Autorski članak nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa i francuskog ministra za Evropu i spoljne poslove Žan-Iva Le Driana
Koronavirus je preokrenuo našu svakodnevicu i sa sobom doneo rizik pooštravanja svih sukoba, naglašavanja ranjivosti i nejednakosti koje već godinama postoje u Evropi i svetu. Veoma smo svesni tog rizika i spremni da mu se, pojačanom međunarodnom i evropskom saradnjom, zajedno suprotstavimo.
U novom svetlu se pojavljuju i neki od naših starih konflikata i unutrašnjih nesuglasica. Virus nam pokazuje gde se moramo menjati. I kada kažemo „mi“, mislimo na Evropu u celini: kako na države članice EU, tako i na države koje su na putu da se pridruže našoj uniji. Nijedan region nije bliži Evropskoj uniji nego šest država Zapadnog Balkana – u geografskom, istorijskom i političkom smislu i zahvaljujući međuljudskim kontaktima.
To je razlog za to što se danas obraćamo našim partnerima u državama Zapadnog Balkana. Zajedno smo u ovoj situaciji. Virus ne poznaje granice, a takav bi trebalo da bude i naš odgovor na njega. Već u martu je Evropska unija najavila paket podrške državama Zapadnog Balkana za pokrivanje hitnih potreba u zdravstvenom sektoru i za socijalno-ekonomski oporavak regiona. Samit EU-Zapadni Balkan, održan 06. maja u okviru hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom, naglasio je ovaj snažan signal solidarnosti.
Do sada je mobilisano više od 3,3 milijarde evra. Ova pomoć daleko nadmašuje ono što je bilo koji drugi partner izdvojio za region. Pored toga, EU pruža pomoć i tako što olakšava promet robe, uključujući neograničenu trgovinu zaštitnom opremom, poput maski i rukavica kao i uspostavljanje «Zelenih koridora» (Green Lanes) kojima treba da se olakša prekogranični saobraćaj između EU i Zapadnog Balkana. Države članice bilateralno pružaju dodatnu pomoć. Nemačka će da pomogne region sa dodatnih 10 miliona evra, a i Francuska agencija za razvoj (AFD) planira da poveća obećana finansijska sredstva za borbu protiv posledica krize.
Naša reakcija još jednom potvrđuje našu posvećenost državama Zapadnog Balkana i evropskoj perspektivi regiona. Uprkos ograničenju slobode kretanja, evropski državnici su 25. marta dogovorili novu i efikasniju metodologiju proširenja EU. Ona od svih aktera zahteva veće političko angažovanje da bi se pružila bolja podrška reformama koje sve države moraju da sprovedu pre pristupanja Evropskoj uniji. Osim toga, evropski lideri su odlučili da otvore pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom.
U saradnji sa Srbijom i Kosovom, odlučni smo da uklonimo sve preostale prepreke. Nerešena situacija između dve zemlje ostaje faktor destabilizacije za ceo Zapadni Balkan, a time za celu Evropu ima bezbednosni značaj. Ona ometa preko potreban ekonomski razvoj i politički napredak. Iz tog razloga, države članice EU su imenovale jednog od najiskusnijih evropskih diplomata, Miroslava Lajčaka, za Specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i za druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Francuska i Nemačka su spremne da njemu i njegovom timu pruže snažnu političku, diplomatsku i ekonomsku podršku.
U aprilu 2019. godine, šefovi država i vlada regiona, na poziv kancelarke Merkel i predsednika Makrona, prisustvovali su samitu u Berlinu. Sada, nakon što je Miroslav Lajčak preuzeo svoju dužnost, krajnje je vreme za ponovno pokretanje dijaloga. Cilj je postizanje održivog, sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine koji reguliše sva otvorena pitanja i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti. Predsednik Makron je izrazio spremnost da se drugi samit održi u Parizu. Međutim, preduslov za to je spremnost za dijalog.
Svesni smo brojnih otvorenih pitanja koja se moraju rešiti pre postizanja sporazuma. Tu nema ni prečica ni „quick fixes“ („rešenja na brzinu“). Ozbiljan pristup zahteva dobro strukturisane, temeljite pregovore, i to sa Evropskom unijom kao iskrenim posrednikom. Potreban nam je snažniji angažman u posredovanju i politička odlučnost. I jedno i drugo se može očekivati od Miroslava Lajčaka i njegovog tima, uz podršku visokog predstavnika Borela kao i Berlina i Pariza.
Ohrabrujuće je videti koliko pragmatično su Kosovo i Srbija do sada preko granica sarađivali u borbi protiv koronavirusa. Pozdravljamo i odluku predsednika Vlade Kurtija o suspendovanju stopostotnih taksi na robu iz Srbije kao i Bosne i Hercegovine. Očekujemo da i Srbija pruži svoj doprinos. Osim toga očekujemo sprovođenje svih dogovora postignutih od 2011. godine između Beograda i Prištine u dijalogu uz posredovanje EU.
Ovo nije vreme za političke manevre. Aktuelna kriza će dodatno produbiti socijalne tenzije i političko nezadovoljstvo. Jačanje institucija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, te otvaranje ekonomskih mogućnosti za svakog – to znači ozbiljno shvatiti zahteve građana. To je put ka budućnosti koji mi predlažemo. To je put na kome mi želimo da budemo uz vas.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
