Skoro 80% građana u Albaniji bi podržalo priključenje Kosova Albaniji

FOTO: Euronews Albania

Četiri od pet Albanaca u Albaniji (79,2 odsto) glasalo bi za ujedinjenje u jedinstvenu državu Albanije i Kosova, kada bi danas raspisali referendum o ovom pitanju. Ovo tvrdi albanski Euronews, pozivajući se na svoje istraživanje koje je objavljeno u susret današnjoj zajedničkoj sednici dve vlade u Elbasanu.

Prema barometru ovog medija, navodno je samo oko 16 odsto Albanaca u ovoj državi protiv unije.

Međutim, manje od polovine Albanaca smatra da bi ovo ujedinjenje moglo da se desi u narednih 10 godina.

U slučaju ujedinjenja, 70 odsto Albanaca smatra da Tirana treba da bude glavni grad.

Ogromna većina Albanaca (preko 90%) smatra takođe da su Albanija i Kosovo jedna nacija.

Glasanje je sprovedeno od 20-29. oktobra, a ispitivanje su sproveli agencije „MRB“ i „Data Centrum“ na nacionalnom nivou, sa, kako navodi Euronews – 1000 intervjua licem u lice u porodici.

„Ujedinjenje gotovo nemoguće“ zbog kosovskog ustava, a tu su i „kozmetički razgovori“

Komentarišući potom rezultate za istu televiziju, analitičar Ismailj Tašoli (Ismail Tasholli), podsetio je da je prema kosovskom ustavu ujedinjenje „gotovo nemoguće“.

On je takođe kazao i da „političke elite“ na obe strane „nemaju konkretan plan za ujedinjenje“.

„Naše elite o tome nisu ozbiljno razgovarale osim Branka Merđanija i Arbena Džaferija (Branko Merxhani/Arben Xhaferri) kao dvoje ljudi koji su ovu temu shvatili baš ozbiljno. Nemamo ozbiljne razgovore, oni ostaju na kozmetičkom nivou i nikada nisu analizirani u racionalnom kontekstu kako će se to desiti i šta će se dogoditi posle“, kazao je.

I u prošlosti je bilo objavljivanja sličnih istraživanja. Tako je pre dve godine Insajderi pisao da je broj Albanaca koji podržava ujedinjenje 74,8%, a tu brojku je tada na Fejsbuku objavio novinar Sebastian Zonja, najavljujući celo istraživanje koje su, kako je tada naveo, uradile civilne organizacije ali se predstavljanje tada nije dogodilo.

Danas zajednička sednica kosovske i albanske vlade

Istraživanje je objavljeno uoči današnje zajedničke sednice kosovske i albanske vlade u Elbasanu, i nacionalnog dana Albanije – „Dana zastave“. Prethodno je albanski predsednik Iljir Meta boravio u Prištini.

Danas se u Elbasanu očekuje donošenje oko 16 zajedničkih sporazuma, slično kao i tokom prethodnih zajedničkih sednica.

To je 7. po redu zajednička sednica dve vlade. Prethodna 6. održana je u oktobru prošle godine u Tirani, kada je potpisano 14 sporazuma.

Jedinstven energetski blok i trgovinski sporazumi

U međuvremenu, piše se zajednička istorija Albanaca. Za dve godine, u dva toma od „antike do nezavisnosti Kosova“, 15 istoričara sa Kosova i iz Albanije, kako je ranije ove godine najavljeno, svom narodu prirediće jedinstvenu istoriju.

Takođe, pre skoro tačno godinu dana formiran je zajednički energetski blok Kosova i Albanije, kada se istovremeno KOSTT izdvojio iz elektromreže Srbije i ujedinio sa OST-om, da bi kao zajednički blok se potom pridružili ENTSO-u.

To je upravo obaveza koju je Srbija preuzela Briselskim sporazumima.

Prema zajedničkom istraživanju koju su prošle obavile kosovska Fondacija za otvoreno društvo (KFOS) i ista podružnica u Albaniji (OSFA), nema napretka u integraciji energetskih tržišta Kosova i Albanije, uprkos činjenici da se u albanskoj nacionalnoj strategiji za period od 2018. do 2030. godine, 14 puta spominje integracija energetskog tržišta sa Kosovom, a u energetskoj strategiji Kosova, za period od 2017. do 2026, integracija ovih tržišta se spominje 10 puta.

Kada su u pitanju zajednički trgovinski sporazumi Kosova i Albanije, odnosno u kojoj su meri oni sprovedeni, prema istraživanju ove dve Fondacije, od 53 do sada pojedinačno definisanih obaveza, na koje su se obavezale dve vlade preko sporazuma za trgovinu, njih 49% je u potpunosti sprovedeno, 36% delimično, za 6% nema informacija, a 9% nije uopšte ispunjeno.

Što se tiče trgovinske razmena između Kosova i Albanije, prema podacima iz 2018. godine – 9% izvoza iz Albanije ide na Kosovo, a 1% ukupnog uvoza u Albaniji je sa Kosova.

O ujedinjenju: od Kurtija preko Haradinaja do nonpejpera i „razgraničenja“

I ovog proleća se u regionu u dva navrata podigla veća prašina u vezi sa pretnjom teritorijalnog ujedinjenja na etničkoj osnovi, pre svega nailazeći na odijum kod međunarodnih predstavnika. Slovenački portal „Necenzurisano“ objavio je sadržaj navodnog neslužbenog diplomatskog dokumenta „Zapadni Balkan – put napred“ sa idejama pripajanja Republike Srpske Srbiji i ujedinjenjem Kosova sa Albanijom.

Tada je i tek izabrani premijer u Prištini Aljbin Kurti, koji je kao okosnicu u kampanji koristio borbu protiv korupcije, zapravo uložio napor da sa ogrankom svoje stranke Samoopredeljenjem, glasa u Albaniji.

Samoopredeljenje se godinama javno i direktno zalagalo za ujedinjenje, koje se u regionu doživljava kao Velika Albanija, što je bila i osnova njihovog programa, odbijajući da prizna i kosovsku zastavu.

Iako je Kurti na premijerskoj poziciji postao znatno oprezniji, a sama programska dokumenta Samoopredeljenja se poslednjih godina ‘iščistila’ od više odrednica o ujedinjenju, zvaničnici Samoopredeljenja, ali i drugi političari na Kosovu su nastavili da govore u prilog – svi Albanci u jednoj državi.

Ovaj narativ je posebno u javnosti aktuelan pred izbore, ili za nacionalne praznike. Tako je lider AAK Ramuš Haradinaj upravo ujedinjenje sa Albanijom imao kao okosnicu kampanje prošle godine.

Aljbin Kurti se pred dolazak na premijersku funkciju tada, i javno zalagao za izmenu prvog člana kosovskog ustava kojim se nalaže da Kosovo „ne može da se pripoji drugoj državi“.

„Imamo prepreku kada je u pitanju Ustav Republike Kosovo, ali to nije nepremostiva prepreka. Radom i zalaganjem, uz političku volju i volju naroda, moramo doneti zakon o referendumu i jednog dana promenimo Ustav Kosova. Kosovo i Albanija kao dve države iste nacije mogu se integrisati i ujediniti“, poručio je Kurti u martu ove godine.

Samo par dana ranije u Lješu, u Albaniji, tokom obeležavanja Lješke lige, precizirao je:

„Nesumnjivo, Albanija i Kosovo kao države, kao institucije i politike, moraju da budu koordinisane ka približavanju, integraciji i uniji i to pre svega u tri glavna područja – u onoj o energetskoj bezbednosti i prirodnim resursima i spoljnoj politici albanske nacije. Ustav Kosova je u suprotnosti sa članom 1.1 i članom 1.3. Ovo poslednje sprečava nas da se pridružimo drugoj nezavisnoj državi poput Albanije, ali takođe predstavlja prepreku integraciji drugog tipa, poput evropskog. Na Kosovu, kada nemamo zakon o referendumu i ne možemo da promenimo Ustav, to pokazuje da treba da uradimo više posla i treba vremena da se do toga dođe, ali nesumnjivo je bio istorijski intenzitet i želja Albanaca“.

Konačno, upravo je za Euronews Albanija, Aljbin Kurti početkom ove godine potvrdio da bi na referendumu podržao ujedinjenje Kosova i Albanije, a kada je za švajcarske medije skoro rekao suštinski to isto ali znatno biranijim rečima, srpski predsednik je najavio da će po povratku iz Sočija gde je juče bio, uputiti pisma šefovima zemalja EU zbog, kako navodi, izostanka reakcije međunarodne zajednice.

U kasnom intervjuu za RTS sinoć Vučić ipak nije dao konkretan odgovor na pitanje u kojem se spominjao Kurti uz ujedinjenje Kosova i Albanije, njegovu nameru da piše šefovima evropskih država, te kakvu je poruku doneo od Putina, ali je spomenuo Sever i mape.

„O tome smo i prijateljski razgovarali i dobro se razumemo. Ja sam govorio o dvostrukim standardima o neretko licemerju u međunarodnim odnosima, predsednik Putin to prepoznaje i dobro shvata o čemu govorim, ali je tražio od mene dodatna objašnjenja, pa smo govorili o severu Kosova, pokazivao mu i na mapi (…) Znate kada tri sata razgovarate, a samo ste vas dvojica, onda nema detalja o kojem ne razgovaramo, dakle od naših muzeja, manastira, crkava… Ne postoji oblast koju nismo obuhvatili i da budem iskren, veoma sam zadovoljan i trudim se da svojim osmehom, srećom i zadovoljstvom ne pokažem višak arogancije, a nemojte mi zameriti ako se to desi“.

Do nedavno se i sam srpski predsednik javno zalagao za razgraničenje sa Albancima, iako nije nikada neposredno dao detalje o tome, ali što se u delu javnosti upravo tumačilo kao pretnja za stvaranje tzv. Velike Albanije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.