Gosti N1: Deca su najčvršća karika kod kovida, ne treba zapasti u paniku

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije dr Georgios Konstantinidis i upravnica bolnice za dečje plućne bolesti u KBC „Dragiša Mišović“ dr Olivera Ostojić ocenili su u Novom danu na N1, da su deca veoma otporna na koronavirus, da retko dolazi do teških kliničkih slika kod njih, kao i da do sada nijedno dete nije preminulo od multiorganskog postkovid sindroma kao što se desilo u susednoj Hrvatskoj. „Deca su ‘najčvršća karika’ kod ljudi i ne treba zapasti u paniku“, istakli su oni.

Podsetimo, region je veoma potresla vest da je na Klinici za infektivne bolesti „Dr Fran Mihaljević“ u Zagrebu u noći između subote i nedelje preminuo jedanaestogodišnji dečak, najmlađa žrtva u Hrvatskoj zaražena koronavirusom. Hrvatski mediji su objavili da je ovaj dečak najverovatnije umro od multiorganskog postkovid sindroma.

Doktorka Ostojić objašnjava da je od marta do sada bilo desetak slučajeva sa takvim sindromom kod dece u KBC Dragiša Mišović.

„To su teške kliničke slike kod dece. Primaju se sa visokom temperaturom, izraženim simptomima malaksalosti, kašljanjem, bolovima u grudima, niskom saturacijom i ona liče na tešku kliničku sliku kod odraslih pacijenata. Ali, ono što je bilo dobro je da su ta deca dobro reagovala na datu terapiju, koja je veoma slična onoj koja se daje odraslim teškim pacijentima. Ono što mi znamo da je tipičan pacijent bio od 15 do 17 godina, sa tri do četiri dana temperature preko 40 i svim jako izraženim respiratornim simptomima“, kazala je Ostojić.

Dodaje da se sa tim pacijentima desilo isto kao i kod odraslih, nastala je tzv „citokinska oluja“, odnosno preterani i preizraženi odgovor organizma na kovid infekciju.

Ona navodi da se taj sindrom ne može predvideti, kao i da je većina dece kod kojih je zabeležen bilo zdravo pre zaražavanja koronom.

„Isto kao i kod odraslih, ne možemo predvideti kad će naš sistem odreagovati preteranom reakcijom i izazavati tu tzv ‘citokinsku oluju’“, kaže ona i napominje da je većina od ove dece koja su imala multiorganski postkovid sindrom bila gojazna.

„Ono što je jako važno je da ta deca jako dobro reaguju na terapiju i nakon nedelju dana možemo da kažemo da su to skoro zdrava deca“, ističe Ostojić.

Doktor Konstantinidis kaže da su se ovakvi slučajevi kod dece koja su bila u KBC Dragiša Mišović javljali kod dece i u ostalim zdravstvenim ustanovama.

„Na Institutu za majku i dete, na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova, na Institutu za zaštitu zdravlja dece Vojvodina, u Kliničkom centru Niš i Kliničkom centru Kragujevac bio je otprilike isti broj slučajeva. Mislim da se bližimo, prema mojoj nekoj nezvaničnoj statistici, da je od početka bilo stotinak ovih slučajeva, a da do sada nije bilo smrtnih ishoda. Što ne znači da ih neće biti. U načelu ne postoji bolest koja ukoliko se dovoljno često javlja, ne može da dovede do smrtnog ishoda“, napominje Konstantinidis.

Nema zvaničnih podataka o broju obolelele dece na teritoriji Srbije

„Voleo bih da nisam u pravu, ali ovako nešto (smrtni ishod) se mora desiti i u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili bilo gde u regionu. Ukupna smrtnost u dečijoj populaciji je oko 0,03 odsto, što znači da troje na 10.000 umire. Od toga, gotovo svi su od ovog sindroma“, ističe on.

Prema njegovim rečima, pravu statistiku o smrtnosti dece na globalnom nivou nećemo imati sve dok se epidemija ne završi, ali je izvesno da su deca ‘najčvršća karika’ kod ljudi i ne treba zapasti u paniku.

Na pitanje koliko je ukupno dece u Srbiji imalo kovid, on odgovara da evidencija sigurno postoji, ali da ona nije dostupna.

„Batut ima sigurno te podatke. Ja jedino imam podatke sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine u Novom Sadu do kraja avgusta prošle godine, kada je bilo 218 dece, što je negde oko 3 odsto (od broja zaraženih). Ako to primenimo na celu Srbiju, to bi značilo da je do ovog trenutka oko 12.000 dece (zaraženo). To je brojka ukoliko postotak nije narastao, ali čak i da je pet posto, to je dvadesetak hiljada“, ocenio je Konstantinidis.

Dodaje da je najviše dece zaraženo u Paragvaju, gde je procenat 21 odsto, a najmanji u Španiji 0,82 posto, kao i da je u Crnoj Gori 17,2 procenata zaražene dece od ukupnog broja, mada sve zavisi od ukupnog broja testiranih ljudi u zemljama.

Upozorava da su deca postala žrtve na drugačiji način zbog pandemije, a o tome govori brojni porast zlostavljanja u porodici na globalnom nivou nakon zaključavanja i vanrednih uslova koji su uvedeni nakon globalnog širenja zaraze.

Doktorka Ostojić komentarišući novi soj virusa, kaže da ona još uvek nije upoznata sa njim, kao i da u poslednje vreme u KBC Dragiša Mišović dolazi do pada broja pacijenata, odnosno da je više otpusta nego prijema.

„Nema ni velikog pritiska na ambulantu, tako da u ovom trenutku možemo da budemo relaksirani u odnosu na pedijatrijsku populaciju, jer „deca se dosta dobro drže“.

Ona je navela da je od marta oko 700 dece lečeno u KBC Dragiša Mišović i da je bilo oko 2300 ambulantnih pregleda. Ističe da je klinička slika kod dece do 10 godina po pravilu blaga,, dok su teže kliničke slike beležene kod starije dece, a da do sada samo nijedno dete nije bilo na respiratoru.

N1

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.