Stanovnici Parteša sa zahtevima za posao, obrazovanje i razvoj

FOTO: Kallxo

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog jezika)

Piše: Ivan Miljković

Nedostatak radnih mesta, ekonomske sigurnosti, boljih uslova za život, nemogućnost školovanja i napredovanja doveli su do toga da veliki broj mladih napusti opštinu Parteš. Taj broj se naročito povećao u poslednje tri godine.

Malu opštinu Parteš čine tri sela i meštani govore o mnogobrojnim brigama.

Međutim, lokalna samouprava na čelu sa Draganom Petkovićem iz Srpske liste nije pokazala interesovanje da govori o ovim problemima, navodeći da rade prepolovljenim kapacitetima zbog situacije sa pandemijom covid-19.

Stanovnici Parteša se uglavnom bave poljoprivredom i žive od obrade zemlje.

U opštini sa tri sela ne postoji ni jedan privredni subjekt koji bi mogao da uposli ljude. Zbog položaja i blizine Gnjilana, većina stanovnika ova tri sela je do 1999. godine radila u nekoj od tamošnjih fabrika. Oni su danas bez posla. Na ulazu u Donju Budrigu, iz pravca Pasjana, nalazi se veliki pogon nekadašnje fabrike radijatora iz Gnjilana „Jugoterm“.

Danas je pogon prazan i zapušten. Lokalna samouprava nije odgovorila kakvi su planovi za ovaj objekat.

U stvari, niko od nadležnih nije bio u prilici da razgovara o opštinskim temama. Rečeno nam je da je zbog posebnih anti-kovid mera kapacitet rada opštine prepolovljen.

FOTO: Ivan Miljković/Pogon nekadašnje fabrike „Jugoterm“ Gnjilane u selu Donja Budriga
Zbog nedostatka radnih mesta mladi odlaze iz Parteša

U potrazi za boljim životom, mladi iz Parteša teže da se isele u zemlje Zapadne Evrope, većinom u Luksemburg, Švajcarsku, Nemačku i Holandiju.

Oni koji nisu imali sreće da odu, nadaju se da će se ovde nešto promeniti nabolje.

„Nažalost šanse su male“, kaže Ivan Cvetković iz Donje Budrige koji je pre tri godine završio osnovne akademske studije i bezuspešno pokušava da se zaposli kao diplomirani ekonomista.

Komunikacija za razvoj društva (CSD) iz Gračanice je u saradnji sa kosovskom Fondacijom za otvoreno društvo (KFOS), prošle godine radila istraživanje na temu „Migracija mladih ljudi sa Kosova“.

Istraživanje je obuhvatilo predstavnike srpske zajednice iz šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra.

„Gotovo 70 posto mladih iz srpske zajednice koje smo ispitali odgovorili su da bi napustili Kosovo ili da će to učiniti u skorije vreme. Razlozi koje navode su različiti. Kao primarni razlog svi navode bezbednosnu situaciju, zatim, kvalitet života, ekonomsku nesigurnost, nezaposlenost, bolje uslove za obrazovanje i tako dalje“, kaže Ivan Nikolić, direktor CSD-a.

Istraživanje je rađeno sa grupom srednjoškolaca i studenata u opštinama Štrpce, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, a rezultati su svuda gotovo identični.

„Kao glavni razlog zbog čega žele da odu, mladi navode i nedostatak kvaliteta društvenog života, kulturnih i sportskih sadržaja koji im se nude“, kaže Nikolić.

I Ivan Cvetković iz Donje Budrige potvrđuje navedeno.

Pokazuje obližnji Dom kulture na kojem je stavljen katanac. Objekat koji bi trebao da bude otvoren i na usluzi omladini i svim kreativnim ljudima, nažalost, godinama je zaključan.

FOTO: Ivan Miljković/Dom kulture u selu Donja Budriga

„Osim par kafića koji rade, u selu se ne nudi nikakav sadržaj za mlade“, priča Cvetković.

Dodaje da je pre par godina pokušao da organizuje omladinu i pokrene kulturno umetničko društvo, ali da je od ideje morao da odustane jer niko, čak ni u opštinskoj vlasti, nije želeo da podrži njihov rad.

Iako je u predizbornoj kampanji jedno od glavnih obećanja aktuelnog gradonačelnika Dragana Petkovića bilo upravo da će mladima omogućiti uslove za život, rad i zapošljavanje, to se nije dogodilo.

FOTO: Ivan Miljković/Ivan Cvetković

„Mladima se na žalost niko ne bavi i sa kim god sam razgovarao većina želi da ode odavde, bilo gde“, kaže Ivan Cvetković.

Odlazak stanovnika se primećuje i po broju učenika u školama, poput isturenog odeljenja matične škole „Dositej Obradović“ iz Parteša, koje se nalazi u selu Donja Budriga, a koje broji samo 40 učenika u 8 razreda.

„Mladih nema u selu, jer nema posla, nema ni ko da ih zaposli, niti ima neka fabrika, nemaju deca gde da rade, zato idu odavde“, priča starija meštanka Stana Stojković.

FOTO: Ivan Miljković/Škola u selu Donja Budriga

Živadinka Savić je iz Koretišta. Iako ovo selo pripada drugoj opštini, ona je sa ćerkom došla u Pasjane da se prijavi na konkurs za prijem medicinskih sestara i tehničara u ovdašnjoj bolnici.

„Mladi odlaze zbog zaposlenja, nemaju zaposlenje. Sada je raspisan ovaj konkurs za prijem zdravstvenih radnika i svi se nadaju da će mladi da budu primljeni, moja ćerka je konkurisala i nadam se da će da dobije posao”, kaže Živadinka.

Građani podsećaju da se u poslednje tri godine iz ovog sela odselilo 310 meštana, kako su nam potvrdili pojedini žitelji, Donju Budrigu napustilo je 84 ljudi, dok se za 11 godina iz čitave opštine, prema nezvaničnim podacima, odselilo više od 3.000 građana.

Svi naši pokušaji da dobijemo odgovore na pitanja u vezi stanja u opštini su bili bezuspešni.

Iako je obećao odgovor, službenik Odeljenja za omladinu, kulturu i sport u opštini Parteš, Božidar Trajković, nije odgovorio na naša pitanja.

Kovid-19 u opštini Parteš

Opštinsko osoblje kaže da rade prepolovljenim kapacitetima zbog situacije sa pandemijom.

Direktor bolnice u Pasjanu, u okviru koje se nalazi trijažna kovid ambulanta i bolnica za prijem obolelih, kaže da je opština Pasjane prema kategorizaciji o broju obolelih u zelenoj zoni i da se situacija smiruje u odnosu na letnji period.

FOTO: Ivan Miljković/Kovid bolnica u Pasjanu

„U toku jučerašnjeg dana (14. decembar) od 25 testiranih serološkom analizom imali smo 8 pozitivnih, pre dva dana je bilo ih pet, pre nedelju dana tri. Od izbijanja pandemije u martu mesecu do danas, na svu sreću imali smo samo jedan smrtni slučaj od posledica koronavirusa”, potvrdio je doktor Perić.

Međutim, opštinski službenici su opet odbili da odgovore uz opravdanje da su zauzeti i da ih sprečava situacija sa pandemijom covid-19.

U selima opštine Parteš postoji sistem sortiranje otpada, ali reka se zagađuje

Tri sela u opštini Parteš su generalno dobro regulisana i imaju putnu infrastrukturu.

FOTO: Ivan Miljković/Pasjane

Ono što ovu opštinu izdvaja od ostalih jesu posebni kontejneri za odlaganje plastične ambalaže koja se uredno sortira. Međutim, samo par kilometara dalje, pored korita reke Binačke Morave zatičemo drugačiji prizor. Otpad, smeće, plastična ambalaža, kese, dotrajale sanitarije bačene su ispod mosta, na obalama reke i u samom rečnom koritu.

Lokalni putevi koji povezuju ova tri sela jedno sa drugim ali i sa glavnom magistralom Vitina – Gnjilane u dobrom su stanju, osim manje deonice na izlazu iz Pasjana prema selu Donja Budriga na kojoj ima rupa.

FOTO: Ivan Miljković

Donja Budriga ima uredno urađenu kanalizacionu mrežu. Radovi su nedavno završeni. Međutim, seoska reka je tokom leta zagađena i smrdi.

Damjan Ristić, stanovnik Donje Budrige, žali se na smrad i dodaje da nikada nije video opštinske službenike u poseti selu.

„Treba da dođe on, da pogleda kao gradonačelnik, da popriča sa ljudima da li imaju neki problem ili ne, a ne da budu samo u kancelariji. Još nisam video ovog gradonačelnika“.

U ovom selu meštani nemaju ni pijaću vodu i moraju da kupuju vodu za piće.

Projekat za vodovod, koji je ranije pokrenut, još uvek nije završen.

FOTO: Ivan Miljković/Reka u selu Donja Budriga
Izveštaji generalnog revizora

Opština Parteš nije uspela da pruži javne usluge dok su je izveštaji revozora rangirali na slab nivo učinka i utvrdili mnoge nedostatke u upravljanju.

Sa budžetom od nešto više od milion evra, opština Parteš je među opštinama sa najsiromašnijim budžetom.

Prema izveštaju revizora za 2019. godinu, opština je pogrešno klasifikovala troškove jer je vršila isplate iz kategorije investicija koristeći sredstva za robu i usluge.

Izveštaji su pokazali da je ova opština imala problema i u izdvajanju sredstava za Nevladine organizacije.

Opština je sklopila jedan sporazum sa jednom NVO, ali ne i ugovor. Prema revizoru do ovoga je došlo zbog neiskustva.

Opština zaostaje i u pogledu poštovanja rodne ravnopravnosti jer žene ne rukovode nijednim od šest odeljenja u opštini.

Povezani članci:

Zvečan: Građani od opštine očekuju redovno vodosnabdevanje i prohodne puteve

Pored jezera, a bez vode – izazovi svakodnevnog života u Zubinom Potoku

Problemi koji godinama otežavaju život građana Leposavića 

Obećanja i stvarnost u Opštini Gračanica

Vodosnabdevanje, kanalizacija i otpad – problemi koji prate stanovnike Novog Brda

Severna Mitrovica: Građane muči smeće, nedostatak vode i parking mesta

Klokot, očekivanja građana naspram obećanja političara

Ranilug, čekaju na razvoj fabrika uz nezadovoljstvo sa infrastrukturom

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.