Sutra se navršavaju tri godine od ozbiljnog bezbednosnog incidenta kako ga je NATO definisao – u Banjskoj 24. septembra 2023, kada je u napadu na Policiju Kosova ubijen policijski narednik Afrim Bunjaku, a u višesatnom oružanom sukobu koji je usledio stradala su i potvrđeno – trojica Srba iz naoružane grupe.
Policija Kosova najavila je za sutra celodnevni program obeležavanja godišnjice, uključujući polaganje kamena temeljca za spomen ploču Bunjakuu upravo u Banjskoj. Uoči godišnjice, Banjska i Milan Radoičić ponovo su tema kosovskih zvaničnika u Njujorku – Aljbin Kurti je od Kaje Kalas zatražio pritisak EU na Srbiju, dok je Gljauk Konjufca danas Banjsku naveo kao jedan od argumenata za puno članstvo Kosova u Jadranskoj povelji.
Kosovska policija saopštila je večeras da će sutrašnje obeležavanje treće godišnjice početi u 10 časova posetom porodici Afrima Bunjakua u Samodreži kod Vučitrna, nakon čega će u 10.40 biti održano odavanje pošte na njegovom grobu.
U podne je u Banjskoj, u opštini Zvečan, planirano polaganje kamena temeljca za spomen ploču Afrimu Bunjakuu, kojeg su kosovske institucije proglasile „herojem Kosova“.
Program će biti završen u 20 časova komemorativnom akademijom u Crvenoj sali Palate omladine u Prištini.
Šta se dogodilo 24. septembra 2023.
Događaji koji su potom postali poznati jednostavno kao „Banjska“ počeli su u ranim jutarnjim satima 24. septembra 2023.
Kako je Kosovska policija potvrdila svojevremeno, oko 2.34 primećeno je da su na ulazu u selo, preko mosta, postavljena dva velika kamiona bez registarskih oznaka i da je put blokiran.
Tri policijske jedinice iz Zvečana upućene su na lice mesta. Prema kasnijim zvaničnim navodima kosovskih institucija, po njihovom dolasku aktivirana je daljinski upravljana protivpešadijska mina, nakon čega je na policajce otvorena vatra iz različitog naoružanja. Narednik Afrim Bunjaku preminuo je od zadobijenih povreda, dok je policajac Aljban Rašiti ranjen.
Usledio je višesatni oružani sukob Kosovske policije i grupe uniformisanih i teško naoružanih Srba u Banjskoj i neposredno oko samog manastira.
Eparhija raško-prizrenska tog dana je saopštila da je grupa naoružanih i maskiranih ljudi blindiranim vozilom provalila zaključanu kapiju manastira, dok su se iguman, monasi i grupa poklonika iz Novog Sada, radi bezbednosti, zaključali u konak.
Do kraja policijske operacije, kako je zvanično saopšteno, ubijena su trojica Srba iz naoružane grupe – Stefan Nedeljković, Bojan Mijailović i Igor Milenković. Policija je potom saopštila da je pronađena velika količina oružja, municije, eksplozivnih sredstava, uniformi, vozila i druge vojne i logističke opreme – u vrednosti oko 5 miliona evra.
Priština događaj od prvog dana označava kao „teroristički napad“ i „agresiju Srbije“, tvrdeći da je grupa imala podršku zvaničnog Beograda. Beograd je odbacio odgovornost države Srbije. Aleksandar Vučić je istog dana tvrdio da su se lokalni Srbi „pobunili“ zbog politike Aljbina Kurtija, uz osudu ubistva policajca.
Radoičić preuzeo odgovornost za organizaciju
Pet dana kasnije, tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić preko advokata Gorana Petronijevića potvrdio je da je učestvovao u događajima u Banjskoj i preuzeo odgovornost.
Naveo je da je lično izvršio logističke pripreme i da je u Banjsku došao sa grupom svojih sunarodnika sa severa, ali je istovremeno tvrdio da o tome nije obavestio vlasti Srbije i da od njih nije imao pomoć. Nakon Banjske podneo je ostavku na funkciju potpredsednika Srpske liste.
Kosovsko Specijalno tužilaštvo je godinu dana kasnije podiglo optužnicu protiv ukupno 45 osoba, među kojima je i Radoičić.
Od te grupe pred sudom u Prištini postupak je do sada vođen protiv trojice. Osnovni sud je 24. aprila ove godine prvostepeno osudio Blagoja Spasojevića i Vladimira Tolića na doživotni zatvor, a Dušana Maksimovića na 30 godina. Odbrane su osporile presudu i najavile pravne lekove, tako da ona nije pravosnažna.
U isto vreme, u Srbiji protiv Radoičića do aprila ove godine nije bila podignuta optužnica za Banjsku. RSE je tada izvestio da se on nalazi u Beogradu, uz sudsku meru zabrane napuštanja boravišta odnosno Srbije bez odobrenja i obavezu javljanja policiji. EU je nakon aprilske presude u Prištini saopštila da žali što Srbija još nije preduzela neophodne korake da odgovorne privede pravdi.
Samo pet dana pre Banjske EU tražila hitnu primenu sporazuma
Napad u Banjskoj dogodio se svega deset dana nakon tadašnjeg neuspešnog sastanka Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića na visokom nivou u Briselu.
EU je 19. septembra 2023, samo pet dana pre događaja u Banjskoj, izrazila zabrinutost zbog izostanka primene Sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog aneksa i pozvala obe strane da „bez daljeg odlaganja“ počnu sprovođenje svojih obaveza, uključujući početak rada na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Banjska je nekoliko dana kasnije u potpunosti promenila bezbednosnu i političku atmosferu. Tadašnji šef evropske diplomatije Žozep Borelj osudio je napad, a EU je zahtevala da počinioci budu privedeni pravdi, uz istovremeni zahtev da se Beograd i Priština vrate dijalogu i primeni sporazuma.
Tri godine kasnije – Kurti ponovo o Banjskoj sa Kalas u Njujorku
Upravo uoči treće godišnjice, Banjska je ponovo jedna od tema na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku.
Aljbin Kurti sastao se juče sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas, kojoj je pitanje Banjske predstavio kao jedno od ključnih otvorenih pitanja između Prištine i Beograda.
„Prekosutra, 24. septembra, navršavaju se tri godine od agresije Srbije i terorističkog napada u Banjskoj“, naveo je Kurti, koristeći kvalifikaciju kosovskih vlasti za ovaj događaj.
On je ustvrdio i da Radoičića i ostale pripadnike grupe „štiti predsednik Srbije“ i poručio da oni moraju da se suoče sa pravosuđem na Kosovu.
„Zbog toga sam zatražio podršku EU da izvrši pritisak na Srbiju“, saopštio je Kurti nakon sastanka.
Banjska je bila tema i njegovog razgovora sa američkim kongresmenom Džordžom Latimerom u Njujorku. Kurti je danas saopštio da je ponovo pokrenuo pitanje Milana Radoičića i „potrebe da se on i ostala odgovorna lica suoče sa pravdom“ na Kosovu.
Kalas: Sporazumi su obavezujući, vreme je da se krene napred
Kaja Kalas, međutim, u sopstvenoj objavi nakon odvojenih razgovora sa Kurtijem i Vučićem nije izdvojila Banjsku.
Njena poruka bila je usmerena na nastavak dijaloga i sprovođenje već preuzetih obaveza.
Navela je da napredak u normalizaciji odnosa i napredak na evropskom putu „moraju ići ruku pod ruku“, te da su sporazumi postignuti uz posredovanje EU, posebno Ohridski sporazum, obavezujući.
Njihovo sprovođenje, poručila je, „nije usluga Briselu“, već obaveza prema građanima i regionu.
„EU će nastaviti da bude nepristrasan posrednik, ali posredovanje ne može da zameni političku volju u Beogradu i Prištini. Vreme je da se krene napred“, navela je Kalas.
Kalas u Njujorku boravi u okviru 81. zasedanja Generalne skupštine UN, a prema unapred objavljenom rasporedu EU, za danas je predviđeno i da bude domaćin sastanka lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana.
I Konjufca danas u Njujorku govori o Banjskoj
O Banjskoj je danas u Njujorku govorio i kosovski ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca, tokom sastanka Jadranske povelje – A5.
Kao dva konkretna primera bezbednosnih izazova sa kojima se Kosovo suočilo naveo je napad u Banjskoj iz septembra 2023. i napad na kanal Ibar–Lepenac 2024. godine, povezujući ih sa zahtevom da Kosovo iz statusa posmatrača pređe u punopravno članstvo A5.
Kazao je da za Kosovo takvi rizici „nisu apstraktni“, tvrdeći da se Kosovo sa njima neposredno suočilo i „u oba slučaja trijumfovalo“, te da je spremno da doprinese regionalnom odgovoru.
„Došlo je vreme da A5 postane A6“, poručio je.
U današnjoj objavi Konjufca nije pominjao Milana Radoičića. Njega je, međutim, eksplicitno imenovao u aprilu ove godine, takođe u Njujorku, tokom sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu.
Konjufca je tada optužio Beograd da je „naredio, obučio i sada štiti“ glavne počinioce Banjske, među kojima je imenovao Radoičića, i poručio da bez utvrđivanja odgovornosti ne vidi mogućnost normalizacije odnosa.
Reč je o tvrdnji kosovskog ministra koju zvanični Beograd odbacuje, negirajući umešanost države Srbije u događaje u Banjskoj.
Tako, tri godine posle oružanog sukoba koji je duboko promenio bezbednosnu i političku situaciju na severu Kosova, sudski postupci i pitanje odgovornosti za Banjsku i dalje nisu zaključeni – dok se sam događaj i dalje nalazi među temama koje Priština iznosi pred evropskim i međunarodnim partnerima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
