Kurti za „Euronews“: Podržao bih ujedinjenje Albanije i Kosova

Izvor: Euronews (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

Lider opozicije i pobednik izbora na Kosovu, Aljbin Kurti, navodi da bi on glasao za ujedinjenje sa Albanijom, ukoliko bi bio održan referendum.

Njegov komentar u intervjuu za „Euronews“ usledio je samo nekoliko dana nakon što je njegova stranka – Samoopredeljenje osvojila do sada najveći broj glasova na Kosovu, otvarajući put Kurtiju da formira vladu.

Od 1,8 miliona stanovnika Kosova, više od 90 odsto čine Albanci, a mogućnost ujedinjenja ove dve nacije popularna je i na Kosovu i u Albaniji.

Izgleda da je „Vetëvendosje“ – u prevodu Samoopredeljenje – udvostručilo svoj prošlogodišnji rezultat, budući da je više od 50 odsto kosovskih glasača dalo svoj glas ovoj stranci, uprkos tome što je Ustavni sud Kosova Kurtiju zabranio učešće na izborima.

Na izborima održanim 14. februara kažnjene su dve stranke koje su dominirale Kosovom od završetka rata sa srpskim snagama 1999. godine – Demokratski savez Kosova (LDK) i Demokratska partija Kosova (PDK), koje su osvojile samo 13, odnosno 17 odsto glasova.

Postignuti rezultat ubedio je Kurtija da uprkos događajima iz prošle godine, Samoopredeljenje može da prebrodi političke oluje u narednoj nedelji i ispuni svoje obećanje – da će se boriti protiv sveprisutne korupcije u zemlji, obnoviti ekonomiju i preuzeti vlast od stare garde kosovske politike.

Studentski aktivista koji je tokom devedesetih godina zaglavio u zatvoru zbog saradnje sa Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK) – Kurti, dospeo je na naslovne strane međunarodnih novina 2015. godine kada je bacio suzavac u kosovskom parlamentu u znak protesta zbog sporazuma o demarkaciji granice sa susednom Crnom Gorom.

U godinama koje su usledile, Samoopredeljenje je preraslo iz korenitog društvenog pokreta u političku silu na Kosovu, privlačeći glasove kako mladih Kosovara, tako i velike kosovske dijaspore.

Međutim, uprkos svom političkom kapitalu u zemlji, Kurti se vraća na vlast u teškom trenutku za mladu naciju koja je 2008. proglasila nezavisnost od Srbije – što Beograd još uvek nije prihvatio. Razgovori o članstvu u EU, kojem Kosovo stremi, uslovljeni su rešavanjem spora sa Srbijom, sa kojom je Kosovo vodilo krvavi dvogodišnji sukob između 1998. i 1999.

Ovo je otežalo uspon ka vlasti predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, čija se politika temelji na nacionalističkoj desnici, a koja želi da delovi kosovske teritorije budu predati Srbiji – ili čak da ponovno osvoji celu teritoriju, koja je većim delom prošlog veka bila deo Srbije.

Kurtijev lični pogled na dijalog sa Beogradom – daleko stroži od pogleda njegovih prethodnika u Prištini – verovatno neće ovo olakšati. Međutim, a što je iznenađujuće, Kurti je po tom pitanju neumoljiv.

On je za „Euronews“ govorio o perspektivi ponovnog pokretanja dijaloga sa Srbijom, federacije sa Albanijom, njegovoj političkoj putanji i putu Kosova ka članstvu u Evropskoj uniji.

Odgovori su prilagođeni zbog dužine i jasnoće.

Vaša pobeda na izborima održanim u nedelju bila je čak jača od predviđene. Sada treba da obezbedite 61 glas u parlamentu radi formiranja vlade, kako planirate da to uradite?

Stvorili smo predizbornu koaliciju između pokreta Samoopredeljenje i liste predsednice Vjose Osmani. Glasovi se i dalje prebrojavaju, ali mislim da smo dobili više od polovine glasova. Ovo ne znači automatski da ćemo imati 61 poslanika potrebnog za većinu, zato će nam trebati nekoliko poslanika iz nesrpske manjinske zajednice. Mislim da je ovo vrlo izvodljivo.

Čak i ako nije, isključili ste mogućnost formiranja koalicije sa PDK i LDK.

PDK i LDK su dve strane starog režima i ubedljiva pobeda na izborima, koju smo imali, govori nam da treba da nastavimo saradnju sa nekim poslanicima iz manjinskih zajednica i da bi ove dve velike, stare partije – pa, velike do juče, ali očigledno stare – trebalo da se reformišu.

Stvorili smo treći talas oduševljenja u novijoj istoriji naše zemlje. Prvi je bio oslobođenje 1999. Drugi je bio proglašenje nezavisnosti 2008. Sada želimo da dobijemo poslove i pravdu, što znači da želimo da migraciju mladih zamenimo zapošljavanjem i želimo da se borimo protiv korupcije i okončamo elemente zarobljavanja države, koje su uglavnom primenjivale ove stranke koje su izgubile na izborima u nedelju.

Čak i ako dobijete 61 poslanika, koliko razumem, i dalje morate da izaberete predsednika. Ako to ne učinite, pada vlada i raspisuju se novi izbori. Kako ćete se izboriti sa ovim?

Planiramo da izaberemo predsednika parlamenta, novu vladu i novog predsednika. Potrebne su nam dve trećine poslanika kako bi glasanje bilo uspešno. Mislim da je nakon ove ubedljive pobede saradnja sa njima moguća, jer oni znaju koja je volja ljudi. Ako su ranije pomišljali na bojkot, siguran sam da se sada premišljaju jer bi još više izgubili podršku ljudi. Oni sebi ne mogu da priušte odlazak na prevremene izbore. Ako bi se to dogodilo, mada mislim da neće, smatram da bi onda u sledećem krugu izbora oni potpuno nestali.

Vaš poslednji mandat na poziciji premijera završen je tokom pandemije kovid-19. Šta je prva stvar koju ćete učiniti kao premijer kako bi se na Kosovu izborili sa pandemijom?

Planiramo da počnemo da opredeljujemo adekvatna sredstva za vakcinaciju i program prioriteta u vezi sa društvenim grupama koje bi trebalo prve da se vakcinišu i kojim redosledom, a planiramo da do kraja ove godine vakcinišemo 60 odsto stanovništva, u saradnji sa EU.

Kada sam napustio funkciju 3. juna prošle godine, imali smo samo 30 smrtnih slučajeva, a broj izlečenih bio je tri i po puta veći od broja aktivnih slučajeva. Otkako sam napustio funkciju, imali smo više od hiljadu i po smrtnih slučajeva.

Da li ste razgovarali o prihvatanju vakcina iz Srbije, kao što je to učinila Severna Makedonija?

Planiramo da razgovaramo o ovom pitanju sa našim partnerima, sa zemljama koje su nas priznale, a posebno sa EU.

Da li to znači da odbijate vakcine iz Srbije?

Ne, nećemo uzeti vakcine od Srbije, koja dobija vakcine iz Rusije i Kine. I u pogledu vrednosti i interesa, naša orijentacija je uvek bila prema Zapadu.

Ovo bi moglo da se vidi kao način za popravljanje odnosa sa Beogradom.

Ne želimo da EU i SAD zamenimo sa bilo kakvim istočnim nedemokratskim silama, jer je dokazano da, s jedne strane, ne postoji sigurnost u pogledu kvaliteta, a s druge strane, one uvek sa sobom donose neke uslove u vidu geopolitičkih igara.

Rekli ste da će se Vaša vlada prijaviti za status kandidata za članstvo u EU, ali EU je više puta rekla da ulazak Kosova u EU zavisi od ponovnog pokretanja dijaloga između Beograda i Prištine. Da li planirate da ponovo pokrenete dijalog?

Potrebno je da se Srbija suoči sa svojom prošlošću. Izazvala je četiri rata u bivšoj Jugoslaviji i izgleda kao da oko toga ne postoji žaljenje ili kajanje u državi. Važno je da u Srbiji dođe do promena u pogledu načina na koji gledaju Kosovo.

Spreman sam da se uključim u dijalog od kojeg će ljudi imati koristi. Ali mislim da nije prihvatljivo da se bilo ko na Kosovu – naravno, uključujući i mene – umeša u dijalog gde bi trebalo da nadoknadimo državi Srbiji gubitak Kosova za vreme Miloševića. Srbija je počinila genocid na Kosovu.

Ne moramo da čitamo istorijske knjige niti da slušamo naše dedove. To smo iskusili. Mislim da je veoma važno da se pozabavimo pravdom koja se odgađa i uskraćuje i zasniva na prošlosti kako bi se postigao dugoročniji mir, sigurnost, stabilnost i pomirenje.

Da li i dalje želite izvinjenje, priznanje i odštetu od Srbije?

Mislim da je to neophodno. Šta će drugo Srbija da uradi, pokušaće da nas ponovo napadne? Mislim da bi trebalo da se odmaknu od Ruske Federacije i Kine i da pokušaju da to urade što brže. Moraju se osloboditi Kosova. Oslobodili smo Kosovo od Srbije. Mislim da bi Srbija trebalo da se oslobodi Kosova.

Kako postići pomirenje između Srba i Kosovara na Kosovu?

Pomirenje sa Srbima na Kosovu nije neophodno jer se nismo borili sa njima. Borili smo se sa Beogradom, koji je bio protiv nas i koji je počinio genocid u proleće 1999. godine, i u tom smislu potrebno je da se Srbija suoči sa svojom prošlošću, da se pogleda u ogledalo, a ne da Kosovo gleda vojnim dvogledom. I da prizna našu nezavisnost. Mislim da je Srbiji potreban srpski Šarl de Gol koji će reći, baš kao što je Šarl de Gol rekao “Francuska je sjajna bez Alžira“ – da je Srbija sjajna bez Kosova.

Opisivani ste kao nacionalista, iako pripadate nacionalističkom levičarskom pokretu, kakva su Vaša osećanja povodom ove titule?

Ja sam socijaldemokrata i ako vidite neke nacionalističke crte u meni, to potiče iz istorije Kosova i ima antikolonijalni, oslobodilački karakter. Kako bi se postigla ravnopravnost među ljudima i narodima i kako niko ne bi dominirao nad nekim drugim. Mogli bismo reći da su Šarl de Gol, Marin Le Pen i Franz Fanon bili nacionalisti, ali ako biste svo troje stavili u isti koš, mogli biste da napravite veliku grešku.

Jednom ste rekli kako biste podržali veliko ujedinjenje sa Albanijom, da li je to još uvek tako?

Verujemo u jačanje kosovske države kao suverene i nezavisne republike i član 1.1 našeg ustava je u suprotnosti sa članom 1.3. Član 1.1 navodi da je Kosovo suverena nezavisna zemlja, a član 1.3 ističe da Kosovo ne može da se pripoji drugoj zemlji. Tako da verujem da puna nezavisnost podrazumeva i nezavisnost od nezavisnosti, tako da bismo mogli da se pridružimo federaciji sa Albanijom ili federaciji EU.

Dva referenduma u budućnosti mogla bi to da reše, u Albaniji i na Kosovu, ali nikada uz kršenje našeg ustava. Ustav bi morao prvo da se promeni i to samo ako se to jednog dana može učiniti na miran i demokratski način.

Kako biste glasali na tom referendumu?

Kada budemo ojačali državu Kosovo. Kada to možemo da uradimo na miran i demokratski način – mislim da bih glasao „Za“. Da.

Imate li poruku za Evropu?

Evropa bi trebalo da se reformiše i to ne samo što se njenog cilja proširenja tiče. Šest zemalja Zapadnog Balkana i EU su važni jedni drugima. I mislim da će sa šest zemalja zapadnog Balkana EU postići podudarnost sa Evropom kao kontinentom i nikada to ne smemo da zaboravimo.

KoSSev: Ovo nije prvi put da Kurti javno saopštava da se zalaže za održavanje referenduma za ujedinjenje sa Albanijom. Isto je nedavno poručio u intervjuu za ‘Oxford political review’. Više o tome u posebnoj vesti: Kurti: Jesam za referendum o ujedinjenju Albanaca ali ne ako će da izazove Treći balkanski rat

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.