LDK kritikuje program vlade – „Nemaju plan za integraciju Severa“, ali podržava tužbu za genocid

Škmb manaj
FOTO: Ekonomia Online

Program kosovske vlade odobren prošle nedelje sve češće je meta kritika kosovske opozicije. Danas se nižu nove. Čelnici Demokratske lige Kosova održali su konferenciju za štampu sa koje su poručili da nedostaje plan integracije Severa Kosova, kritikuju odluku o izdvajanju višemilionskog iznosa za podmirivanje računa za struju na Severu, dok, sa druge strane, „snažno“ podržavaju podizanje tužbe za genocid protiv Srbije.

Predstavnik Odeljenja za red, zakon i bezbednost druge opozicione stranke sa najvećom podrškom birača na Kosovu – LDK, Škmb (Shkëmb) Manaj, kazao je da je program Kurtijeve vlade za naredne četiri godine površan i da sadrži samo opšte smernice.

„Ne definišu se akcije, mere i budžet za njihovu primenu. Primećuje se da vladi nije jasno sa kojim se problemima suočavaju građani“, kazao je Manaj.

Kada je reč o Severu Kosova, poručuje da Kurtijeva vlada nije definisala nikakve mere kako bi se izvršila puna integracija.

„Ova vlada nije predvidela programom nikakve konkretne mere za potpunu integraciju Severa Kosova, proširenje svojih ovlašćenja u ovom delu naše zemlje. Nije definisala nijednu meru i nije dodelila budžet za podršu institucijama pravde u ovoj oblasti“, kazao je on.

Tvrdi da Kurtijeva vlada nije sačinila plan za, kako je rekao, povratak Albanaca na severu Kosova, dok istovremeno, kritikuje odluku o izdvajanju novca za podmirivanje troškova za struju u četiri severne opštine.

„Vlada nije obezbedila mere za povratak Albanaca u taj deo i za obezbeđivanje njihove dobrobiti. Umesto toga, odlučili su da plate 11 miliona evra kako bi otplatili dugove za neplaćenu električnu energiju Srba na severu naše zemlje“, kazao je.

Podsetimo, podrškom 61 poslanika u kosovskom parlamentu prošle nedelje je usvojena preporuka skupštinskog odbora povodom zahteva da KOSTT obezbedi sredstva za pokrivanje troškova za električnu energiju na Severu Kosova.

Odluka nije dobila podršku najvećih opozicionih stranaka u Prištini. Štaviše, PDK je još juče istu podnela Ustavnom sudu, dok je AAK prethodno najavila da će se takođe žaliti.

Manaj je govorio i o ratnim zločinima, te konstatovao da Vlada nema strategiju za rešavanje ovakvih slučajeva.

„LDK procenjuje da se sa ratnim zločinima nije postupalo sa dužnom ozbiljnošću. Ova vlada u svom programu nije predvidela nacionalnu strategiju za ratne zločine. Nije dovoljno samo povećati broj tužilaca i sudija, već se moraju povećati profesionalni kapaciteti i drugi mehanizmi“, kazao je Manaj.

Nakon serije kritika na račun Kurtijeve vlade, usledila je i jedna pohvala.

„LDK snažno podržava podnošenje tužbe za genocid protiv Srbije“, poručio je Manaj.

Međutim, kaže i da bi svi profesionalni mehanizmi trebalo da budu uključeni u proces.

„Snažno podržavamo podnošenje tužbe protiv Srbije za genocid, ali cenimo da će se u ovom procesu sve institucije i zemlje, međunarodni i domaći eksperti angažovati da bi došli do činjenica da predstavimo da je izvršen genocid na Kosovu“, kazao je, prenosi Ekonomia Online.

Najavio je da će LDK ubrzo održati konferenciju za štampu u vezi sa temom spoljne politike gde će se detaljnije govoriti o najavljenoj tužbi.

Sa dolaskom na vlast vlade Aljbina Kurtija intenzivirane su poruke o navodnom genocidu koji je počinila Srbija. Poruke o genocidu u međuvremenu su se pretvorile u najave o podizanju tužbe za genocid, a najava se našla i u programu vlade Aljbina Kurtija.

U Prištini se od tada vodi debata o tome da li je ovakav potez ispravan, te da li bi Kosovo moglo da dobije slučaj.

Analitičari, advokati i političari, predlažu više solucija. Dok jedni navode da Kosovo ne može samo podići tužbu jer nije član UN-a, te predlažu da to umesto Kosova učini Albanija, drugi savetuju da bi idealna opcija bila da se dopuni Zakon o specijalnom sudu, te da time budu obuhvaćeni i „srpski zločini“. Svi su saglasni oko jednog – za tako nešto je potrebna podrška Evropske unije i SAD-a.

I dok Kurti najavljuje da su započete pripreme, te da je planirano da se tužba podigne sledeće godine, nedavno se oglasio nekadašnji kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, koji je potvrdio da je za vreme svog mandata već započeo pripreme u vezi sa ovakvom tužbom.

Haradinaj je kazao da je još u vreme dok je vršio funkciju premijera u tajnosti pripremao dosije zajedno sa poznatim stručnjacima, prenela je Gazeta Express.

Savetovao je Kurtiju da ne žuri i deluje bez odobrenja „stručnjaka“- kako bi Kosovo dobilo slučaj na sudu.

Ranije ove nedelje oglasio se i predvodnik delegacije za dijalog sa Beogradom na ekspertskom nivou u vladi Avdulaha Hotija, Skender Hiseni, koji je kritikovao sam proces priprema za podizanje tužbe koji sprovodi vlada predvođena Aljbinom Kurtijem.

Iz Beograda takođe stižu kritike, ali ne povodom procesa pripreme, već zbog same tužbe. Poručuje se da je nemoguće da Kosovo podigne tužbu protiv Srbije, dok je predsednik Srbije zamolio Prištinu da tako nešto ne čine.

Nedavno je i osnivač Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, savetovala prištinskim vlastima da ne podižu tužbu jer, kako je rekla, nema šanse da Međunarodni sud pravde presudi da je Srbija odgovorna za genocid na Kosovu.

Kazala je da je najava tužbe „politička inicijativa“ i naglasila da kao takvu ne može da je podrži, jer, ne bi doprinela vladavini zakona i pravdi za žrtve.

Među poslednjim, negativnim reakcijama povodom ove najave, našla se i ona nemačkog ambasadora na Kosovu, Jorn Rodea.

Rode je nedavno izjavio da je bitno suočiti se sa prošlošću, ali i da je „pitanje tužbe protiv druge države vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.