Hiseni povodom izjave Osmani o tužbi za genocid: „Nema gore, čuvaj nas Bože od neznanja“

Sve su češće najave iz Prištine o podizanju tužbe protiv Srbije za genocid, ali i kritike iz Beograda povodom iste. Kritike, međutim, stižu i iz Prištine -ne zbog sadržaja same tužbe, već procesa pripreme koji sprovodi vlada predvođena Aljbinom Kurtijem.

Predvodnik delegacije za dijalog sa Beogradom na ekspertskom nivou u vladi Avdulaha Hotija, Skender Hiseni, oglasio se povodom jučerašnje izjave kosovske predsednice, Vjose Osmani.

Osmani se na konferenciji za štampu nakon sastanka sa kolegom iz Slovenije, Borutom Pahorom, osvrnula na tužbu za genocid protiv Srbije koju pripremaju kosovske institucije.

Izjavila je da se tužba priprema na osnovu sporazuma tri kosovske institucije – predsedništva, kancelarije premijera i predsednika skupštine.

Kazale je da se sve tri institucije slažu oko tužbe.

„Za svakog koga znam, masakri koje je počinila Srbija na Kosovu, namera srpskih vojnih i policijskih snaga tokom poslednjeg rata bilo je istrebljenje, dakle to je bio cilj. Naravno, naš odgovor i stručnjaka je da je genocid počinjen na Kosovu. Priprema mora biti vrlo ozbiljna, sa detaljnim istraživanjem i sarađivaćemo sa bilo kojom državom koja bude htela da nam pomogne da postignemo pravdu“, poručila je Osmani.

Ovu izjavu preneo je u svojoj objavi na Fejsbuku, Skender Hiseni.

Osmani je upitao da li je dovoljno to što samo postoji koordinacija između ove tri institucije, ali i da li je dogovoreno da se pripremi tužba ili i podnese?

Pitao ju je i u slučaju podnošenja, kome će je podneti i kako, ali i da li su predvideli moguće posledice?

Hiseni je postavio još nekoliko pitanja.

Da li ste sarađivali sa drugim zemljama, pre toga?; Ako se niste složili da je podnesete, zašto lažete običan narod?; Da li vi i oni sa kojima koordinirate razumete šta je „namerna politika dvosmislenosti?“

Svoju objavu završio je rečima „Ti si skroz promašila….Nema gore! Čuvaj nas Bože od neznanja!“.

Podsetimo, sa dolaskom na vlast vlade Aljbina Kurtija intenzivirane su poruke o navodnom genocidu koji je počinila Srbija. Poruke o genocidu u međuvremenu su se pretvorile u najave o podizanju tužbe za genocid, a najava se našla i u programu vlade Aljbina Kurtija.

U Prištini se od tada vodi debata o tome da li je ovakav potez ispravan, te da li bi Kosovo moglo da dobije slučaj.

Analitičari, advokati i političari, predlažu više solucija. Dok jedni navode da Kosovo ne može samo podići tužbu jer nije član UN-a, te predlažu da to umesto Kosova učini Albanija, drugi savetuju da bi idealna opcija bila da se dopuni Zakon o specijalnom sudu, te da time budu obuhvaćeni i „srpski zločini“. Svi su saglasni oko jednog – za tako nešto je potrebna podrška Evropske unije i SAD-a.

I dok Kurti najavljuje da su započete pripreme, te da je planirano da se tužba podigne sledeće godine, nedavno se oglasio nekadašnji kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, koji je potvrdio da je za vreme svog mandata već započeo pripreme u vezi sa ovakvom tužbom.

Haradinaj je nedavno kazao da je još u vreme dok je vršio funkciju premijera u tajnosti pripremao dosije zajedno sa poznatim stručnjacima, prenela je Gazeta Express.

„Kurtijeva vlada ima najbolje moguće odrađen posao. Najbolji mogući posao na ovu temu urađen je pod mojim rukovodstvom. Na stolu se nalazi najveća materija najpoznatijih stručnjaka na svetu iz svetske ekspertize na kojem je vlada Haradinaja radila u tajnosti“, rekao je Haradinaj u izjavi za ATV.

Savetovao je Kurtiju da ne žuri i deluje bez odobrenja „stručnjaka“- kako bi Kosovo dobilo slučaj na sudu.

Sa druge strane, iz Beograda stižu kritike na račun ovakve najave, ali i navodi da je nemoguće da Kosovo podigne tužbu protiv Srbije. Stigla je i molba predsednika Srbije Prištini – da tako nešto ne čine.

Nedavno je i osnivač Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, savetovala prištinskim vlastima da ne podižu tužbu jer, kako je rekla, nema šanse da Međunarodni sud pravde presudi da je Srbija odgovorna za genocid na Kosovu.

Kazala je da je najava tužbe „politička inicijativa“ i naglasila da kao takvu ne može da je podrži, jer, ne bi doprinela vladavini zakona i pravdi za žrtve.

Među poslednjim, negativnim reakcijama povodom ove najave, našla se i ona nemačkog ambasadora na Kosovu, Jorn Rodea.

Rode je sinoć izjavio da je bitno suočiti se sa prošlošću, ali i da je „pitanje tužbe protiv druge države vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.