Zajedničke ambasade Albanije i Kosova: Potez bez presedana?

(Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

U februaru 2017. godine Tanjug je izvestio da je albanski premijer Edi Rama izjavio da će "pre ili kasnije, Albanija i Kosovo imati zajedničke ambasade u inostranstvu" [1]. Nastavljajući sa izjavom da "ako u tome neko vidi ideju Velike Albanije, to je njihov problem. Ovo nije pitanje Velike Albanije," on nije umanjio svu zabrinutost koja je prisutna u javnosti Zapadnog Balkana. Potencijal za stvaranje Velike Albanije se često koristi u javnom diskursu u regionu, a često radi kratkoročne političke dobiti; političari iz Srbije, Crne Gore i Makedonije znaju da stare sumnje u pogledu Velike Albanije mogu u trenu da podstaknu građane.

U intervjuu za kosovske dnevne novine "Koha ditore", Rama je objasnio da je formiranje zajedničkih ambasada u cilju smanjenja troškova. Portal KoSSev izvestio je da su Kosovo i Albanija do sada formalizovali zajedničku diplomatsku akciju zajedničkim sekretarijatom koji je počeo sa radom krajem novembra 2016, kao i kroz prethodno otvorene zajedničke konzulate u Minhenu, Bariju i Milanu. Saradnja se odvija na osnovu "Deklaracije o strateškom partnerstvu i saradnji". Saradnja između dve zemlje zajednička je preko predstavnika koje imaju u stranoj zemlji; često održavaju festivale kulture, hrane, itd. Koren ove mere seže nekoliko godina unazad, u 2011., kada se Aljbin Kurti, nekadašnji lider Samoopredeljenja, po prvi put sastao sa tadašnjim predsednikom Albanije, Bamirom Topijem, a zatim i ministrom spoljnih poslova Albanije, Edmondom Hadžinastom. Glavni cilj ove posete bio je iniciranje sporazuma između Kosova i Albanije za uzajamno ili zajedničko predstavljanje u drugim zemljama [3].

Ovakva praksa nije nepoznata u diplomatskim krugovima: Kanada i Australija već više od trideset godina dele svoju konzularnu infrastrukturu u desetinama zemalja, a 2012. Kanada je takođe najavila svoj plan da diplomatske misije deli i sa Velikom Britanijom. Tim povodom, Vilijam Hejg, tada sekretar spoljnih poslova Velike Britanije, rekao je da ovakva praksa nije nepoznata, kao i to da "Velika Britanija deli i nekoliko prostorija sa Francuskom i Nemačkom". S druge strane, ovaj potez je bio spor i uglavnom simboličan, a privukao je i neke kritike zbog zabrinutosti za dalju sposobnost Kanade da se predstavi u inostranstvu.

U 2014. godini, Ministarstvo spoljnih poslova Slovačke takođe je razmatralo spajanje diplomatskih službi u okviru zajedničkih ambasada u trećim zemljama, pre svega sa drugim zemljama članicama EU kako bi se umanjili troškovi. Godinu dana kasnije, švajcarski kabinet odobrio je akt koji omogućava da se u nekoliko zemalja, sa Holandijom i Danskom, zajednički dele prostorije ambasada. Dvanaest španskih autonomnih zajednica takođe je pokrenulo program zajedničkih ambasada, sa ciljem da se milioni evra troškova smanje. I balkanske zemlje su takođe razmatrale ovu meru: pre tri godine, makedonska vlada je saopštila da razmatra ideju Srbije o deljenju ambasada sa susednim zemljama u zabačenim mestima – kako bi se uštedeo novac, javio je portal Balkan insight. Isti portal je izvestio da je crnogorski diplomata na Kosovu naveo da Crna Gora takođe ima nameru da otvori zajednička diplomatska predstavništva jednog dana, i to sa velikim brojem zemalja, uključujući i Kosovo, Makedoniju i Albaniju. Za sve ove mere rečeno je da imaju isti cilj – smanjenje troškova koji su potrebni da bi diplomatske misije nastavile sa radom nesmanjenom snagom.

Naravno, otvaranje zajedničkih ambasade, na primer, Švajcarske i Danske, usled razloga štedljivosti, veoma je različito i izaziva mnogo benigniju reakciju, posebno na Zapadnom Balkanu. Moramo istaći da, čak iako su Albanci, kao jedan etnicitet – rasuti širom regiona, te da su zbog jezičkih i kulturnih veza, u saradnji prirodno usmereni jedni ka drugima, svaki korak koji podseća na panalbanizam, ili korak ka Velikoj Albaniji, može da se protumači kao potencijalni čin destabilizacije. Albanija i Kosovo treba da tu zabrinutost suseda ublaže uz strogo razgraničenje suvereniteta, čak i u zajedničkim objektima.

Predložena mera za stvaranje zajedničkih ambasada nije kontroverzna koliko se doživljava, pošto ona podrazumeva deljenje zgrade, prostorije, tehničkog osoblja, itd. Ona ne pokriva podelu odgovornosti ili diplomatskog osoblja. Dva diplomatska predstavništva ostaju odvojena, jer su oni izaslanici odvojenih država. Jedina briga koja može da nastane jeste ona kao u slučaju Velike Britanije i Kanade, gde jedna zemlja u tom slučaju može da postane "dominantna", ali to može biti proizvod različitih procena dvoje suseda diplomata.

 


Ovaj članak je nastao uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju. Sadržaj ovog članka i izneti stavovi isključiva su  odgovornost portala European Western Balkans i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, niti German Marshall Fund Sjedinjenih Američkih Država.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.