O Kosovu u 35 pisama

Pisanje pisama vratilo se u modu. U godini koju večeras ispraćamo raspisali su se uglavom političari – makar kada je o Kosovu reč. Posebnu težinu ovom pitanju dali su i crkveni velikodostojnici. Pisala su se uglavnom pisma za javnost. Od onih drugih, javnost je saznala za tek poneko kada bi procurelo preko medija. Ličnost kojoj se, i o kojoj se najčešče pisalo jeste Aleksandar Vučić. Reč koja je dominirala – razgraničenje i podela.

Momčilo Trajković Aleksandru Vučiću: Kasno, mnogo kasno

Srpski političar sa KiM-a i lider Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković obratio se Aleksandru Vučiću otvorenim pismom 21. januara. Pošto se prethodnog dana sa njim nije sastao tokom predsednikovog boravka na Kosovu i Metohiji u pokušaju da umiri Srbe posle ubistva drugog političara – Olivera Ivanovića, iako je sastanak bio dogovoren, Trajković je u otvorenom pismu naveo da su njegove namere dobre. Međutim, sa druge strane, naišao je na suprotno.

Vi po svaku cenu, ničim izazvani, nastavljate da blatite neistomišljenike, nesvesni i da se oko nekih stvari možda i slažemo. Bio bih srećan da ste u pravu, da je problem u desetorici ljudi… I Oliver Vam je na vreme ukazivao da stanje na Kosovu i Metohiji nije onako kako Vam predstavljaju Vaši izabranici. O tome sam i ja, kao i mnogi drugi, više puta govorio.

Nažalost, niste hteli da čujete… I posle svega što se desilo na Kosovu i Metohiji, Vi ne želite da čujete ljude koji drugačije misle. I to je juče trebalo da bude tema svih tema… Da se ohrabri ovaj unesrećeni i uplašeni narod, da oseti da država ima ozbiljnu strategiju njegovog očuvanja, da razmotrimo šta po tom pitanju treba još uraditi… – pisao je Trajković.

Srpsko predsedništvo je istog dana saopštilo da je došlo do propusta te ponovo zakazalo sastanak za 30. januar a Trajković je imao pozitivne utiske sa ovog susreta.

Pola godine kasnije, on će Vučiću uputiti još jedno otvoreno pismo sastavljeno od 9 tačaka sa jednostavnom porukom: „U oči ste nas gledali i slagali nas?!“

Navodeći podrobnije svaku tačku onoga za šta je tvrdio da se sa srpskim predsednikom dogovorio tokom zimskog susreta, naveo je: „Sve što ste nam obećali, niste izvršili“.

Rada Trajković Akselu Ditmanu: Da Vučić ne zloupotrebljava podršku Merkel protiv srpskih građana

Prezime Trajković potpisano je i u aprilu – u sledećem otvorenom pismu. Srpska političarka sa Kosova i Metohije Rada Trajković uputila je poruku tadašnjem nemačkom ambasadoru u Srbiji Akselu Ditmanu, upozorivši ga na „drastično pomračenje političke atmosfere u Srbiji“, i „jasan trend neprimerenih, histeričnih i nasilnih reakcija“ predstavnika vlasti na svako njima različito političko mišljenje. Ona se u ovom pismu takođe požalila na srpskog predsednika.

Tvrdila je da je srpski predsednik navodno pogrešno protumačio poruke dobijene od nemačke kancelarke Angele Merkel, te da je njene reči ohrabrenja za evropski put Srbije razumeo kao tacitno odobravanje za njega i kako je tvrdila, njegovu autokratsku vladavinu.

Pismo je odmah izazvalo reakciju Srpske liste, a diskreditacija ove političarke od strane najviših državnih zvaničnika u Beogradu i Srpske liste na KiM-u, i to kroz istovetni odabir reči, traje već skoro godinu dana; od kada je u javnost, neposredno po ubistvu Olivera Ivanovića prvi put izašla sa tvrdnjama o navodnoj povezanosti Srpske liste sa kriminalom i mafijom, posebno izdvajajući ime njenog aktuelnog potpredsednika Milana Radoičića, te njihovu ulogu u još jednoj diskreditaciji i političkom neutralisanju Olivera Ivanovića.

20 javnih ličnosti sa Kosova u otvorenom pismu predstavnicima EU: Ukinite vize

Posle majskog predaha, početkom juna je preko dvadeset kosovskih civilnih aktivista, novinara, publicista, umetnika, sportista i naučnih radnika, uputilo otvoreno pismo evropskim predstavnicima. Pozvali su Evropski parlament, Veće ministara i države članice EU da glasaju u korist vizne liberalizacije za Kosovo. Polagali su „velike nade“ da će se odluka doneti istog meseca, međutim, do pozitivnog ishoda na glasanju Evropskog parlamenta došlo je tek septembra. Ipak, do kraja ove godine izostao je poslednji korak, a to je glasanje u Veću ministara Evropske unije. Na veliko razočaranje kosovske javnosti, odluka o liberalizaciji viza za Kosovo se nije našla na agendi ovog tela Evropske unije.

Svako eventualno odlaganje odluke Saveta o viznoj liberalizaciji će ozbiljno ugroziti ambicije kosovskog društva za evropsku integraciju i biće široko doživljeno kao diskriminacija građana Kosova čak i u odnosu na region – bila je poruka pisma.

Slaviša Ristić Putinu: Ne pristajte na stolicu Kosovu u UN

Pismo koje je na Vidovdan poslato sa Kosova i Metohije ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, izazvalo je lavinu negativnih reakcija zvaničnika u Beogradu i Srpske liste. Kao pismo opozicionog pokreta „Otadžbina“ potpisao ga je njen predsednik i narodni poslanik Slaviša Ristić, a sporna je bila jedna rečenica:

Tragična sudbina pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića jasno upozorava Aleksandra Vučića šta se dešava sa onima koji ne ispune obećanje.

„Monstruozne pretnje smrću“ predsedniku Srbije na „najsvetiji srpski praznik“ ili „klasična SNS-tabloidna podmetačina“ – „autentičnom predstavniku Srba“ – razmenjivali su uzajamne optužbe dva tabora, ali su uskočili i eksperti sa svojim tumačenjima.

Otadžbina i Ristić će se još jednom, pola godine kasnije, a pre nekoliko dana, obratiti Putinu takođe preko srpske javnosti – otvorenim pismom.

Sa Vučićevim razgraničenjem, ostaće 1% teritorije KiM-a Srbiji… Želimo da znamo stav Rusije – poručeno je u ovom pismu.

Sadržina kritika na račun, kako to vide, izdajničke politike srpskog predsednika, dominira u oba pisma.

I ovo drugo pismo, kao i prvo bilo je okidač za teške reči Srpske liste.

Srpski intelektualci srpskim vlastima i crkvi da se zaštiti teritorijalni integritet Srbije na Kosovu

Tema etničke podele i razgraničenja i spekulacija o tzv. tajnim razgovorima Tačija i Vučića, u srpsku javnost počela je da probija od kasnog proleća. To koincidira i sa serijama naslova u tabloidima i prorežimskim medijima, uz navode najviših državnih zvaničnika u Beogradu o nasilnim scenarijima koji Albanci pripremaju za Sever.

Posle vidovdanskog pisma Otadžbine, sa sledećeg velikog verskog praznika, Petrovdanskog sabranja u manastiru Sv. Stefana u Slancima, grupa srpskih akademika, političara, javnih ličnosti i starešina manastira, upozorila je državne vlasti Srbije da nemaju ustavni i zakonski osnov da raspišu referendum o „temeljnim ustavnim pitanjima“, te da „ne prete“ srpskoj javnosti referendumom i etničkom podelom Kosova i Metohije.

Zvanična politika Srbije nastavila je da odstupa od svoje ustavne obaveze da štiti deo državne teritorije, a u posebnim prilikama okupacije Kosova i Metohije – da štiti narod, imovinu i versko nasleđe. Najviši državni funkcioneri u javnost su ubacili zlomisao o ‘razgraničenju’ Srba i Albanaca u pokrajini, što bi, po svoj prilici, omogućilo najpre formalno priznanje lažne države Kosovo od strane Srbije, a potom i priključenje tog dela srpske teritorije velikoj Albaniji. Tome je prethodila žestoka propaganda da Srbija na Kosovu tobože ‘nema ništa’, te da bi i mali ‘dobitak’, putem razmene po principu srpsko za srpsko, navodno značio mnogo. Ova ‘ideja’ se nekako vremenski podudarila sa otvorenošću zapadne politike prema mogućoj ‘korekciji granica’, tako da smo danas svedoci ozbiljnih priprema za, kako se to diplomatski kaže, poslednju rundu pregovora – opisali su ono što vide kao ovogodišnju sliku Srbije.

Ista grupa pisala je javno još jednom, neposredno pred jesenje zasedanje Sabora SPC  početkom novembra. Kao i u prvom pismu i u ovom su istakli važnost i snagu crkve nad, kako vide, neustavnim postupanjem državnih organa.

Reči kojima vlast prikriva ono što se sprema može da nadjača samo Crkva, poručili su pred susret crkvenih velikodostojnika. Taj glas treba da jasno poruči: Niko ne sme ništa da potpiše. Strahujemo da je ovo poslednja prilika da se nešto uradi, poručilo je preko 50 potpisnika.

Razgraničenje

Ubrzo posle prvog pisma srpskih intelektualaca, krajem jula oglasio se javnim apelom i vladika raško-prizrenski Teodosije, takođe zabrinut da će dvojica predsednika sprovesti ideju etničkog razgraničenja, odnosno podele Kosova i Metohije.

Da li to znači da ćemo doći u situaciju da većina kosovsko-metohijskih Srba koji žive južno od reke Ibra treba da se iseli iz svojih domova i napusti svoje najvažnije svetinje – Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Prizren? Da li to znači da se sloboda i prava ljudi, koji nisu mogli da biraju u kome će se narodu i veri roditi, mogu rešiti samo teritorijalnim razgraničenjem i stvaranjem etnički kompaktnih teritorija? – bio je deo dužeg pisma.

Apel je sadržao i poruku međunarodnim predstavnicima da:

Jasno i nedvosmisleno zaštite sve one koji su opredeljeni da žive na Kosovu i da ne dozvole takva rešenja koja bi dovela do egzodusa, već da više učine na zaštiti njihovih prava.

Dugo vladikino pismo upozorenja dodatno je pojačala kratka, ali viralna poruka preko društvenih mreža arhimandrita Visokih Dečana, oca Save:

Kosovom cirkulišu razne opasne informacije među kojima je i ona o skorom scenariju međusobno dogovorenog incidenta na severu KiM koji bi bio okidač za reakcije na obe strane i koji bi stvorio de fakto podelu na terenu. KFOR tvrdi da je odlučan da spreči nasilјe, ali zabrinutost postoji među narodom. Politički lideri na obe strane – i u Beogradu, i u Prištini – moraju odlučno da odbace i demantuju navode o eventualnoj insceniranoj teritorijalnoj podeli kroz nasilјe i ponovo se obavežu na miran dijalog koliko god on trajao. U protivnom, snosiće ogromnu političku i moralnu odgovornost.

Prava pomama sa otvorenim pismima nastala je u avgustu. Umesto letnjih razglednica sa tropskih destinacija, došlo je do razmene otvorenih pisama sa teškim sadržajem za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Sve se završava u naredna dva dana – Sjever Кosova i Metohije ostaje bez 70.000 Srba, u istom danu – 3. avgusta poručio je mitropolit Amfilohije Patrijarhu Irineju.

Pozivajući se na izvore Mitropolije, Amfilohije je obavestio patrijarha o „mоgućim scеnarijima“ koji bi se na KiM-u mogli desiti tokom tada dva dana – na gоdišnjicu „Оlujе“.

Pišući o uvođenju radne obaveze na Kosovu, obavestio ga je i da su u toku pripreme za proglašenje „autоnоmijе na sjеvеru КiM“.

Svjеštеnici i vjеrnici vеć nam sе оbraćaju da li da sklanjaju pоrodicе u Crnu Gоru i Srbiju. Dоznali smо i da sе u diplоmatskim krugоvima u Prištini uvеlikо gоvоri da sе vеlikо zlо sprеma najvjеrоvatnijе 4. ili 5. avgusta. Prоglašеnjе autоnоmijе na sjеvеru КiM bi izazvalо rеakciju Аlbanaca u kоjоj mоžе biti žrtava, štо bi dоvеlо dо prоtjеrivanja i pоgrоma оkо 70.000 Srba sa juga КiM.

Istog dana – 3. avgusta otvorenim pismima, pored stalnih medijskih nastupa, ipak reaguje i srpski predsednik.

Dragi Srbi, pisao je predsednik, nama je mir najveći interes. Izazovi koji su pred nama zahtevaju od nas da budemo iznad razdora, manipulacija i ciljane kampanje dezinformacija.

Nove ‘Oluje’ na KiM neće biti, a mir za Srbiju i srpski narod jeste najviša vrednost, poručio je u ovom pismu. Od KFOR i NATO-a posebno je očekivao i zahtevao da:

Mir zaštite tako što će sprečiti svaki eventualni pokušaj, bilo čiji i pod bilo kakvim izgovorom, da zauzmu i od vas otmu Hidroelektranu ‘Gazivode’, trafostanicu ‘Valač’ ili bilo koji drugi ključni objekat infrastrukture od koga zavisi vaš opstanak.

I opet u istom danu – 3. avgusta, oglasio se ponovo Vladika još jednim dužim javnim pismom:

Još jednom glasno apelujemo na političke predstavnike u Beogradu i Prištini da pokažu uzdržanost i sve postojeće probleme rešavaju mirnim putem. Takođe apelujemo i na međunarodne predstavnike, naročito na KFOR, da po svaku cenu spreče moguće incidente koji bi imali nesagledive posledice za sve.

Pisma podrške Vučiću

Usledio je talas javnih pisama podrške Aleksandru Vučiću njegovih partijskih istomišljenika i podređenih.

U sada već čuvenom pismu deset kosovskih gradonačelnika, Srpska lista mu piše:

Svako ćemo rešenje do kojeg dođete, а koje bi znаčilo više prаvа zа Srbe, bezbednije okruženje zа grаđаne i očuvаnje nаših svetinjа i koje bi omogućilo bolji ekonomski položаj nаšeg nаrodа, mi svi podržаti, pа bilo to rаzgrаničenje, korekcijа ili nešto treće. Pozivаmo Vаs dа ne odustаjete u misiji spаšаvаnjа Severа Kosovа i svegа što se spаsiti može iz kаndži Prištine, а što nаm predlаžu Jeremić, Đilаs, Jаnjić, Trаjkovići i ostаli miljenici i poltroni strаnih аmbаsаdа. 

Ipak, onaj poznatiji deo pisma odnosio se na poruku srpskoj opoziciji „Jeremiću, Đilаsu, Jаnjiću, Trаjkovićima i ostаlim „miljenicima i poltronima strаnih аmbаsаdа“ zbog njihovog zločinačkog delovanja“.

A аko do rešenjа ne dođe zbog štetočinskog delovаnjа gore pomenutih, mi ćemo biti prinuđeni dа ih potrаžimo u njihovim kućаmа i vilаmа i dа ih upitаmo zаšto su to urаdili srpskom nаrodu.

Sa gradonačelnicima se u podršci Vučiću utrkuje još jedan kosovski zvaničnik – zamenik premijera i ministar za zajednice i povratak,  Dalibor Jevtić. Nije problem razgraničenje, problem je to što pojedincima smeta Aleksandar Vučić – poručuje primetivši s neodobravanjem i da je svako osetio potrebu da piše predsedniku Srbije.

Zato će ga on braniti ovim rečima s početka otvorenog pisma:

U trenutku kada je neko konačno rešio da pitanje odnosa Srba i Albanaca na prostoru Kosova trajno reši, a zarad bolje i izvesnije budućnosti nas i naše dece, svih onih koji žele da ostanu i sa svojim porodicama na Kosovu žive, svakodnevno čujemo i svedoci smo napada na onog ko ima hrabrosti da sve nas pogleda u oči i kaže istinu, na onog ko ima hrabrosti da se sa problemom Kosova izbori, na našeg predsednika Aleksandra Vučića.

I treće otvoreno pismo stiglo je 15. avgusta.

Preosvećeni Vladiko, izvinjavam se što Vam se obraćam javno o jednoj političkoj stvari. O crkvenim pitanjima ne bi mi ni palo na um da komentarišem javno, niti o njima znam dovoljno, pa ipak branim Vaše pravo kao crkvenog velikodostojnika da zastupate svoja politička, pa i stranačka uverenja, ma koliko se lično sa njima ne slagao. Ne želim, međutim, da prećutim Vašu javno izrečenu netačnu tvrdnju da je Predsednik moje države – Srbije rečju ili delom zastrašio ili zastrašivao naš narod na Kosovu i Metohiji, pisao je iz Beograda Marko Đurić poglavaru raško-prizrenskog crkvenog trona.

Vladikine reči opisao je kao nepravedne i neistinite, pune strasti, teške i nedostojne. On vređa i govori o nedostojnosti, dok je otac Sava, pisao je Đurić, nedeljama unazad javno širio, ispostaviće se, sasvim lažne tvrdnje o dogovorenom monstruoznom nasilnom scenariju, navodno dogovorenom između Beograda i Prištine, čime je, uz pojedina sredstva informisanja dao ne mali doprinos unošenju nemira i straha među naše sunarodnike, posebno na severu Kosova i Metohije.

Istorijski govor i crkva

Pisanje pisma prenelo se i na septembar koji je obeležio dolazak Aleksandra Vučića na Kosovo i dugo i sopstveno najavljivanje svog istorijskog govora.

Amfilohije je i tada pisao Irineju – iz Argentine.

Dopiru do nas u Argentinu (ona nije priznala lažnu državu Kosova, kao ni skoro sve južnoameričke zemlje) vijesti da će predsjednik Srbije g. Aleksandar Vučić, devetog septembra, na praznik Sabora srpskih svetitelja, iznijeti u Kosovskoj Mitrovici svoju odavno obećavanu ideju o razgraničenju Srbije i šiptarske države Kosova. To će učiniti u ime sekularne države, odričući se ‘zvona i praporaca’, odnosno stava Srpske Pravoslavne Crkve i zajedno sa njom ogromne većine srpskog naroda, ma gdje se on nalazio, ponovo su teško odjeknule reči ovog mitropolita.

Prethodno se početkom septembra, takođe protiv podele u otvorenom pismu oglasila i SPC u SAD-u. To je zapravo bilo drugo zajedničko pismo srpskih parohija i organizacija u SAD nakon što su se i 31. avgusta takođe izjasnili protiv etničke podele, koje su uputili američkom Senatu, Kongresu i pojedincima u administraciji, odakle, kako se u delu javnosti veruje, stiže blaži stav po pitanju podele kao mogućeg rešenja.

Mnogi su ocenili da je Vučićev „istorijski govor“ doživeo fijasko, a naročito su ga negativno ocenili zbog paralela koje je napravio govoreći o Slobodanu Miloševiću.

Istorijski govor više je ičio na opelo za Srbe na Kosovu, poručio mu je u otvorenom pismu Marko Jakšić. Prepun je depresije i pesimizma. Nisi rekao Srbima u kojoj državi će da žive – to ili nisi hteo, ili nisi smeo. Misliš da novcem sve može da se kupi. Čak i visoki crkveni velikodostojnici. Nisi u pravu. Jer ima nešto što nema cenu. To je ideja, nacija, sloboda, država – navodio je posle ove posete.

Put u Pariz

Gospodine Predsedniče Republike, obraćam Vam se lično, kao građanka, kao dugogodišnja narodna poslanica, ambasadorka Republike Srbije, i konačno, kao ćerka Dr Jovana Raškovića. U Parizu je celom srpstvu i Srbiji učinjeno poniženje stavljanjem zastave tzv. Kosova pod lukove crkve Notr Dam, zajedno sa zastavama zemalja pobednica u Velikom ratu, u novembru smo dobili novi povod za javna pisma, opet Aleksandru Vučiću.

Nakon što je u javnosti u Srbiji otkriveno da je zastava Kosova postavljena pod lukove Notr Dama, kao 20, pored 19 savezničkih iz Velikog rata, narodna poslanica Sanda Rašković-Ivić je u svom otvorenom pismu zatražila od Vučića da otkaže svoje prisustvo u Parizu.

Bez puta iz Pariza u Srbiju

Predsednik Srbije nije prošao slavno na ceremoniji stogodišnjice završetka Velikog rata u Parizu – ne samo zbog toga što je u odnosu na lidere u regionu, ceremoniju u Jelisejskim poljima posmatrao iz neuporedivo lošijeg sedišta od kosovskog predsednika Tačija, već zbog, kako su i javnost i stručnjaci u Srbiji nepodeljeno ocenili, pre svega neprimerenog mesta dodeljenog zemlji članici savezničkih snaga i naciji koja je shodno broju stanovnika izgubila najveći procenat stanovništva u Evropi.

Tako je i Makronovo pismo predsedniku Srbije datirano u novembru, Vučić objasnio rečima: Ovo nije cirkularno pismo koje je poslato svima. Ovo pismo je posebno za Srbiju i ambasador Francuske ga je predao nama. U ovom pismu Makron se obraća načinom visokog poštovanja i govori o ogromnim srpskim žrtvama.

Srpski je predsednik pozvao svoj narod da za razliku od Francuske, Makrona uskoro dočeka sa najvišim gostoprimstvom. Makron je, međutim, otkazao posetu zbog protesta žutih prsluka.

Pisma Tačiju i Vučiću

U decembru se i Hašim Tači pohvalio pismom od Makrona, pošto se tokom novembra hvalio fotografijama sa svetskim liderima iz Pariza.

Cenjeni gospodine predsedniče, Vaše prisustvo u Parizu 11. novembra, zajedno sa još 96 čelnika država, vlada i lidera međunarodnih organizacija za mene je predstavljalo čast. Zahvaljujem Vam se. Vaše učešće na obeležavanju stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata i Prve mirovne konferencije u Parizu je bilo od velikog značaja. Svojem učešćem ste doprineli dostojanstvenom i emotivnom odavanju počasti milionima žrtava tragedije koja je duboko urezana u sećanje našeg naroda i koja je usmerila sudbinu sveta.

Dvojica predsednika su potom objavljivala i pisma drugih lidera, tako što bi prvi uglavnom objavio Tači, a potom bi stizala potvrda da je i do Andrićevog venca stiglo pismo.

U ovoj prepisci ‘šlag na torti’ za kraj godine usledio je onda kada se Tači pohvalio i pismom Donalda Trampa, a par dana kasnije, potvrđeno je i u Beogradu da je ono stiglo i do srpskog predsednika.

Radujem se da Vas i predsednika Aleksandra Vučića dočekam u Beloj kući kako bi proslavili ono što bi predstavljalo istorijski sporazum – pisao je američki predsednik Donald Tramp kosovskom kolegi Hašimu Tačiju 14. decembra.

A samo dan nakon Trampovog pisma, na adresu kosovske vlade, adresirano na premijera stiglo je još jedno koje potpisuje visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesari Johanes Han i Sesilija Malmstrom. I ova trojka očekuje da će Tači biti taj koji će predstavljati stavove Kosova u nastavku dijaloga, a koji su iznešeni u nacrtu finalnog sporazuma koje je vlada Kosova predstavila ambasadorima Kvinte 13. decembra.

Oštra prepiska Haradinaja i Evropljana

U ovom periodu kosovska vlada je uvela i carinske dažbine od 100 odsto na robu iz Srbije, što je dodatno podiglo tenzije između Beograda i Prištine, kako to deluje, skoro i do ključanja.

U danima neposredno pre Tačijevih i Vučićevih pisama, trend objavljivanja pisama preneo se konačno i na kosovsku političku scenu.

Mnogo je neprijatnija, međutim, bila prepiska kosovskog premijera i Evropljana.

Do sada je javnosti poznat sledeći sled prepiske između premijera Haradinaja i EU: Najranije datirano pismo je ono koje su Mogerini, Han i Malmstrom uputili kosovskom premijeru, nudeći mu zamenu odrednice UNMIK/Kosovo u CEFTA sporazumu odrednicom Kosovo*, kao i modernizaciju CEFTA sporazuma i rešavanje drugih pitanja u oblasti trgovine. Kao znak dobre volje, od Kosova se tražilo da do sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje suspenduje takse, taj sastanak se održao 17. decembra, a pismo EU, inače poslato 12. decembra, objavili su kosovski mediji 16. decembra.

Na sam dan sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje (17. decembra), kosovski mediji su objavili odgovor Haradinaja datiran na 15. decembar. U odgovoru se zahvalio „ozbiljnom pristupu“ i posvećenosti EU da se problem reši, ali i poručio da je kasno da se taj problem reši izolovano.

Odgovor EU na ovo pismo, datirano na 17. decembar, a objavljeno 18. decembra, izražava žaljenje zbog odbijanja učešća u posebnom formatu za rešavanje trgovinskih nesuglasica unutar CEFTA-e. Negira se Haradinajeva ocena da dijalog stagnira, ali i poziva vlada i pregovarački tim imenovan od strane Skupštine Kosova 15. decembra da maksimalno doprinesete naporima predsednika u dijalogu.

Haradinaj je još jednom odgovorio Mogerini, Hanu i Malmstrom 19. decembra, a mediji u Prištini ga u celosti objavili narednog dana. Napisao ga je u oštrom tonu, poručujući Mogerini da je EU pod njenim vođstvom „prestala da Kosovo i Srbiju tretira podjednako“.

Iako je deo srpske javnosti vidi kao suštinski bez prave moći premijera vlade, u godini koja je na samom izmaku, u trci objavljivanja pisama na čelo je izbila srpska premijerka. Kosovski mediji obelodanili su deo sadržaja njenih navodnih pisama liderima regiona – Ediju Rami i Zoranu Zaevu. Od Zaeva je, kako su preneli mediji u Prištini, navodno zatražila da Makedonija povuče svoje priznanje Kosova, a u pismu Rami je optužila prištinske institucije da su negativni činilac koji utiče da sve u regionu ide loše. Kancelarija za KiM je ubrzo potvrdila postojanje ovih pisama, navodeći da je premijerka Ana Brnabić obavestila svetsku političku javnost, pa i Edija Ramu, o protivpravnima i anticivilizacijskim merama Prištine. Sva pisma poslata su bila još 16. novembra.

Ovih dana se razmenjuju snažne poruke u medijima između nje i njenog kosovskog kolege Ramuša Haradinaja upravo u vezi sa sadržajem ovih pisama.

Sporazum Vučić – Tači?

Godinu na samom izmaku obeležilo je još jedno pismo koje je ‘procurelo’ u javnost. Britanski diplomata i evropski savetnik, a nekadašnji medijator u dijalogu Beograda i Prištine, Robert Kuper, pisao je evropskim zvaničnicima nakon njegove jesenašnje posete Srbiji.

EU ne sme da izgubi iz vida vidljiv paradoks – dok predsednik Vučić otključava vrata Evropskoj uniji, pospešujući donošenje sporazuma sa Kosovom, on zatvara druga, konsolidujući svoju autoritarnu vladavinu i odomaćujući zarobljenu državu.

Vučić i Tači će do kraja ove godine simbolično najaviti sporazum, a do evropskih parlamentarnih izbora dovršiti njegovo postizanje, sadržaj je navodno poverljivog pisma na nekoliko strana.

Preostalo je još par sati da se uverimo istinitost barem jednog dela pisma.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.