O. Sava podsetio na principe o zaštiti srpske baštine, reakcija posle tribine na Mirëdita – Dobar dan

FOTO: Manastir Visoki Dečani
FOTO: Manastir Visoki Dečani

„Na Kosovu postoji kolektivna svest svih naroda o očuvanju kulturne baštine i spomenika, a politika pokušava da podeli tu baštinu po nacionalnosti, na srpsko i albansko“, poruka je debate „Kosovo – Nasleđe sećanja“ sa festivala Mirëdita – Dobar dan iz Beograda. U toku je pokušaj revidiranja istorije dok se istovremeno ne poštuju sopstveni zakoni, poručio je iz Visokih Dečana o. Sava Janjić. Za način na koji je otvorena tema „kosovska baština“ na Mirditi, o. Sava kaže da takav događaj ne služi pomirenju, već naprotiv stvara još dublje podele. „Demokratski kvalitet bilo kog društva se meri u stepenu poštovanja prema različitim zajednicama, kulturnim i verskim tradicijama. Srpski pravoslavni verski objekti su bili i ostaće otvoreni za sve ljude dobre volje, kao što je to bilo vekovima, ali se nadamo da će i drugi na KiM poštovati naš identitet i tradiciju“, poručio je takođe.

Na jučerašnjoj tribini „Kosovo – nasleđe sećanja“, drugog dana ovog festivala, govorili su Korab Krasnići (Krasniqi) iz Foruma ZFD koji je i autor istoimene publikacije, i Durim Abdulahu (Abdullahu) sa Filozofskog fakulteta u Prištini, sa moderatorkom Antonelom Rihom.

Kako je Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je i organizator festivala, saopštila nakon tribine, za liniju podele su optuženi političari, dok „ljudi sa Kosova vole i čuvaju kulturnu baštinu“.

„Političari nemaju emocije o baštinama i kulturnom nasleđu na Kosovu. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima“, rekao je na tribini Abdulahu.

Korab Krasnići kaže da za njega „neće biti problem ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski“.

„Ali to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu“, dodao je. „Ljudi treba da istražuju o toj temi, a ne da govorimo samo o politici i o podelama”.

Abdulahu kaže da se „svi razgovori, poput razgovora o problemu manastira Dečani ,vode i u kosovskim medijima“.

„Građani koji žive blizu manastira apsolutno razumeju poblem. Podsetio bih da su tokom osmanskog perioda zapravo Albanci čuvali ove objekte“

A šta se nedavno pisalo o Dečanima u kosovskim medijima, podsetite se u nekim od naših prethodnih tekstova:

Koha: „Srbi su gradili na osnovama starih ilirskih i arberijskih hramova“

Koha: „Prisvajanje srednjovekovnih arberijskih spomenika na Kosovu od strane Srba“

Ramosaj: Hoti da reši katastrofu u Dečanima; Janjić: Zaobilaznica jedino rešenje

Samoopredeljenje o prekidu radova na putu Dečane-Plav: Hoti sprovodi Vučićeve zahteve

Gradonačelnik Dečana igumana Savu Janjića nazvao „ludim“, ne odustaje od gradnje puta

Nora Veler: Kosovo mora da dokaže da su srpska zajednica i manastiri zaštićeni

To što se u javnosti svake godine umesto o kulturi Albanaca sa Kosova, govori isključivo o protestima i uvredama srpskih desničarskih aktivista i glasnogovornika ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju u kojem se postavljaju kosovske kulturne instalacije, ne obeshrabruje organizatore da festival svake godine od 2014., uporno održavaju u srpskoj prestonici.

Njima se pridružuju i nove inicijative.

Tako će se u emisiji produkcije „PGMreža“ sutra na TV N1 prikazati kulturna scena Prištine koju je ekipa PG Mreža posetila prošle godine i emitovala u dva TV priloga, a sada je premontiran u jednu dužu emisiju pod nazivom „Iz Prištine s ljubavlju“.

Ipak, u značajnom delu srpske javnosti održavanje festivala „Mirëdita – Dobar dan“ nailazi na kontraverzna tumačenja i osude, te se upravo događaji na njemu, umesto kao jedinstven doživljaj kulture, vide kao politički pristrasni i jednostrani. Štaviše, prisutni su komentari da se tema kulture zloupotrebljava kako bi se nametale političke ideje i propaganda. Osim kritika na sadržaj samih postavki, te odsustvo srpske kulturne scene sa Kosova, jedna od zamerki je i ta da se u samoj Prištini ne organizuju festivali srpske kulture.

U javnosti zaista nije zabeleženo da postoji slična inicijativa u Prištini. Ali, kako je Marigona Šabiu (Shabiu) iz Inicijative mladih s Kosova, kazala ove nedelje u Pravom uglu kod Ljubice Gojgić, neke veoma dobre prilike da se Prištini ove godine predstavi srpska umetnost sprečila je epidemija koronavirusa.

O.Sava: Pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktno posledica strategije albanizacije celokupne baštine

Povodom, kako je na to ukazao, otvaranja teme „kosovske kulturne baštine“ na ovom festivalu, te niza reakcija koje je ovaj događaj izazvao, oglasio se i iguman Visokih Dečana, arhimandrit Sava Janjić.

U šest tačaka nabrojao je osnovne principe na osnovu kojih je delegacija SPC učestvovala u Ahtisarijevom dijalogu 2008. godine, iz kojih su potom proistekli neki od postojećih kosovskih zakona koje pri tom samo Kosovo ne poštuje, ali i ono što smatra za propust organizatora na Mirditi.

„Ovim komentarom nemam nameru da obeshrabrujem kulturnu saradnju izmedju kosovskih Albanaca i Srba, ona je važna i potrebna, ali bih želeo da naglasim da je pored lepih izjava u Beogradu, važno da se pokaže poštovanje srpske kulture i baštine Srba na KiM, a do sada se praktično nijedna organizacija kosovskih Albanaca nije ogradila od sistematske diskriminacije prema baštini SPC i srpskog naroda koja se godinama sprovodi na očigled svih na Kosovu, posebno preko pojedinih medija na albanskom jeziku. Jedino ko zvanično reaguje su međunarodne institucije i ambasadori zemalja Kvinte“.

Otac Sava ukazuje na to da je kosovskim zakonima definisan poseban odnos prema objektima koji su vlasništvo SPC na Kosovu i u Metohiji, ali i da su „brojni pokušaji da se to promeni i da se revidira vekovna istorija.

„Istovremeno ne poštuju se najčešće ni postojeći zakoni“, upozorio je iguman Dečana.

Podsećajući i na to da su srpski pravoslavni sakralni objekti i manastiri oružano napadani i nakon rata, te da mnogi još leže u ruševinama – neobnovljeni ili samo delimično obnovljeni, on poručuje da su potrebne jače mere institucionalne zaštite i fizičke bezbednosti svetinja SPC.

„Naravno, svi kulturni i posebno verski objekti na KIM, srpski, albanski, osmanski (turski) itd. važni su ponajpre za zajednice koje ih koriste i kojima imovinski pripadaju, ali su važni i za sve građane Kosova bez obzira na poreklo. Oni objekti koji su na listi UNESCO (a trenutno su na listi UNESKO četiri verska objekta SPC) deo su i svetske kulturne baštine. Ove činjenice ne isključuju jedna drugu“, sadržaj je drugog principa.

Pokušaji da se baština SPC negira kao srpska i proglasi za kosovsku, direktno je posledica strategije „albanizacije celokupne baštine na KiM“, što je protivno Ahtisarijevim principima, EU i američkim standardima, koji poštuju kulturne i verske posebnosti različitih etničkih zajednica na svojim teritorijama“, ukazuje Sava Janjić na treći princip.

Pripadnost kulturnih i verskih objekata različitih zajednica u demokratskim sekularnim zemljama i njihovo imovinsko vlasništvo ne sme da se dovede u pitanje.

„Otvaranje ove teme na način kako se to radi na festivalu Mirdita u Beogradu suštinski nanosi štetu međunacionalnim i međuverskim odnosima na KiM i, nažalost, ne doprinosi pomirenju jer su sami kosovski Srbi i predstavnici SPC, koja na ovom prostoru poseduje vrednu baštinu, isključeni iz dijaloga, kao da na KiM žive samo Albanci, a da Srbi žive samo u centralnoj Srbiji“, naglasio je o. Sava.

Iako se na ovom skupu navodno kritikuje politizacija baštine, promocijom ideje “kosovske baštine”, kako je naveo arhimandrit, stvara se još veća podela i promoviše novi politički koncept baštine, koji:

„Suštinski relativizuje njen identitet i istoriju, koja je obimno dokumentovana u istorijskom i arhivskom materijalu od srednjeg veka naovamo“.

Može da se govori isključivo o „baštini na Kosovu“, jer postoje srpska, albanska, osmanska (turska) i druge baštine, kao i tradicije različitih zajednica koji žive na prostoru KiM, objasnio je iguman. 
Sve one treba da budu poštovane od strane svih građana i celog društva kao opšte kulturno nasleđe.

„Zato put napred treba tražiti u mirnom sapostojanju različitih duhovnih i kulturnih tradicija, očuvanju njihove baštine, toleranciji prema različitosti, poštovanju zakona i sudskih odluka, a upravo o tome se ne govori, posebno ne na Kosovu, gde se i dalje u svakodnevnom životu često toleriše diskriminacija na etničkoj osnovi, protivno zakonima koji formalno garantuju jednakost kultura, jezika, pisma i drugih nacionalnih obeležja“, istakao je.

A s obzirom na to da se često u odgovoru crkvi navode optužbe o tome da su vlast i državni sistem sekulrani, otac Sava navodi:

„Sekularno građansko društvo nigde u savremenim demokratijama ne negira kulturnu, versku i istorijsku posebnost različitih zajednica. Upravo je pod vidom nedemokratskog ‘sekularizma’ u vreme komunizma negiran identitet i verske slobode čitavim narodima i zajednicama.

Naveo je radikalni primer Albanije iz vremena Envera Hodže „gde su svi verski objekti zatvoreni ili pretvoreni u muzeje, a celokupna baština je bila eksproprijacijom pretvorena u državnu baštinu Albanije. Povratak na takve modele je nedemokratski i neevropski“.

SPC nastaviće da ukazuje na to da su za dugoročno očuvanja srpske baštine, posebno svetinja SPC na KiM, potrebni dodatni elementi institucionalne zaštite, jer ih same kosovske institucije „sve češće ugrožavaju“ ignorisanjem zakona i sudskih odluka, takođe se navodi u obraćanju oca Save Janjića.

„Nakon dvadeset posleratnih godina uništavanja svetinja SPC i kontinuiranog diskriminatorskog odnosa, koji nije zaustavljen ni zakonima proisteklim iz Ahtisarijevog plana, neophodni su i novi, specijalni modeli zaštite uz međunarodne garancije, koji treba da baštinu zaštite i od budućih zloupotreba lokalnih institucija i moćnika“.

On je i danas ponovio da pitanje srpske pravoslavne baštine na Kosovu treba da bude zvanično otvoreno u briselskom dijalogu i to nezavisno od političkog toka pregovora, a uz obavezno učešće predstavnika SPC, naročito sa Kosova i iz Metohije.

Kulturna i duhovna baština, bez obzira na svoju različitost, ukolliko se prema njoj svi građani odnose sa tolerancijom i poštovanjem, ne deli ljude, već ih povezuje poštujući njihovu posebnost

„Srpski pravoslavni verski objekti su bili i ostaće otvoreni za sve ljude dobre volje, kao što je to bilo vekovima, ali se nadamo da će i drugi na KiM poštovati naš identitet i tradiciju“, istakao je.

Važno je imati u vidu da se demokratski kvalitet bilo kog društva meri posebno u stepenu poštovanja prema različitim zajednicama, kulturnim i verskim tradicijama. To je važna tekovina razvoja savremene demokratije u svetu, poručio je na krajuobražanja guman Visokih Dečana.

Danas je inače poslednji dan “Mirëdita, dobar dan” za ovu godinu. Organizatori – Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine podvlače da je cilj festivala to da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica „iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine“.

Šta su organizatori kazali u emisiji „Pravi ugao“ nedavno pogledajte OVDE

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.