„Nema pomaka, zaglavili su se u Kurtijevim ultimatumima“

Trojni sastanak specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka, direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića i glavnog pregovarača Prištine Besnika Bisljimija juče je održan u Briselu. Pomaka u dijalogu između Beograda i Prištine nema, Petković i Bisljimi nisu se ništa dogovorili. Ali, uspeh je što su sa svojim timovima seli za isti pregovarački sto, piše N1.

Dve strane nisu mogle da pronađu način da pomire svoje stavove. Beograd je došao sa idejom da Kosovo treba da ukine svoju odluku, ali tako što će se banci Poštanska štedionica omogućiti rad na Kosovu.

Kosovo ne pristaje na ustupke tog tipa, bar za sada. Oni žele da se dinari konvertuju u evre i onda daju građanima, a da odluku o ukidanju dinara ne menjaju. Brisel se nije previše bunio u vezi sa odlukom o ukidanju dinara, već jer je ta odluka doneta naglo i zato što nije ostavljen prelazni period da bi se ljudi navikli na to, javio je reporter N1 iz Brisela.

Ovoga puta napravljen je neki konkretan plan, a to je da do petka obe strane Briselu dostave predloge kako hitno, kratkoročno rešiti ovaj problem i da se u ponedeljak opet sastanu sa Miroslavom Lajčakom, gde će te predloge izneti.

Pitanje dinara nije bila jedina tema razgovora u Briselu. Beograd navodi da je na sastanku insistirao da se govori o Zajednici srpskih opština (ZSO), a Priština na temama među kojima su telekomunikacije. Razgovarali su i o krovnom pitanju, a to je primena Briselskog sporazuma.

Samardžić: Naša strana samo reaguje, nema nikakvu inicijativu

Komentarišući sastanak u Briselu, Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka, koji je bio gost emisije Newsnight na N1 televiziji, rekao je da je reč o statusu kvo.

„Nema pomaka, zaglavili su se u Kurtijevim ultimatumima. Gabrijel Eskobar je rekao da nije mogao od njega da izdejstvuje promenu odluke oko dinara. Sa tim superherojem ni Amerika ne može da izađe na kraj. Tako da to stoji na mestu, ali bolje i tako nego da se rešava na štetu Srba. Mesecima i godinama tema je uvek nešto što je Aljbin Kurti, na iznenađenje svih, učinio. On forsira teme, i sad se govori o dinaru, jer je on promenio pravila finansiranja Srba na Kosovu, i to je glavna tema“, navodi profesor Samardžić.

Ističe da Beograd samo reaguje, ali nema nikakvu inicijativu.

„Naša strana nije pokazala nikakav potez koji bi zainteresovao medijatore, ako mogu tako da ih nazovem. Problem je na našoj strani, baš u toj njenoj pasivnosti. Kurti vodi igru, nametne temu. A sada ni EU, ni SAD ne mogu da zadovolje Kurtijeve apetite, tako da se stvar i zbog toga zaustavila. Naša strana bi morala da se postavi aktivnije prema tome“, kaže sagovornik N1.

Kako dodaje, Beograd je prihvatio temu oko dinara, a prema njegovom mišljenju, bolje da je odbio da razgovara o tome, dok se ta tema ne skine sa dnevnog reda.

Nema sankcija protiv Kurtija

Advokat Dragutin Nenezić deli mišljenje profesora Samardžića.

„To je konstanta naše politike poslednjih deset godina, možda i više. Kurti vodi politiku svršenog čina i dosad se nije uspelo da se tome na odgovarajući način parira, što se tiče Beograda. Strani učesnici ne žele više čak ni da pritiskaju Kurtija u onoj meri u kojoj bi mogli. U prethodnih deset meseci, i sa zabranom uvoza, i zabranom dinara… To su sve protivustavni akti, ali se to dopušta. Nema opipljivih, teških sankcija protiv Kurtija“, kaže Nenezić.

Prema njegovim rečima, vrlo je neizvesno šta će se dalje desiti.

„Opcija za Beograd jeste da se izvrši licenciranje Poštanske štedionice u kosovskom sistemu, što nije loše rešenje, ali to zahteva mnogo vremena. Moglo je da bude rešeno ranije. Poštanska štedionica je otkupila filijalu Komercijalne banke u Republici Srpskoj, ne znam zbog čega se to nije desilo sa Kosovom. Nisam siguran da će prištinska strana to hteti da prihvati“, navodi sagovornik N1, dodajući da ljudi zanemaruju da postoji niz problema – činjenica da Srbi ono što su primali u dinarima – sada primaju u evrima.

„Srpska penzija je nekoliko desetina puta veća od kosovske, vrlo je nezgodno ukoliko se prihvati ta prištinska logika i to otvara niz problema“, kaže on.

„Zašto Vučić ne menja poziciju?“

Profesor Samardžić kaže da je Aleksandar Vučić mogao da promeni taktiku, odnosno strategiju, time što će usloviti nastavak razgovora osnivanjem Zajednice srpskih opština.

„On to nije radio, godine su prošle. Tu postoji jedna politika koja se vidi u odnosima Evropske unije i Vučića i njegovog režima. Oni su spremni da zažmure na njegove marifetluke koje ovde čini. Tu postoji jedna igra zaštite za pokornost. Čovek se mora pitati zašto nikad ne menja poziciju. Nije on nesposoban čovek, nego postoji jak razlog koji ga tera da radi nešto što mu je naloženo ili nametnuto“, ističe profesor Fakulteta političkih nauka.

Prema mišljenju Dragutina Nenezića, uvek postoji prostor da se taktika menja, ali želje za tim – nema.

„Ne vidim, osim nekih najava, nikakvu naznaku da će se nešto promeniti. Situacija sa dinarom je to pokazala. Nikakve mere nisu usvojene, apsolutno se ništa nije desilo. Mislim i da sa pričom oko Poštanske štedionice neće biti ništa“, navodi advokat.

Kako dodaje, umesto da se prvo formira ZSO, pitanje finansiranja će se najpre rešiti na silu.

„Očekujem da će se u nekom trenutku pristupiti nekakvom formiranju nečega, posle glasanja u četiri opštine na severu Kosova. Pitanje je šta će to biti. Ali, onda će reći da su ispunili sve uslove kako bi pristupili Savetu Evrope. U tom trenutku Beograd stvarno neće moći ništa da uradi“, zaključuje Nenezić.

Pročitajte još:

Lajčak potvrdio – u ponedeljak novi susret o dinaru, sporazumom o normalizaciji će morati da se pozabave lideri

Bisljimi: Dogovorili smo se da do petka obe strane pošalju svoje predloge o dinaru, sledeće nedelje novi susret

Petković: U Briselu o pronalasku rešenja da Srbi podižu primanja na Kosovu, novi susreti sledeće nedelje, formiranje ZSO ključno



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.