Par crtica o daljem toku borbe protiv bezakonja: Boriti se mora

Piše: Dragutin Nenezić

U protekla tri teksta sam označio glavne pravce kosovskog bezakonja koji su aktuelni u poslednjim mesecima. U ovom tekstu, želim da svoje nalaze donekle ažuriram i produbim, te da dam par smernica za dalju borbu. Duboko verujem da je Srbima na Kosovu, na Severu jednako kao i na Jugu, jedina šansa u zajedničkoj borbi protiv bezakonja, nezavisno od tzv. politike zvaničnog Beograda.

Da li je dinar zakonsko sredstvo plaćanja na Kosovu?

Od proteklog teksta, oglasio se Bisljimi sa pogrešnom tvrdnjom da upotrebu evra na Kosovu uređuje član ustava, i naravno propustio je da kaže da taj član ipak ne spominje nijednu valutu eksplicitno, nego to ostavlja da se uredi zakonom (a ne odlukom centralne banke). Ostavio bih ovde na stranu još jednu potvrdu da Bisljimi (kao ni Kurti) ne poznaje ustav koji ne ume ni da primeni, kao i pitanje zašto se niko ne bavi obaranjem te odluke pred ustavnim sudom. Na ovom mestu, svakom ko i dalje ima dilemu da li se dinar legalno može koristiti na Kosovu skrećem pažnju na sledeće UNMIK propise:

• Uredba br. 1999/4 od 9. septembra 1999: 4.2 Osoba koja želi da izmiri obaveznu naplatu u dinarima, a koja po članu 4.1 treba da se plati u drugoj valuti, može to učiniti po odgovarajućem deviznom kursu koji se primenjuje na dan plaćanja, ali će biti dužna da plati i dodatnu administrativnu taksu radi pokrića manipulativnih i transakcionih troškova;
• Administrativno uputstvo br. 1999/2 od 4. oktobra 1999: 2.2 Shodno članu 4.2 Uredbi UNMIK-a br. 1999/4 administrativna taksa za osobu koja želi da izvrši obaveznu uplatu u dinarima je deset procenata od procenjene obavezne uplate. 2.3 Administrativne takse i obavezne uplate, ukoliko su plaćene u dinarima, se proračunavaju u skladu sa najskorijem preporučenom kursu razmene navedenom od strane UNMIK-a;
• Administrativno naređenje br. 2011/24 od 24. decembra 2001: 2.2 Na osnovu člana 4.2 Uredbe UNMIK-a broj 1999/4 administrativna taksa za lice koje želi da uplati obavezna plaćanja u dinarima iznosiće deset procenata (10%) od procenjenog obaveznog plaćanja. 2.3 Administrativne takse i obavezna plaćanja, ako se podmiruju u dinarima, biće izračunate u skladu sa najnovijom deviznim kursnom koji objavi Uprava za bankarstvo i platni promet Kosova.

Ovi propisi su i dalje deo kosovskog pravnog poretka, pogotovo za one koji su skloni pozivanju na Rezoluciju 1244 SB UN, pa se i tu može postaviti pitanje zašto se na ove propise niko ne poziva. Za Kurtija i Bisljimija je to jasno – njih ne zanimaju ni sopstveni propisi, a kamoli UNMIK. Svakako, dinar jeste dozvoljeno sredstvo plaćanja na Kosovu, dokle god se ove odredbe ne ukinu.

Naravno, ovo neće nimalo uticati na tenziju u narednih nekoliko dana, pogotovo ako se pod pritiskom međunarodnih faktora ne produži rok za primenu (neustavne i nezakonite) odluke centralne banke. A ako posle toga uslede zaplene transporta gotovog novca, upadi u institucije koje koriste dinar itd. sve će ovo biti još jedna u nizu uzaludnih konstatacija pred golom silom.

Smena nelegitimnih gradonačelnika na Severu

Dok čekamo da se vidi da li će se i kada glasati za smenu nelegitimnih gradonačelnika, ili će pak oni obarati administrativno uputstvo koje to uređuje na ustavnom sudu, hteo bih da se osvrnem na dve bitne stvari.

Prvo, da bi se izglasala smena, prema konačnom biračkom spisku zvanično potvrđenom od strane Centralne izborne komisije pred ove izbore (a što, naravno, nije dostupno na srpskom) potrebno je 50% od sledećeg broja glasača, po opštinama:

– Leposavić: 13,318;
– Zubin Potok: 6,661;
– Zvečan: 6,988;
– Severna Mitrovica: 18,118.

To bi značilo ukupno 22,543 glasa, a po opštinama:

– Leposavić: 6,659;
– Zubin Potok: 3,331;
– Zvečan: 3,494;
– Severna Mitrovica: 9,059.

Podsećanja radi, na lokalne izbore 2021. u ovim opštinama je izašlo:

– Leposavić: 8,744;
– Zubin Potok: 4,166;
– Zvečan: 5,765;
– Severna Mitrovica: 12,117.

Imajući u vidu da se radi o ukupnom broju izašlih, a koji su glasali za različite političke opcije, nije nemoguće da se smena izglasa, ali to zahteva izuzetno jaku mobilizaciju.

Drugo, ukoliko smena ne uspe, peticija se ne može ponoviti u narednih 12 meseci, što manje-više koincidira se redovnim terminom za lokalne izbore.

Dakle, jedini uslov za uspeh peticija je izuzetno visoka izlaznost i opšta jednoglasnost. Bez toga, i sa i bez ustavnog suda, na Severu ostaju nelegitimni gradonačelnici do 2025. godine.

Što se ustavnog suda tiče, ukoliko se to ispostavi kao tačno, to samo znači da Kurti igra na sigurno, i želi da isključi svaku mogućnost da do promene vlasti na Severu dođe na bilo koji drugi način osim njegovom voljom. To takođe može da znači da ne računa na prijem u Savet Evrope, budući da je jedan od uslova za prijem upravo ta smena – ili bar da želi da on bude taj koji će odlučujuće uticati na taj prijem – što sve može ukazivati na pripremu za vanredne izbore na centralnom nivou, usled čega se obe opcije (Sever pod okupacijom ili Savet Evrope) čuvaju kao politički kapital za te izbore.

Konačno, to znači i da će ustavnom sudu pribegavati i oni koji ustav (koji taj sud čuva) ne poznaju i ne sprovode, samo ukoliko to može da osujeti Srbe u njihovoj borbi za svoja prava, kakva god ta borba bila.

Kao uslovi za prijem Kosova u Savet Evrope se spominju obustavljanje eksproprijacije i izbori na Severu, kao i sprovođenje presude ustavnog suda u korist Manastira Visoki Dečani. Sve i da je pitanje eksproprijacije rešeno sudskim presudama (a nije), i pitanje izbora rešeno na opisani način, ostaje dečansko pitanje. Kako niko na Kosovu ne pokazuje volju da ovu presudu sprovede (videti Bisljimijevu izjavu), za očekivati je da će eventualni neuspeli prijem u Savet Evrope za posledicu imati ubrzanu aproprijaciju, i to na celom Kosovu (najskoriji primer Bogorodice Hvostanske).

Jedino dobro u svemu ovome je što se dodatno ogoljava priroda kosovske politike kao antisrpska i anticrkvena, pa niko pristojan ne bi trebalo više da priča o „garancijama zaštite kulturne i verske baštine“ u aktuelnom političkom kontekstu, kao što više nije pristojno pričati o „vladavini prava“.

Zabrana uvoza kao bezbednosna mera?

Konačno, u proteklom periodu smo od Kurtija čuli da je zabrana uvoza bezbednosna, a ne trgovinska mera. Pod pretpostavkom da zna o čemu priča (a siguran sam da nije tako), to bi trebalo da podrazumeva primenu Zakona o spoljnoj trgovini iz 2022. godine. Tamo zaista postoji član 30, kojim se predviđa da vlada može uvesti ograničenja koja smatra neophodnim radi zaštite bezbednosti. Na stranu da li je on materijalno primenljiv (a mislim da se teško može tvrditi da jeste), činjenica je da je zabrana uvedena u junu 2023, odnosno mesecima pre svega onoga o čemu Kurti priča, pa samim tim se teško može dovesti u vezu sa nekakvom bezbednosnom tematikom.

Takođe, činjenica je da ne postoji nijedan pravni akt kojim se ta zabrana uvodi, a po članu 40. istog zakona je jasno da na takav akt postoji pravo na žalbu u skladu sa pravilima upravnog postupka. To nas opet dovodi do toga da se radi o nezakonitoj zabrani, koja se možda ne može obarati pred ustavnim sudom (s obzirom da nema akta kojim se uvodi – ali se možda zbog uskraćivanja ustavom zagarantovanog prava na žalbu može uložiti ustavna žalba), ali se svakako može iskoristiti kao osnov za traženje naknade štete od strane srpskih privrednika na Severu.