Nije moguće da se Sporazum o putu za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije ne sprovede ili da se sprovede delimično. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i kosovski premijer, Aljbin Kurti, usaglasili su se sa sadržinom predloga EU. Sada ćemo prema njihovim mišljenjima za primenu, sastaviti predlog o kom će se diskutovati u Ohridu 18. marta, kazao je u ekskluzivnom intervjuu za KoSSev, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak.
Istakao je da EU očekuje da se na predstojećem susretu u Ohridu 18. marta sporazum finalizuje – a to je dogovor o mapi puta, ili makar da Beograd i Priština postignu značajan napredak. U pitanju je „ogromno očekivanje međunarodne zajednice, EU i SAD“.
„One su vrlo jasno stavile do znanja da smatraju da je ovaj proces veoma važan, a ključni sagovornici – Kurti i Vučić – svesni su te činjenice“, naglasio je, dodajući:
„Dolazim u Ohrid sa ciljem da završimo ovaj proces i nadajmo se da ćemo do toga doći“.
Ukoliko se pak ne postigne „idealni slučaj“, odnosno u Ohridu se strane ne usaglase oko teksta celog sporazuma, Lajčak smatra da će značajan uspeh biti i usaglašavanje u dobrom delu mape puta.
„To bi ipak bila dobra stvar jer bi to značilo da bismo se ubrzo ponovo sastali kako bi to finalizovali. Niko ne želi da odugovlači ovaj proces. Želimo da vidimo da su strane posvećene, da u pregovorima pokazuju dobru volju i da žele da dovedu ovaj proces do uspešnog kraja, a koji bi bio dobar za obe strane“.
Kako je i najavio, pred susret u Ohridu, Lajčak je juče i danas boravio u Prištini gde se u dva navrata sastao sa kosovskim premijerom, predsednicom, liderima opozicije, ali i Srpskom listom.
Došao je da čuje mišljenje kosovskog premijera Aljbina Kurtija, odnosno njegov predlog za primenu teksta tzv. Baznog sporazuma oko kojeg se sa Vučićem već usaglasio 27. februara.
Sastanak sa njim, kako je kazao Lajčak, ispunio je očekivanja, jer je od Kurtija mišljenje i dobio.
„Da, jer sam došao ovde da dobijem njegovo mišljenje i dobio sam ga. Ovo je važno. Bio je spreman za naš sastanak. I upravo zbog toga odlazim u Beograd u ponedeljak i utorak – kako bih se sastao sa predsednikom Vučićem i čuo njegovo mišljenje. I na osnovu ova dva mišljenja, pripremićemo predlog koji bi trebalo da posluži kao osnova za diskusiju koja će se održati 18. u Ohridu“.
Lajčak je potvrdio je da su se i kosovski premijer i srpski predsednik, Aleksandar Vučić, na poslednjem susretu u Briselu, 27. februara, usaglasili sa tekstom EU predloga.
„Da, složili su se sa Baznim sporazumom. Naravno, primena nije ništa manje važna jer će primena ovaj sporazum pretvoriti u stvarnost“.
Sporazum se sastoji iz dva dela – političkog i tehničkog
U intervjuu za KoSSev, Lajčak je objasnio da se sporazum sastoji iz dva dela – političkog i tehničkog, a oba čine jedan neodvojivi dokument.
Politički deo je sam tekst, odnosno njegovo prihvatanje od strane Beograda i Prištine.
„Prvi deo je politički deo za koji smo kazali da je tekst, kako mi verujemo, najbolji predlog i očekivali smo da ga dva lidera prihvate – što se i dogodilo 27. februara“.
Drugi deo je tehnički deo – koji se tiče njegove primene.
„Ovde smo istakli da smo spremni i otvoreni za to da čujemo njihove komentare, sugestije jer je očigledno to da je ovo jedan veoma važan dokument i u potpunosti poštujemo to što strane žele da dobiju garancije da će, ako isporuče ono što je dogovoreno – i dobiti ono što im je obećano“, objasnio je Lajčak.
Dodaje da je upravo zato diskusija participativne prirode, jer je za njih važno da čuju mišljenja i Prištine i Beograda.
Opisujući atmosferu na poslednjem sastanku u Briselu, ocenio je da je to bio „dobar sastanak, otvoren i iskren razgovor“, te da uprkos uzajamnom neslaganju Vučića i Kurtija, oni su svoje stavove „iskazali sa dosta obzira“.
Cilj ZSO da unapredi saradnju Srba sa Vladom u Prištini i uspostavi pravila za saradnju sa Vladom Srbije
Upitan o članu 7 EU predloga, jedinom koji se konkretno tiče srpskog naroda na Kosovu Lajčak je istakao, kako je kazao, „veoma važnu stvar“:
„Ne može postojati sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije bez obezbeđivanja ustavne i institucionalne zaštite srpske zajednice na Kosovu“.
„Član 7 govori o tome da strane u dijalogu moraju da se dogovore o detaljima na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, uzimajući u obzir mišljenje Ustavnog suda i pronalazeći inspiraciju u postojećim evropskim modelima koji dobro funkcionišu“.
Shodno tome, govoreći o Zajednici srpskih opština, kazao je da se na njegovom stolu nalazi 15 različitih modela koji mogu da posluže kao ta inspiracija.
„Za one koji se plaše da će modeli dovesti do disfunkcionalnosti, nijedan od ovih modela nije stvorio disfunkcionalnost, naprotiv, doveli su do veće transparentnosti, većeg poverenja među zajednicama. Zato verujemo da treba da crpimo inspiraciju iz evropskih modela, a ne da pokušavamo da stvorimo nešto što nikada nigde nije testirano i za šta ne znamo kako će da funkcioniše“, poručio je izaslanik EU, ne iznoseći dalje detalje da li je neka od strana imala takve zahteve.
Naglašava da rešenje o ZSO ima za cilj da, sa jedne strane unapredi komunikaciju i saradnju opština sa većinski srpskim stanovništvom i vlade u Prištini, a sa druge da „postavi jasna pravila“ za komunikaciju i saradnju između Srba na Kosovu i Vlade u Srbiji.
Ipak, priznao je i da između Beograda i Prištine, kao i između Srba sa Kosova i Vlade u Prištini – postoji veoma nizak nivo poverenja.
„Moja poruka mojim kolegama ovde u Prištini – da kad god donose odluke koje utiču na živote kosovskih Srba, da je važno da se oni osećaju kao da su deo procesa, da budu konsultovani i obavešteni, a ne da budu iznenađeni. A isto važi i za međunarodnu zajednicu. Moja poruka je bila – pobrinite se da svaki korak bude zasnovan na postojećem zakonodavstvu, da se vaši zakoni poštuju i da se pogođeno stanovništvo oseća kao deo ovog procesa, a ne kao da je samo pogođeno rezultatom tog procesa“.
Još jednom je ponovio da je Zajednica obaveza iz sporazuma koji je Priština potpisala 2013. i 2015. godine, a koja „mora da se poštuje“.
„Pa, to su obaveze koje su prihvaćene sporazumima iz 2013. i 2015. godine. I one su naravno ovde i naravno, moraju se poštovati, Pacta sun servanda je jedan od ključnih principa. Takođe, u našim izjavama i dokumentima uvek naglašavamo da se svi dosadašnji sporazumi moraju primeniti“.
Srbija i Kosovo da se dogovore o rešenju za SPC
Na pitanje da li će Srpska Pravoslavna Crkva dobiti eksteritorijalni status, s obzirom na to da se SPC spominje u članu 7 EU predloga, Lajčak kaže da je status crkve jasno definisan, da „nema straha za budućnost“, ali i da Srbija i Kosovo treba da se dogovore o konkretnom modelu ili rešenju.
„Ne želim da unapred donosim zaključak o diskusiji, jer još nismo imali razgovore. Zato očekujemo da strane iznesu svoje predloge. To je važno i zato je deo dogovora – kako bi se kulturno i versko nasleđe sačuvalo. I naravno, ovde je jasno definisan status pravoslavne crkve. Opet, to je jasno i nema straha za budućnost“, poručio je evropski izaslanik.
O povratku Srba u institucije razgovaram na svim sastancima
Potvrdio je i da su u toku razgovori i za povratak Srba u institucije, koji su izašli iz svih na Severu još u novembru mesecu prošle godine.
Kaže da to pitanje on sam pokreće na svim sastancima sa svojim sagovornicima u Prištini, te da će isto učiniti i u Beogradu.
„Naš stav je da Kosovo treba da omogući, a Srbija da podstakne – povratak kosovskih Srba u kosovske institucije. Ovo će nas vratiti u okvire sporazuma iz 2013. To je u interesu svih strana. Ovo je dobitno rešenje za obe strane. Takođe se bavimo ovim pitanjem u okviru dijaloga o sporazumu“, istakao je Lajčak.
Otkrio je da se o tome razgovaralo i 27. februara u Briselu, dodajući da smatra da je „u interesu pronalaska rešenja“ – bolje da se o stavovima strana ne govori javno.
„Uveravam vas da je to na našem dnevnom redu i mi pokrećemo ovo pitanje. I verujemo da je to u interesu svih strana“, kazao je.
Odlaganje roka za prijavu stranaka na aprilske izbore omogućava da se sastanak u Ohridu ne održi pod pritiskom
Lajčak smatra da je odluka Centralne izborne komisije da do 22. marta produži rok za prijavu političkih subjekata na aprilske izbore – konstruktivna.
„Odluka CIK-a da odloži rok za podnošenje lista je konstruktivna odluka jer nam daje više prostora i omogućava da se sastanak u Ohridu 18. marta ne održi pod pritiskom usled ovog roka, ali nadamo se da će nam pomoći da stvorimo kreativnu atmosferu koja bi bila pogodna za pronalaženje političkog rešenja“.
Shodno tome, kaže da je važno to „što će se izbori održati u slobodnoj atmosferi“.
„Pa, datum izbora je prerogativ predsednice Kosova i ja poštujem ustavnu ulogu predsednice po ovom pitanju. Važno je to što će se izbori održati u atmosferi u kojoj svi građani mogu slobodno da ostvare svoje demokratsko pravo da glasaju. Izbori će takođe odražavati opredeljenje građana. Dakle, potrebno nam je i političko rešenje“, istakao je Lajčak.
Inače, ovo je 11. poseta specijalnog izaslanika EU za dijalog Prištini od septembra prošle godine, kada je doneo nacrt predloga iz EU. Priznao je ipak da je od tada na terenu bilo više kriza, nego normalizacije.
„Mi smo, nažalost, morali da se bavimo krizama. Imali smo šest ozbiljnih kriza šest meseci – 2022. To je bio jedan od razloga zašto smo rekli da ne možemo da nastavimo ovom putanjom, jer će se sve završiti tako što će ljudi početi da stradaju. To je i jedan od razloga zašto smo izašli sa predlogom o normalizaciji odnosa, a koji predstavlja putanju usmerenu ka budućnosti. Bavimo se pitanjima budućnosti, a ne prošlosti“.
Lajčak večeras putuje u Brisel, a u ponedeljak odlazi u Beograd.
Ceo intervju sa specijalnim evropskim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine, objavićemo uskoro.
O poseti Prištini Miroslava Lajčaka opširnije čitajte u:
Lajčak razgovarao i sa Srpskom listom, preneli mu „preduslove“ za normalizaciju odnosa
Lajčak u Prištini informisao opoziciju o procesu: Sve je deo priprema za 18. mart
Kurti sa Lajčakom o Ohridu: Kroz potpis EU do sporazuma o normalizaciji
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
