Pravni okvir za Srbe na KiM po meri Prištine (četvrti deo): Regionalne i/ili albanske integracije

Dragutin Nenezić
Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika.

PišeDragutin Nenezić

Radnu nedelju za nama je okončala vest da Priština nije uspela da se izbori da bude predstavljena u CEFTA-u bez posredstva UNMIK-a, a započela vešću o sastanku u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ u Tirani. Koji dan ranije, prištinski ministar saobraćaja je promovisao projekat pruge između Drača i Prištine stojeći ispred slike nečega što izgleda kao tzv.  „Velika Albanija“.

 ministar saobraćaja Kosova

Dakle, u ovom trenutku su u toku najmanje tri integrativna procesa koji direktno utiču na Srbe na KiM, ali se, kao i u drugim oblastima, njihova suština gubi u senzacionalističkim naslovima, najavama i saopštenjima. Ovaj tekst je stoga jedan pokušaj da se odredi mesto Srba sa KiM u ovim integrativnim procesima, kao i da se proceni uticaj tih procesa na njih, u meri u kojoj je to moguće u okvirima jednog ovakvog teksta.

  1. Regionalne integracije

CEFTA je najstariji integrativni proces u regionu – reč je centralnoevropskom sporazumu o slobodnoj trgovini (eng. Central European Free Trade Agreement), čije su potpisnice trenutno (abecednim redom): Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija, kao i UNMIK koji zastupa Prištinu.

CEFTA je zaključen 2006. godine sa ciljem da, između ostalog, pospeši liberalizaciju trgovine između potpisnica, kao i da eliminiše trgovinske barijere, odnosno da olakša prekogranični promet roba i usluga između potpisnica.

Relativno noviji regionalni integrativni proces je CRM (eng. Common Regional Market tj. zajedničko regionalno tržište). Radi se o inicijativi koja je proistekla 2020. godine iz berlinskog procesa – institucionalizovane saradnje EU i šest jurisdikcija tzv. Zapadnog Balkana – a koja ima za cilj da, između ostalog, omogući četiri evropske slobode (slobodno kretanje dobara, usluga, kapitala i ljudi) na Zapadnom Balkanu.

U odnosu na CEFTA, CRM je donekle šire u pogledu sadržine, ali je teritorijalno uži, jer u njemu ne učestvuje Moldavija. Svakako, CRM se u velikoj meri naslanja na CEFTA, ali još uvek nema čvrst pravni okvir, već se zasniva na akcionom planu usvojenom na jednom od samita berlinskog procesa.

Poslednji u nizu regionalnih integrativnih procesa je tzv. inicijativa „Otvoreni Balkan“ (eng. Open Balkan). Reč je o inicijativi u kojoj trenutno učestvuju Albanija, Severna Makedonija i Srbija, i koja posle niza zajedničkih izjava, deklaracija i sl. predsednika ove tri države tek počinje da dobija jasniju sadržinu – radi se o stvaranju jedinstvenog tržišta, s tim da je trenutno fokus na olakšavanju trgovine, saradnji u oblasti inspekcijskog nadzora i slobodnom pristupu tržištu rada  – ali još uvek bez čvrstog pravnog okvira.

U odnosu na CEFTA i CRM, deluje da „Otvoreni Balkan“ pojačava nivo integracije, jer ima za cilj da u oblasti trgovine u potpunosti ukine granične kontrole, te da u potpunosti otvori tržište rada na celom svom prostoru za državljane svake od učesnica.

  1. Albanska integracija

Paralelno sa regionalnim integrativnim procesima, odvija se proces albanske integracije, zasnovan na nizu sporazuma Tirane i Prištine. U poslednjoj iteraciji ovog procesa, Tirana i Priština su se, između ostalog, obavezali da u potpunosti ukinu granične kontrole, olakšaju uzajamno dobijanje boravišnih i radnih dozvola, kao i da obostrano priznaju diplome, profesionalne kvalifikacije i doprinose za socijalno osiguranje.

Za razliku od regionalnih integrativnih procesa, koji se (sa izuzetkom CEFTA, koji je multilateralni sporazum) zasnivaju na političkim inicijativama i aktima, albanska integracija je zasnovana na bilateralnim sporazumima, uz zajedničku institucionalnu strukturu kojom trenutno predsedava jedan od viđenijih aktivista prištinskog pokreta „Samoopredeljenje“ iz Albanije.

Sadržinski, ona ne odstupa previše od regionalnih inicijativa – zapravo se može reći da ona pojačava nivo integracije između učesnica u istoj ili većoj meri u kojoj to čini „Otvoreni Balkan“ u odnosu na CEFTA i CRM.

Naravno, ne treba ispustiti iz vida da su Tirana i Priština već u velikoj meri integrisani u drugim oblastima – pisao sam na ovom mestu nedavno o energetici, a sada vredi pomenuti i spoljnu politiku, koju zajednički vode od 2016. godine – tako da je potpuna trgovinska i integracija tržišta rada logičan naredni korak.

  1. Položaj Srba na KiM u regionalnim i albanskim integracijama

U pogledu CEFTA, nije preterano reći da ga trenutne prištinske vlasti ne vole. Svakako, one zahtevaju njegovu zamenu nečim što nazivaju SEFTA („South East European Free Trade Agreement“), čija je suština (pored kozmetičke promene naziva) u tome da se Priština pojavljuje samostalno, odnosno bez posredovanja UNMIK. Najnoviji neuspeh u tome će po svemu sudeći imati posledicu potpunu marginalizaciju CEFTA od strane Prištine.

Iz ugla Beograda, CEFTA se podržava samo načelno, usled toga što je reč o jednom od retkih preostalih međunarodnih foruma u kojem i dalje figurira UNMIK umesto Prištine. Suštinski, Beograd nikada nije u potpunosti koristio mehanizme koje ima na raspolaganju posredstvom CEFTA kako bi sankcionisao brojna kršenja tog sporazuma od strane Prištine poslednjih godina, poput nacionalizacije RMHK Trepča, uvođenja tzv. „taksi“ i „reciprociteta“ itd.

Zanimljivo je da je prištinski premijer ispostavio spisak od 11 zahteva Beogradu koji gotovo u potpunosti odgovara onome što omogućavaju CEFTA (kojeg Priština redovno krši), CRM (koje Priština nominalno podržava) i „Otvoreni Balkan“ (kojeg Priština rezolutno odbija). Racionalan posmatrač ne može a da se ne zapita šta je pravi cilj takvog postupanja – sigurno je samo da u njegovoj osnovi ne postoji nikakva dobra vera.

I dok Priština nominalno podržava CRM, već je postalo opšte mesto da rezolutno odbija „Otvoreni Balkan“.

U tom smislu, regionalne integracije imaju gotovo zanemarljiv značaj za Srbe s KiM. CEFTA će biti marginalizovan, CRM je još na nivou akcionog plana, a Priština ne podržava „Otvoreni Balkan“.

Dodatno, jedini način da Srbin/Srpkinja sa KiM iskoristi pogodnosti koje će u nekom budućem periodu biti plod „Otvorenog Balkana“ je da se preseli sa KiM u Centralnu Srbiju (što podrazumeva i dobijanje pasoša koji nije izdala Koordinaciona uprava, sa svim što uz to ide), ili da u Centralnoj Srbiji osnuje privredno društvo koje planira da posluje u Albaniji ili Severnoj Makedoniji.

S druge strane, Srbi sa KiM mogu da uživaju sve pogodnosti albanske integracije ukoliko imaju prištinski pasoš, ali samo na prostoru Albanije.

  1. Zaključak

Čini se da je tema integracija još jedna koja pokazuje svu dubinu pravnog beznađa koje je snašlo Srbe na KiM. U državi koju smatraju svojom, oni su građani drugog reda, te će, ukoliko odu sa KiM, ili ukoliko se potpuno „integrišu“ u prištinski sistem, imati veća prava.

Oni su u politici Srbije izostavljeni i samim tim i zapostavljeni, te usled briselskog ne mogu u punoj meri uživati u berlinskom procesu. Takav položaj ima razarajuće posledice – poslednji primer je novembarska zabrana Prištine za ulazak na KiM za sve koji nisu vakcinisani, koja će, ukoliko se održi na snazi, trajno onemogućiti kretanje između Centralne Srbije i KiM, i odseći KiM od svih regionalnih integrativnih procesa.

Ova tema takođe pokazuje sve razmere inertnost Beograda, koji propagira regionalne integracije samo nominalno, odnosno bez punog korišćenja svih mogućnosti koje mu one nude za zaštitu prava Srba na KiM (kada je reč o CEFTA), odnosno bez uzimanja u obzir položaja Srba sa KiM (kada je reč o „Otvorenom Balkanu“, gde nisam uspeo da nađem javno dostupan podatak da li uključuje državljane Republike Srbije sa KiM).

Takođe, ona pokazuje koliko je sadašnji tretman Prištine od strane Beograda u ključu briselskog procesa štetan po interese Srba sa KiM, i, u krajnjoj liniji, po njihovu egzistenciju. Primera radi, koliko je meni poznato, o kolektivnoj zabrani ulaska na KiM se još uvek niko iz Beograda nije oglasio, iako se redovno oglašavaju kada ulazak na KiM bude zabranjen nekom pojedincu.

Konačno, ova tema pokazuje svu veličinu albanskih ambicija, kao i utilitarizam albanske politike, s obzirom na to da od svih pobrojanih integrativnih procesa (kako regionalnih, tako i albanskog) najveću korist apsolutno imaju Albanci. Ta će korist biti još veća ukoliko se ispostavi da je moguć efekat tzv. dijagonalne kumulacije – da brisanje granica između Tirane i Prištine ima za posledicu da svako sa prištinskim pasošem uživa sve benefite „Otvorenog Balkana“ (za razliku od pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava).

Ukoliko Beograd ne ispuni infamoznih 11 zahteva Prištine, Priština će kroz ovu dijagonalnu kumulaciju ipak dobiti ispunjenje tih zahteva, i to na mala vrata „Otvorenog Balkana“, kojeg Beograd svesrdno propagira. U tom smislu je zanimljivo da je prema aktuelnim istraživanjima u Albaniji podrška „Otvorenom Balkanu“ malo manja od podrške ujedinjenju Tirane i Prištine.

Velika Albanija nije bauk, ona postaje stvarnost – a tome doprinose kako briselski proces, tako i „Otvoreni Balkan“, kao dva strateška opredeljenja Beograda. Stoga se i sasvim opravdano može govoriti o albanskim integracijama, pre nego regionalnim.

Pročitajte još:

Pravni okvir za Srbe na KiM po meri Prištine (treći deo): Kakva ih budućnost čeka?

Pravni okvir za Srbe na Kosovu i Metohiji po meri Prištine: ZSO

Pravni okvir za Srbe na Kosovu i Metohiji po meri Prištine (drugi deo): Energetika

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.