedan je gradonačelnik drugi je predsednik Privremenog organa. Oni su tu na određeno vreme, oni ne shvataju da su privremeni zbog svog posla. Koliko su dobri to će narod da kaže. Mi smo jedan zahtev, molbu ostavili njima u pisanoj formi, da se ne žale stalno kako dođemo, tražimo i odemo. Čuli smo, nezvaničnu informaciju, da su opet dobili neka sredstva za nekategorisane puteve, u koje spade i ovaj naš”, rekao je Zoran Radojković, meštanin sela Bresnica.

Iako ne živi u selu, često u selo dolazi jer se bavi poljoprivredom i pčelarstvom.

„Videli ste naš put, ja još po malo tu dolazim. Održavam to što mogu da održim. Nema perspektive i pitanje je još godinu ili dve da li ću i ja dolaziti više. Moja deca neće. Nemaju gde da dođu, ne mogu da dođu…Imao sam možda 3-4 tone jabuka da plasiram na tržište. Nisam mogao da ih prevezem, nemam čime. U kola ne mogu, izlomiću kola loš je put“, dodao je Radojković.

Kaže da njihovi zahtevi nisu veliki.

„Nama ne treba ništa posebno, to malo infrastrukture da nam reše da bi opstali. Malo tražimo, a nemamo ništa. Sa tim malim bismo se zadovoljili. Mi koji smo ostali ovde sigurno bismo povukli još neke poput nas da ostanu. Vidite tamo pokraj puta jedna kuća se pravi“, sa malim znacima nade ističe Radojković.

Foto: Filip Radojević, put u Bresnici

Žitelji tri sela u Zvečanu u kojima žive Albanci nastavljaju i dalje se suočavaju sa problemom zaposlenja, kanalizacije i putovanja đaka.

Autobus koji je prevozio učenike je nedavno ukinut. Ovaj, a i mnogo drugih problema je naveo predstavnik ovog mesta u Skupštini opštine Zvečan, Ljavdim Peci.

„Problema ima u sva tri sela opštine Zvečan, nezaposlenost je problem, drugi problem je prevoz za đake, a takođe nema ni kanalizacije“, rekao je on.

Uprkos mnogobrojnim problemima sa zaostatkom razvoja u selima, u jednom delu Zvečana je prirodno bogatstvo iskorišćeno dobro.

Naselje Banjska se nalazi na 12 km severno od Zvečana i 4 km od magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Kraljevo. Naselje Banjska ima izuzetno kvalitetne termomineralne vode.

Danas, glavni razvojni projekat u Banjskoj predstavlja projekat „Obnove banje Banjska“ i izgradnja zdravstveno turističkog kompleksa „Rajska Banja“. Na prostoru nekadašnjeg banjskog kompleksa izgrađeni su otvoreni bazeni sa pratećim sadržajima, Spa&Wellness centar sa bazenom za plivanje i poluzatvorenim bazenom sa termalnom vodom, saunom, restoranom i apartmanima za smeštaj.

Međutim, ako krenemo od centra Banjske, odnosno na samo par kilometara dolazimo do zaseoka gde žive Nedeljkovići i Tomovići. Posred puta koji vodi ka njihovim domovima teče potok, odnosno omanja planinska reka. Da bi došli do centra Banjske ili da bi deca išla u školu moraju imati čizme.

Blato i voda, koja kad su kiše nabuja, prisutni su svakodnevno. Tomira Nedeljković ovde živi sa svojom sedmočlanom porodicom, od kojih je troje male dece. Zimi kada je led ili kada je vodostaj povećan strahuje za bezbednost svojih unuka koji ovim putem svakodnevno idu u školu. Most preko reke je prilično uzak, sami su započeli njegovu izgradnju, a opština im je pomogla da završe.

Foto: Filip Radojević, Most na reci ka zaseoku porodice Nedeljković

Što se tiče puta, više puta su se obraćali za pomoć, ono što su dobili jeste samo obećanje, ne i rešenje njihovog problema.

„Žalili smo se. Dolazili su, snimali, obećavali da će prave, ali od toga nema ništa. Uvek idemo po vodi, po blatu. Deca idu u školu. Stalno mučimo muku, zimi ne možemo da izađemo uz potok zbog leda, vode. Ne možemo kolima da idemo. Most smo sami počeli, pa nam je opština pomogla da napravimo“, istakla je Tomira Nedeljković.

Trude se da sami poprave put koliko mogu.

„Najveći problem je put. 50 godina sam ja ovde, u istom stanju je put. Nasipamo malo sami, doteramo na prikolicu, pa gde odnese vode posipamo sami. Ali opet nadođe voda i opet sve odnese“, naglasila je Nedeljkovićeva.

Foto: Filip Radojević, put ka zaseoku porodice Nedeljković

Na samo 200 metara od centra Banjske nalazi se Osnovna škola „Banović Strahinja“, kao i seosko groblje.

Put do njih je neasfaltiran, pun rupa, a kada padaju kiše bara ima gotovo celom širinom puta. Meštani se pitanju zašto ova deonica godinama unazad nije prioritet, s obzirom na to da se tu nalaze škola i groblje.

„Mogu da vam kažem da sam se ja lično obraćao bivšem predsedniku opštine, to je bilo negde između 2008. i 2012. godine, ne mogu tačno da se setim. Tadašnji predsednik opštine mi je rekao da je taj put plaćen da se napravi, ali izvođač se oglušuje o te zahteve. Kako mi je rečeno da taj izvođač ima moć i da mu ne mogu ništa“, ističe Ognjen Kostić koji živi u blizini škole.

Foto: Filip Radojević, Put pored škole i groblja u Banjskoj

Ognjen Kostić ističe da kada su sahrane ovim putem je nemoguće proći od bara.

„Ako su kiše i snegovi ljudi idu sa strane da bi izbegli bare. U današnjem veku, u jednom malo poznatijem mestu, ovo je nekada bila opština, da nema baš pored same škole asfalt, ne znam da li to negde ima”, dodaje on.

Ovaj put koji prolazi pored škole i groblja vodi ka Novom Pazaru, asfalta nema nekih dva kilometara, dok u nastavku kada se ide ka granici postoji asfalt.

Foto: Filip Radojević, Put od Banjske ka Novom Pazaru

Na samo 9 kilometara od Zvečana, a nepun kilometar od magistralnog puta Raška-Mitrovica nalazi se selo Joševik.

Iako asfaltni put prolazi kroz selo i povezuje ovaj magistralni put sa pravcem Zvečan-Zubin Potok, meštani ovog sela imaju problem sa putem koji vodi ka seoskom groblju i zaseoku koji se nalazi u tom delu sela. Obraćali su se nadležnima, ali odgovora nema.

„Imamo zahtev u opštini, grupa građana je nosila zahtev. Sad sam skoro mislila da odemo ponovo, da bi opet podneli neki zahtev da nam se reši ovaj problem. Mislim da je ovo jedinstveno na ovoj teritoriji. Svuda imaju neke stazice, kakve da su, ali su asfaltirane. Vidite prva kiša, ovde ne može da se prođe. Užas, dokle će videćemo, valjda će se uslišiti naša molba. Obećavali su kao, doći će, jednom su dolazili pre godinu dana i ništa“, istakla je Zagorka Dobrić koja svakodnevno ide ovim putnim pravcem.

Opština Zvečan nije odgovorila ni na jedno pitanje u vezi sa gorenavedenim problemima.

Povezani članci:

Pored jezera, a bez vode – izazovi svakodnevnog života u Zubinom Potoku

Problemi koji godinama otežavaju život građana Leposavića Stanovnici Parteša sa zahtevima za posao, obrazovanje i razvoj

Obećanja i stvarnost u Opštini Gračanica

Vodosnabdevanje, kanalizacija i otpad – problemi koji prate stanovnike Novog Brda

Severna Mitrovica: Građane muči smeće, nedostatak vode i parking mesta

Klokot, očekivanja građana naspram obećanja političara

Ranilug, čekaju na razvoj fabrika uz nezadovoljstvo sa infrastrukturom

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.